{"id":447150,"date":"2025-12-20T16:09:28","date_gmt":"2025-12-20T15:09:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=447150"},"modified":"2025-12-20T16:14:18","modified_gmt":"2025-12-20T15:14:18","slug":"prijatelj-ili-neprijatelj-slozenost-turskog-uticaja-u-albaniji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/12\/20\/prijatelj-ili-neprijatelj-slozenost-turskog-uticaja-u-albaniji\/","title":{"rendered":"Prijatelj ili neprijatelj? Slo\u017eenost turskog uticaja u Albaniji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e:\u00a0Alice Taylor<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Iako Turska mo\u017eda nema iste zlonamerne namere kao Iran i Rusija kada je u pitanju strani uticaj i dezinformacije, mnogi su i dalje oprezni. Oni smatraju da je promocija islama u Albaniji od strane Ankare \u201enealbanska\u201c i kr\u0161enje njenog suvereniteta.<\/strong><\/p>\n

Iako je osmanska vladavina Albanijom zavr\u0161ena 28. novembra 1912. godine, uticaj skoro 530 godina okupacije se i danas osec\u0301a. Albanski jezik, drevna i jedinstvena grana indoevropskog jezi\u010dkog stabla, ipak je pro\u0161aran pozajmljenicama iz turskog jezika, a islam, koji su u region doneli Osmanlije, i dalje praktikuje, mada labavo, oko 40% stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Ali 2025. godine postoje i drugi znaci turskog uticaja u albanskom dru\u0161tvu, i nisu svi dobrodo\u0161li ili smatrani pozitivnim.<\/p>\n

\n

Erdoganov \u201eneoosmanizam\u201c<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Dok se vozite kroz centar Tirane, mo\u017eete videti \u0161arenu me\u0161avinu stambenih blokova iz komunisti\u010dkog doba i blistavih nebodera, ali jo\u0161 jedan prizor dominira horizontom: d\u017eamija Namazd\u017eah, najvec\u0301a d\u017eamija na Balkanu.<\/p>\n

Albanski muslimani godinama nisu imali centralnu d\u017eamiju u kojoj bi se molili, a d\u017eamija Ethem-beg iz osmanskog doba imala je mesta za samo 60 vernika. Tu se upu\u0161ta Dijanet (Direktorat za verska pitanja) Turske, koji je ulo\u017eio 30 miliona evra u novu d\u017eamiju. Otvorila je svoja vrata 2024. godine, a prostrani lokalitet, povr\u0161ine 10.000 kvadratnih metara i kapaciteta 10.000 vernika, otvorio je sam predsednik Erdogan.<\/p>\n

Ali nisu svi bili srec\u0301ni. Projekat se suo\u010dio sa kontroverzama od samog po\u010detka<\/u>, a mnogi su ga nazvali primerom Erdoganovog \u201eneoosmanizma\u201c<\/u>, ne\u0161to posebno nepo\u017eeljno s obzirom na okupaciju Albanije i te\u0161ko izvojevanu slobodu od osmanske vlasti. Kriti\u010dari su tako\u0111e tvrdili da je d\u017eamija simbol turske moc\u0301i i uticaja na Balkanu, ukazujuc\u0301i na njenu veli\u010dinu, dizajn i istaknutu lokaciju pored albanskog parlamenta i u centru grada. Neki od onih koji su govorili o d\u017eamiji, ili je \u010dak samo nazvali \u201ekontroverznom\u201c, javno su napadnuti na internetu, uklju\u010dujuc\u0301i i od strane tvrdokornog<\/u> imama Ahmeda Kalaje, kome je zabranjen ulazak u Severnu Makedoniju.<\/p>\n

Tako\u0111e je bilo kontroverzi jer su lideri Muslimanske zajednice Albanije (KMSH) bili odsutni sa ceremonije inauguracije. Biv\u0161i \u0161ef KMSH-a, Skender Bru\u010daj,, nazvao je<\/u> to \u201eru\u017enim \u010dinom\u201c, \u201esramotom protokola albanske dr\u017eave\u201c i rekao da je doga\u0111aj bio \u201epoliti\u010dki skup koji je organizovala Erdoganova stranka\u201c.<\/p>\n

\u201e\u017dalosno je \u0161to se verski simbolizam, poput otvaranja d\u017eamije, koristi za politi\u010dku agendu strane dr\u017eave\u201c, rekao je Bru\u010daj.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de razloga za\u0161to su zabranjeni, to je zato \u0161to Erdogan smatra da su lideri KMSH-a deo Gulenovog pokreta, koji je osnovao i vodio sve\u0161tenik Fetulah Gulen, nekada blizak turskom predsedniku, a sada zakleti neprijatelj.<\/p>\n

Gulenov pokret je dugo prisutan u Albaniji, upravljajuc\u0301i vrtic\u0301ima, \u0161kolama i univerzitetima, kao i nekoliko drugih institucija. Ali nakon neuspelog dr\u017eavnog udara u Turskoj 15. i 16. jula 2016. godine, Erdogan je pokrenuo kampanju \u010distki, obra\u010dunavajuc\u0301i se sa svima i svime \u0161to se smatra delom Gulenovog pokreta. Ova represija se pro\u0161irila i van granica Turske.<\/p>\n

