Mirovni procesi na Balkanu<\/strong><\/p>\nBivši predsjednik Republike Slovenija, Milan Ku\u010dan, je u svom pozdravnom govoru rekao da se pod mirom podrazumijeva daleko više od odsustva oru\u017eanog sukoba. Istinski mir \u010dine: „poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudskih prava, ekonomski razvoj, blagostanje, zaštita \u017eivotne sredine, poštovanje Zakona, i društvena stabilnost." Imaju\u0107i na umu ovakvu definiciju, Balkan je miljama daleko od mira.<\/p>\n
Balkan je, zapravo, još uvijek „bure baruta", s obzirom da je agresivni nacionalizam prisutan u preovla\u0111uju\u0107im politikama u regionu, da je demokratska kultura tek u za\u010detku, te da je proces formiranja novih dr\u017eava, zasnovan na etni\u010dkim, a ne na gra\u0111anskim principima, još u fazi razvoja. Nije u\u010dinjeno dovoljno napora na „ideološkoj dekontaminaciji" – niti su nacionalni lideri, niti gra\u0111ani, prihvatili svoj dio odgovornosti za krvoproli\u0107a. Ovo je rezultiralo „skrivanjem pod tepih" i krivice brojnih direktnih po\u010dinilaca ratnih zlo\u010dina i ekstremnih nasilja nad \u017eenama tokom poslednjih balkanskih ratova. <\/p>\n
Prva polovina ratom maskirane tranzicije bila je krvava i sasvim netransparentna. Druga polovina tranzicije je u toku. Ovakva tranzicija je dovela do pojave post-ratnih nacionalnih politi\u010dkih elita koje su djelimi\u010dno formirane od bivših ratnih vo\u0111a i profitera. Ona je veoma teška za osiromašene, dezorjentisane i ratom traumatizovane „obi\u010dne" ljude. Neo-liberalni modeli tranzicije koji su primjenjivani u procesu pridru\u017eivanja EU, širom regiona, nisu prijateljski nastrojeni ka krucijalnim ekonomskim i socijalnim potrebama ljudi – vlade uglavnom prepuštaju ekonomiju silama globalnog tr\u017eišta, gotovo da i nema strateškog plana razvoja i aktivne politike zapošljavanja, nema slobodnog pristupa obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, nema odgovaraju\u0107e brige o onima kojima je potrebna pomo\u0107, što sve obi\u010dno ima loše implikacije po \u017eene. Svi ovi faktori \u010dine pomirenje, oporavak i demokratsku normalizaciju još komplikovanijima. <\/p>\n
\u017denski pacifisti\u010dki pokreti na Balkanu: porazi i uspjesi<\/strong><\/p>\n\u017denski pacifisti\u010dki pokreti na Balkanu, pojavili su se ve\u0107 krajem osamdesetih godina prošlog vijeka. Nastali su u cilju spre\u010davanja otvorenih prijetnji i kasnije varvarskih oru\u017eanih konflikata (koji oru\u017eani konflikt nije varvarski? ). Ovi sukobi su po\u010deli prvo u Sloveniji, zatim su zahvatili Hrvatsku i Srbiju, a potom i gotovo \u010ditavu bivšu Jugoslaviju. \u017dene su i u takvim uslovima uspijevale da ostanu povezane, kako na borbenim linijama, tako i na globalnom nivou. \u017dene su tako\u0111e imale uticaja na postizanje Beijing-škog konsenzusa o potencijalu \u017eena u prevenciji i okon\u010davanju ratnih konflikata, kao i u post-konfliktnom oporavljanju. Ovi pokreti su odigrali zna\u010dajnu ulogu u me\u0111unarodnom pravnom definisanju silovanja u ratu, kao zlo\u010dina protiv \u010dovje\u010dnosti (Beijing, 1995). <\/p>\n
Prije nego što je po\u010deo rat, \u017eene su „pomjerene" iz politike i politi\u010dkih partija, kao i iz parlamenata i vlada. Njihovi pacifisti\u010dki pokreti nijesu mogli sprije\u010diti, djelovanjem sa ulica, oru\u017eani sukob u Jugoslaviji. \u017dene nisu mogle izbje\u0107i ni da budu skrajnute na humanitarni rad i pru\u017eane pomo\u0107i \u017ertvama rata, u ratnim uslovima i neposredno nakon rata.<\/p>\n
Kao organizovani agenti, predstavnice \u017eenskih mirovnih pokreta su isklju\u010dene iz mirovnih pregovora u Dejtonu 1995, onih na Kosovu 1999, i u Ohridu 2001. S obzirom na njihovu bezna\u010dajnost u okvirima lokalnih politika i usled nedostatka adekvatne me\u0111unarodne podrške, \u017eene ni nakon završetka oru\u017eanih sukoba, nisu mogle mnogo da u\u010dine po pitanjima obezbje\u0111ivanja pravde i kompenzacije za patnje \u017eena koje su bile \u017ertve rata.<\/p>\n
