Nau\u010dnici koji su \u017eeleli da makar delimi\u010dno rasvetle aktuelnu krizu gojaznosti napravili su va\u017eno otkri\u0107e \u2013 povremeno ograni\u010davanje kalorija dovodi do zna\u010dajnih promena i u crevima i u mozgu, \u0161to mo\u017ee otvoriti nove mogu\u0107nosti za odr\u017eavanje zdrave te\u017eine.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di iz Kine prou\u010davali su 25 dobrovoljaca koji su bili klasifikovani kao gojazni \u2013 u periodu od 62 dana, tokom kojih su u\u010destvovali u programu povremenog ograni\u010davanja energije (IER) \u2013 re\u017eimu koji uklju\u010duje pa\u017eljivu kontrolu unosa kalorija i relativni post nekim danima.<\/p>\n
U\u010desnici studije nisu samo izgubili na te\u017eini \u2013 prose\u010dno 7,6 kilograma, ili 7,8 odsto svoje telesne te\u017eine \u2013 ve\u0107 su postojali i dokazi o promenama u aktivnosti regiona mozga povezanih sa gojazno\u0161\u0107u i u sastavu crevnih bakterija.<\/p>\n
\u201eU ovom istra\u017eivanju smo pokazali da ishrana zasnovana na indukovanim endogenim eritematoznim reakcijama menja osu ljudskog mozga, creva i mikrobioma. Posmatrane promene u crevnom mikrobiomu i u aktivnosti u regionima mozga povezanim sa zavisno\u0161\u0107u tokom i nakon gubitka te\u017eine su veoma dinami\u010dne i povezane tokom vremena\u201c, rekao je istra\u017eiva\u010d \u0106ijang Zeng iz Drugog medicinskog centra i Nacionalnog klini\u010dkog istra\u017eiva\u010dkog centra za gerijatrijske bolesti u Kini.<\/p>\n
Nije jasno \u0161ta uzrokuje ove promene, niti da li creva uti\u010du na mozak ili obrnuto. Me\u0111utim, poznato je da su creva i mozak usko povezani, tako da bi le\u010denje odre\u0111enih regiona mozga moglo biti na\u010din za kontrolu unosa hrane.<\/p>\n
Promene u aktivnosti mozga, prime\u0107ene putem skeniranja funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI), nalazile su se u regionima za koje se zna da su va\u017eni u regulaciji apetita i zavisnosti \u2013 uklju\u010duju\u0107i donji frontalni orbitalni girus.<\/p>\n
Tako\u0111e, promene crevnog mikrobioma, analizirane putem uzoraka stolice i merenja krvi, bile su povezane sa odre\u0111enim regionima mozga.<\/p>\n
Na primer, bakterije coprococcus comes i eubacterium hallii bile su negativno povezane sa aktivno\u0161\u0107u u levom donjem frontalnom orbitalnom girusu, podru\u010dju koje je uklju\u010deno u izvr\u0161nu funkciju, uklju\u010duju\u0107i i na\u0161u snagu volje kada je u pitanju unos hrane.<\/p>\n
\u201eSmatra se da crevni mikrobiom komunicira sa mozgom na slo\u017een, dvosmeran na\u010din\u201c, rekao je medicinski nau\u010dnik Sjaoning Vang iz Dr\u017eavnog klini\u010dkog centra za gerijatriju u Kini.<\/p>\n
\u201eMikrobiom proizvodi neurotransmitere i neurotoksine koji dospevaju do mozga kroz nerve i cirkulaciju krvi. Zauzvrat, mozak kontroli\u0161e pona\u0161anje u ishrani, dok hranljive materije iz na\u0161e ishrane menjaju sastav crevnog mikrobioma”, dodao je.<\/p>\n
Procenjuje se da vi\u0161e od milijardu ljudi \u0161irom sveta pati od gojaznosti, \u0161to dovodi do pove\u0107anog rizika od mno\u0161tva razli\u010ditih zdravstvenih problema, od raka do sr\u010danih oboljenja.<\/p>\n
Saznavanje vi\u0161e o tome kako su na\u0161 mozak i creva me\u0111usobno zavisni moglo bi napraviti ogromnu razliku u efikasnoj prevenciji i smanjenju gojaznosti.<\/p>\n
\u201eSlede\u0107e pitanje na koje treba odgovoriti je precizan mehanizam kojim crevni mikrobiom i mozak komuniciraju kod gojaznih ljudi, uklju\u010duju\u0107i i tokom gubitka te\u017eine\u201c, rekao je biomedicinski nau\u010dnik Liming Vang iz Kineske akademije nauka.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je objavljeno u \u010dasopisu Frontiers in Cellular and Infection Microbiology.(Izvor: RTS, Science Alert)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nau\u010dnici koji su \u017eeleli da makar delimi\u010dno rasvetle aktuelnu krizu gojaznosti napravili su va\u017eno otkri\u0107e \u2013 povremeno ograni\u010davanje kalorija dovodi do zna\u010dajnih promena i u crevima i u mozgu, \u0161to mo\u017ee otvoriti nove mogu\u0107nosti za odr\u017eavanje zdrave te\u017eine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":447181,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-447178","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447178","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=447178"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447178\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":447182,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447178\/revisions\/447182"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/447181"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=447178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=447178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=447178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}