Nekoliko meseci nakon poku\u0161aja pu\u010da, turska vlada je zahtevala da se zatvore sve Gulenove institucije u Albaniji. Do novembra<\/u>, Ministarstvo prosvete i sporta izdalo<\/u>\u00a0je direktivu kojom se zabranjuje upotreba turskih nacionalnih simbola u 13 obrazovnih institucija povezanih sa Gulenom.<\/p>\n

2017 .godine, turski ambasador Hidajet Bajraktar je rekao albanskim roditeljima da dr\u017ee svoju decu podalje od Gulenovih \u0161kola i rekao da bi ih trebalo zatvoriti.<\/p>\n

Policija je 2020. godine<\/u> izvr\u0161ila racije na nekoliko kampusa \u0161kole Tugurt Ozal u Tirani i Dra\u010du, tvrdec\u0301i da su ilegalni. Institucije su negirale bilo kakve veze sa Gulenovim pokretom. Iste godine, tada\u0161nji turski ministar spoljnih poslova Mevlut \u010cavu\u0161oglu rekao je da Gulenisti – sledbenici Gulena – \u201enisu samo pretnja Turskoj vec\u0301 i zemljama u kojima se nalaze\u201c, dodajuc\u0301i da moraju biti vrac\u0301eni u Tursku, podsec\u0301ajuc\u0301i vladu da \u201eo\u010dekuju podr\u0161ku i doprinos Albanije\u201c u obrazovanju i drugim pitanjima.<\/p>\n

Iste godine, dva turska dr\u017eavljanina<\/u> koji su poku\u0161ali da zatra\u017ee politi\u010dki azil u Albaniji deportovani su bez propisanog postupka. Albanski ombudsman<\/u> je rekao da je vlada prekr\u0161ila sve moguc\u0301e zakone. Ujedinjene nacije<\/u> su saop\u0161tile da je Albanija sau\u010desnica u ekstrateritorijalnim otmicama i prisilnim nestancima turskih dr\u017eavljana.<\/p>\n

U januaru 2022. godine, Erdogan se obratio albanskom parlamentu, izjaviv\u0161i: \u201ePreduslov za na\u0161u podr\u0161ku i bratstvo je va\u0161a posvec\u0301enost borbi protiv FETO-a.\u201c Kasnije te godine, dve \u0161kole u mre\u017ei Turgut Ozal su zatvorene.<\/p>\n

\n

Da li se Albanija pokorava turskim hirovima?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Mnogi su bili zabrinuti da se Albanija povinuje Erdoganovom hiru,<\/u> pa je \u010dak i Evropska komisija 2025. godine<\/u> primetila kontinuirani \u201epritisak\u201c na Albaniju da demontira Gulenovu mre\u017eu.<\/p>\n

Ali za\u0161to je Albanija toliko spremna da popusti pod pritiskom? Verovatno je to zbog toga \u0161to je Turska jedan od vodec\u0301ih stranih investitora u Albaniji.<\/p>\n

Samo u prvom kvartalu 2025. godine<\/u> Turska je investirala oko 49 miliona evra u zemlju, uglavnom u nekretnine. U oktobru 2025. godine, ministarka finansija Delina Ibrahimaj izjavila je da je Turska investirala preko 1,3 milijarde evra u Albaniju i da u zemlji posluje 658 turskih kompanija, posebno u gra\u0111evinarstvu, energetici, proizvodnji i bankarstvu.<\/p>\n

Ove kompanije, dodala je, daju zna\u010dajan doprinos bruto domac\u0301em proizvodu Albanije, tehnolo\u0161kom razvoju i stvaranju radnih mesta. U me\u0111uvremenu, bilateralna trgovina je dostigla preko 620 miliona evra godi\u0161nje.<\/p>\n

Tako\u0111e postoji mi\u0161ljenje da Albanija osec\u0301a poseban dug ili du\u017enost prema Turskoj, s obzirom na zna\u010dajnu humanitarnu podr\u0161ku Turske. Kada je zemljotres ja\u010dine 6,4 stepena Rihterove skale pogodio centralnu Albaniju 26. novembra 2019. godine, usmrtiv\u0161i 51 osobu, povrediv\u0161i preko 3000 i ostaviv\u0161i 5000 ljudi bez krova, Turska je bila prva dr\u017eava koja je poslala pomoc\u0301.<\/p>\n

Za nekoliko sati, timovi za potragu i spasavanje, paketi hrane, c\u0301ebad i druge neophodne zalihe bili su na putu. Pored neposredne podr\u0161ke na terenu, Turska je izgradila oko 504 stambene jedinice, rekonstruisala d\u017eamije i dala preko 46 miliona evra na donatorskoj konferenciji.<\/p>\n