U poslednjoj seriji balkanskih ratova 1991-1999, \u017eene pacifistkinje, i druge \u017eene aktivistkinje, demokratski orjentisane, nisu mogle da imaju koristi od Rezolucije 1325 Savjeta bezbijednosti Ujedinjenih Nacija, s obzirom da ona tada još nije postojala. Ali, 1995 \u017eene su bile dovoljno jake da zagovaraju i oforme FORMALNU instituciju za ravnopravnost polova, pod nazivom Pakt stabilnosti u jugoisto\u010dnoj Evropi – Snaga rodnog zadatka. \u017denske aktivnosti u regionu su politi\u010dki osna\u017eile \u017eene, u smislu da su akcenat stavile na SNAGU rodnog zadatka, ozna\u010davaju\u0107i kraj tretiranja \u017eena kao \u017ertava i objekata agresivnih nacionalisti\u010dkih politika i omogu\u0107uju\u0107i jednakost u\u010deš\u0107a \u017eena u post-ratnom periodu oporavka na Balkanu, kao i u procesu EU integracija. U ovom slu\u010daju, \u017eene aktivistkinje sa Balkana, su u\u010dinile veliki korak ka kreiranju i usvajanju Rezolucije 1325 Savjeta bezbijednosti UN-a. <\/p>\n
Politi\u010dka snaga \u017eena u regionu je u porastu, \u017eenski nacionalni pokreti su bili dovoljno jaki da koriste politiku „sendvi\u010d pritiska" od dna ka vrhu, i uz pomo\u0107 me\u0111unarodnih aktera istu od vrha ka dnu. \u017dene su se izborile za daleko ve\u0107e kvote, u smislu da su 1999 u parlamentu bile zastupljene sa 7%, a 2008 sa 18% . Na Kosovu je ovaj procenat danas 30%, u Makedoniji, tako\u0111e, 30%, Srbiji i Hrvatskoj 20%, dok su \u017eene u parlamentima Crne Gore, BiH i Slovenije, još uvijek zastupljene u veoma malom broju, respektivno, 12%, 14% i 13%. \u017denski pacifisti\u010dki pokreti nisu još uvijek dovoljno sna\u017eni da uti\u010du na politi\u010dke tokove i da se nose adekvatno sa slo\u017eenim problemima bezbijednosti i pomirenja. Me\u0111utim, \u017eene su uspjele da pokrenu mehanizme elementarne egalitarnosti i antidiskriminativnu legislativu, one su po\u010dele da definišu \u017eenska reproduktivna prava, porodi\u010dne zakone, pravo na penziju, zakone o pravima na radu, zakone vezane za seksualni harasment na poslu, zakone o spre\u010davanju nasilja nad \u017eenama, uklju\u010dene su, tako\u0111e, u ve\u0107em procentu nego ranije, u formiranju vojne i policijske legislative.<\/p>\n
Implementacija Rezolucije 1325<\/strong><\/p>\nU balkanskim post-konfliktnim društvima posebno je teško primijeniti Rezoluciju 1325 Savjeta bezbijednosti UN-a. Sve nove dr\u017eave, izurev Republike Makedonije, ratifikovale su ovu Rezoluciju; te je ona prevedena na nacionalne jezike. U\u010dinjeni su neki napori da njena suština postane vidljivija – putem koordinisanih aktivnosti novoformiranih mehanizama rodne egalitarnosti i \u017eenskih NVO-a, neke zemlje su preuzele konkretne aktivnosti da prezentuju široj javnosti \u017eenska prava i potrebe u konfliktim situacijama (da li je konflikt samo oru\u017eani sukob? ). Prisutan je zna\u010dajan priliv \u017eena u policiji i profesionalnim armijama; tako i Slovenija, na primjer, ima dobar rejting kada je u pitanju broj \u017eena na visokim pozicijama u armiji i slovena\u010dkim delegacijama u me\u0111unarodnim mirovnim misijama EU i NATO . Ali, nije bilo dovoljno konkretnih aktivnosti da se u proces implementacije Rezolucije uklju\u010de vode\u0107i vladini i parlamentarni akteri, predstavnici vojnih i policijskih snaga, kao i zakonodavna komponenta mo\u0107i, javni obrazovni sistem i mediji. Nema jedinstvenog Nacionalnog plana za implementaciju Rezolucije 1325 na Balkanu.<\/p>\n
Kako da UN i druge me\u0111unarodne agencije, posebno one evropske, implementiraju Rezoluciju 1325 na Balkanu?<\/p>\n
UN podrška \u017eenskim pacifisti\u010dkim pokretima na Balkanu je bila krucijalna prije 1995 – one su bile uklju\u010dene u pripreme za Bejing konferenciju; OSCE, posebno kroz svoju misiju u BiH, bila je klju\u010dna za formiranje Pakta stabilnosti – Snaga rodnog zadatka 1999; neke \u010dlanice EU (Austrija, Italija, Njema\u010dka, Danska, Gr\u010dka); Švedska i Norveška – donatori Pakta za stabilnost, bili su izdašni donatori za razli\u010dite projekte za \u017eenska prava, ali nikada nije bilo konzistentne EC ili EU politike po ovom pitanju. Interesovanje i podrška ve\u0107ine me\u0111unarodnih agencija, bili su usmjereni daleko više ka brizi o \u017eenama \u017ertvama rata (silovanim i\/ili raseljenim \u017eenama, \u017eenama \u017ertvama trafikinga i sl.), nego ka \u017eenama agentima mira i odr\u017eivog razvoja; za politi\u010dko osna\u017eivanje \u017eena, za sistematski mir; za ostvarivanje post-ratne pravde; za moralnu i politi\u010dku katarzu i pomirenje. Tokom proteklih par godina podrška \u017eenskim pacifisti\u010dkim pokretima je znatno umanjena, što je oslabilo komunikaciju me\u0111u aktivistkinjama i umanjilo broj konkretnih mirotvornih akcija na nacionalnim i lokalnim nivoima. <\/p>\n
Me\u0111unarodne agencije koje su radile kao mirotvorci u regionu, \u010desto nisu poštovale odredbe Rezolucije 1325. One su imale veoma mali procenat \u017eena na \u010delnim pozicijama, njihov rukovode\u0107i kadar nije bio dovoljno rodno senzitivan i pripremljen za implementaciju Rezolucije. Me\u0111unarodne snage zadu\u017eene za o\u010duvanje mira nisu bile u odgovaraju\u0107oj mjeri svjesne rodnih aspekata svojih zadataka, tako da su i sami pripadnici tih snaga \u010desto postajali dio problema, u smislu da su zlostavljali \u017eene, ili se bavili trafikingom.<\/p>\n
Zahtjevi \u017eena pacifistkinja sa Balkana: nacionalnim vladama, Evropskoj Komisiji, Evropskom Parlamentu i Savjetu bezbijednosti UN-a<\/p>\n
– Zahtijevamo da Republika Makedonija, jedina u regionu koja to još nije u\u010dinila, ratifikuje Rezoluciju 1325.<\/p>\n
– Zahtijevamo od svih vlada u regionu da kreiraju Nacionalne akcione planove za implementaciju Rezolucije, prate\u0107i model Švedske i Norveške, ali uz uklju\u010divanje elemenata koji su va\u017eni za post-konfliktna podru\u010dja: stavljaju\u0107i akcenat na pomirenje, te na savladavanje problema vezanih za post-traumatski sindrom; uz posebnu brigu o uklju\u010divanju \u017eena u politi\u010dko odlu\u010divanje. O\u010dekujemo da \u0107e vlade uklju\u010diti \u017eene pacifistkinje iz NVO sektora u kreiranje i implementaciju ovih planova, budu\u0107i da one imaju iskustava po pitanju \u017eenskih ljudskih prava.<\/p>\n
– Zahtijevamo od naših vlada da pomognu gra\u0111anima, uz pomo\u0107 javnih medija, mladih, kroz sistem javnog obrazovanja, da postanu svjesni za svoj dio odgovornosti za ratna razaranja, kao i da podr\u017ee NVO aktivnosti na pronala\u017eenju nestalih (npr. 13 500 je nestalih, još uvijek, u BiH), na pru\u017eanju pomo\u0107i raseljenim licima, na rekompenzaciji patnji pretrpljenih usled silovanja i drugih oblika ratnih zlo\u010dina protivu \u017eena u prošlim ratovima na ovim prostorima, kao i na kulturi mira i pomirenja.<\/p>\n
– Pozivamo Evropsku Komisiju i Evropski Parlament da sna\u017enije podr\u017ee rodno senzitivne procese, kao i sve nacionalne organizacije iz redova civilnog društva – \u017eenske pokrete i aktivnosti, te da rade na daljem politi\u010dkom osna\u017eivanju \u017eena.<\/p>\n
– O\u010dekujemo od Evropske Komisije da \u0107e sprovesti intenzivnije mjere pritisaka na naše nacionalne vlade da oja\u010daju ina\u010de slabe rodno egalitarne dr\u017eavne strukture (mehanizme) i da primijene rodno senzitivnu legislativu koja je ve\u0107 stavljena u zadatak i treba dodatno da se harmonizuje u postupku evropskih integracija.<\/p>\n