Zatim, kada je pandemija COVID-19 udarila 2021. godine, Turska je ponovo prisko\u010dila u pomoc\u0301, poslav\u0161i medicinsku pomoc\u0301, kola hitne pomoc\u0301i, medicinsku opremu i izgradiv\u0161i bolnicu sa 130 kreveta u Fijeru. Nema sumnje da su javnost i dr\u017eava bili zahvalni, ali vec\u0301ina je bila svesna da po\u0161tivanje pravila kada je u pitanju Gulen i odr\u017eavanje jakih odnosa bez ikakvih pitanja dolazi sa odre\u0111enom cenom.<\/p>\n

Prema NDI-ju<\/u>, Turska koristi humanitarna ulaganja, posebno tokom pandemije i zemljotresa, kako bi aktivno odr\u017eavala uticaj na muslimansko stanovni\u0161tvo. To tako\u0111e doprinosi narativima koji promovi\u0161u \u201estatus moc\u0301i i te\u017enju Turske da bude globalni lider islamskih zemalja (\u010dime indirektno hrani antizapadne narative), kao i Erdoganovim naporima da izgradi jake li\u010dne veze sa regionalnim liderima\u201c.<\/p>\n

Me\u0111utim, Turska je tako\u0111e izazvala za\u010du\u0111enje zbog \u0161irenja svog medijskog prisustva u zemlji, od kojih je veliki deo kori\u0161c\u0301en za \u0161irenje propagande. Prema lokalnom tink-tenku SciDev Center<\/a>, nekoliko albanskih onlajn medija pokazalo je sve vec\u0301u povezanost sa turskim interesima poslednjih godina.<\/p>\n

Iako platforme nisu nu\u017eno \u0161iroko \u010ditane, one \u010desto objavljuju ono \u0161to SciDev opisuje kao \u201eprotursku propagandu\u201c, predstavljajuc\u0301i zemlju kao regionalnog saveznika dok istovremeno kritikuju politi\u010dke protivnike, uklju\u010dujuc\u0301i Gulena i povezane grupe.<\/p>\n

Pored toga, saradnja albanskih i turskih javnih emitera iz 2024. godine otvorila je moguc\u0301nost daljeg poja\u010davanja glasa Turske u Albaniji, pokrec\u0301uc\u0301i pitanja o uticaju stranih narativa na medijski pejza\u017e Albanije i njene politi\u010dke i kulturne institucije.<\/p>\n

Kriti\u010dari su primetili<\/u> da sporazum nije bio transparentan i doveli su u pitanje koristi za albansku javnost. Drugi su rekli da bi rezultat mogao biti porast turske propagande<\/u> posebno turskih dr\u017eavnih narativa. Turska tako\u0111e upravlja dvama medijska sajtovima na albanskom jeziku, Anadolu Ajans\u0131<\/em> i TRT Shqip<\/em>.<\/p>\n

Iako Turska mo\u017eda nema iste zlonamerne namere kao Iran i Rusija kada je u pitanju strani uticaj i dezinformacije, mnogi su i dalje oprezni<\/u>. Oni smatraju da je promocija islama u Albaniji od strane Ankare \u2018nealbanska<\/u>\u2019, i kr\u0161enje njenog suvereniteta. Tako\u0111e ukazuju na probleme unutar Turske, kao \u0161to su autoritarizam, kr\u0161enje slobode medija, nazadovanje demokratije i brojna pitanja ljudskih prava, i strahuju da bi se to moglo izvezti<\/u> u albansko dru\u0161tvo i vladu<\/u>.<\/p>\n

I naravno, iako odnosi sada mogu biti dobri, sa \u010dak 6 miliona etni\u010dkih Albanaca koji \u017eive u Turskoj, i mnogim Albancima koji rado tamo lete na odmor, istorijske rane ostaju, zajedno sa \u017eeljom da se odr\u017ei nezavisnost od onih koji su nekada njima vladali.<\/p>\n

Tekst je objavljen u okviru inicijative \u201ePri\u010de iz regiona\u201c koju sprovode Res publika i IKS (S. Makedonija), u saradnji sa partnerima sa Kosova (<\/em>Sbunker<\/a><\/u><\/em>), Srbije (<\/em>Autonomija<\/a><\/u><\/em>), Bosne i Hercegovine (<\/em>Analiziraj.ba<\/a><\/u><\/em>), i Crne Gore (<\/em>PCNEN<\/a><\/u><\/em>), u okviru projekta \u201eTRACE\u201c koji realizuje IKS, uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako Turska mo\u017eda nema iste zlonamerne namere kao Iran i Rusija kada je u pitanju strani uticaj i dezinformacije, mnogi su i dalje oprezni. Oni smatraju da je promocija islama u Albaniji od strane Ankare \u201enealbanska\u201c i kr\u0161enje njenog suvereniteta<\/p>\n","protected":false},"author":3314,"featured_media":447153,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-447150","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447150","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3314"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=447150"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447150\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":447157,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447150\/revisions\/447157"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/447153"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=447150"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=447150"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=447150"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}