– Shvatile smo da je našim sestrama iz EU potrebno dostaviti više informacija o našem radu za mir i politi\u010dko osna\u017eivanje \u017eena sa Balkana. O\u010dekujemo od Evropske Komisije i Evropskog Parlamenta da omogu\u0107e daleko sistemati\u010dniju razmjenu naših iskustava i iskustava aktivistkinja po pitanju \u017eenskih ljudskih prava iz EU.<\/p>\n
Budu\u0107e zajedni\u010dke aktivnosti \u017eena pacifistkinja sa Balkana<\/p>\n
– Pokuša\u0107emo da uklju\u010dimo \u017eene \u017ertve rata i aktivistkinje u pisanju moderne istorije naših nacija, \u010dime bi one postale vidljivije u kolektivnom istorijskom sje\u0107anju.<\/p>\n
– Zatra\u017ei\u0107emo od naših vlada da zapo\u010dnu rad na pripremanju Nacionalnih akcionih planova (NAP-ova) za implementaciju Rezolucije 1325. U slu\u010daju da naše vlade ne pripreme odgovaraju\u0107e NAP-ove, pripremi\u0107emo NAP-ove u sjenci i zagovara\u0107emo njihovo sprovo\u0111enje.<\/p>\n
– \u017dene pacifistkinje iz Srbije, Makedonije i sa Kosova, \u0107e nastaviti sa aktivnostima ja\u010danja pomirenja, mira i saradnje u regionu.<\/p>\n
– Kulturne aktivnosti – koje smo imale prilike da vidimo kroz Vivisect festival ili putem kulturne gerile protiv re\u017eima Slobodana Miloševi\u0107a u Srbiji, rukovo\u0111ene Nunetom Popovi\u0107em sredinom devedesetih godina prošlog vijeka, mogu biti pokreta\u010dki mehanizmi u promovisanju demokratije, mira i ljudskih prava. U tom smislu, trebale bi da nau\u010dimo više o tome kako koristiti kulturu u ovoj vrlo teškoj borbi sa nacionalistima populistima i ekstremistima, koji vladaju sviješ\u0107u i srcima ve\u0107ine ljudi.<\/p>\n
– Aktuelan sukob na Slovena\u010dko-Hrvatskoj granici nije nimalo naivan. On nebi trebao da dovede do otvorenog rata, ali pobu\u0111uje loša osje\u0107anja, netrpeljivost i agresivnost me\u0111u gra\u0111anima, pripadnicima dvaju nacija. \u017dene mirovne aktivistkinje Slovenije i Hrvatske \u0107e pokušati da zaustave politi\u010dku eksploataciju ovog sukoba, razotkrivanjem ove politi\u010dke igre iz sjenke.<\/p>\n
– Sve prisutne u\u010desnice iz \u017eenskih NVO-a su podrška inicijative Evropskog \u017eenskog lobija za implementaciju Rezolucije 1325, kao i svim aktivnostima usmjerenim ka postizanju demokratskog pariteta, posebno na predstoje\u0107im izborima za Evropski Parlament, 2009. Tako\u0111e, svesrdno podr\u017eavamo ideju o pan-evropskoj kampanji za legalizaciju pariteta, kada su u pitanju sve vladaju\u0107e strukture, na svim nivoima.<\/p>\n
Predavanje „štafete" implementacije Rezolucije 1325 slede\u0107oj u nizu predsjedavaju\u0107ih zemalja EU – Francuskoj<\/p>\n
Marlene Tuininga, francuska aktivistkinja i spisateljica, prihvatila se pokušaja da organizuje preuzimanje „štafete" u Francuskoj, do kraja 2008, u saradnji sa organizatorima ove Konferencije i \u017eenama pacifistkinjama iz Francuske.<\/p>\n
Ona je predlo\u017eila da ovaj doga\u0111aj u Francuskoj bude fokusiran na ja\u010danje solidarnosti i odgovornosti \u017eena sa Zapada za rješenja krucijalnih problema na Jugu. Ona je tako\u0111e, otvoreno, izrazila kritiku najnovijoj EU Migracionoj Direktivi koja preobra\u0107uje EU u zatvorenu prašumu.<\/p>\n
Priredila Sanja Bauk u Kotoru, 1. jula, 2008. godine<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Zaklju\u010dke interpretirala sa engleskog: Sanja Bauk, \u010dlanica "Anime"<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44699","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44699","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44699"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44699\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44699"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44699"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44699"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}