Svakodnevno slu\u0161amo vesti o klimatskim promenama, ali da bismo zaista razumeli budu\u0107nost na\u0161e planete, moramo pogledati mnogo dalje \u2013 u njenu duboku pro\u0161lost i kosmi\u010dke ritmove koji je oblikuju milijardama godina.<\/p>\n
\nGodi\u0161nja doba su varka<\/h4>\n<\/blockquote>\n
Intuitivno je pomisliti da su godi\u0161nja doba posledica udaljenosti Zemlje od Sunca \u2013 da je toplije leti jer smo mu bli\u017ee. Ali ova uobi\u010dajena pretpostavka je potpuno pogre\u0161na. U stvarnosti, Zemlja dosti\u017ee svoju najbli\u017eu ta\u010dku Suncu (perihel) po\u010detkom januara, ba\u0161 usred zime na severnoj hemisferi.<\/p>\n
Pravi uzrok godi\u0161njih doba je nagib Zemljine ose, koji trenutno iznosi oko 23.5 stepeni. Kada je severna hemisfera nagnuta od Sunca, zraci padaju pod manjim uglom, donose\u0107i manje energije i kra\u0107e dane \u2013 to je zima. Kada je nagnuta ka Suncu, do\u017eivljavamo leto. Udaljenost planete u njenoj blago elipti\u010dnoj orbiti ima zanemarljiv uticaj. Ovo je savr\u0161ena polazna ta\u010dka za razumevanje klime jer nam pokazuje da na\u0161a svakodnevna intuicija nije uvek pouzdan vodi\u010d za planetarnu mehaniku.<\/p>\n
\nSpas iz ledene katastrofe: Kako su vulkani otopili “Zemlju grudvu”<\/h4>\n<\/blockquote>\n
Pre oko 600 miliona godina, na\u0161a planeta je izgledala kao be\u017eivotna ledena kugla u svemiru. Period poznat kao “Zemlja grudva” video je led koji se prostirao od polova sve do ekvatora. Ovo je stvorilo opasnu pozitivnu povratnu spregu: \u0161to je bilo vi\u0161e leda, vi\u0161e sun\u010deve svetlosti se odbijalo nazad u svemir, \u010dine\u0107i planetu jo\u0161 hladnijom. Kako je Zemlja ikada pobegla iz ove ledene zamke?<\/p>\n
Odgovor le\u017ei duboko u njenoj unutra\u0161njosti. Vulkani su nastavili da rade, pumpaju\u0107i ugljen-dioksid (CO2) u atmosferu. Po\u0161to su okeani bili zale\u0111eni, nisu mogli da apsorbuju ovaj gas kao \u0161to to ina\u010de \u010dine. Milionima godina, CO2 se gomilao u atmosferi, stvaraju\u0107i ogroman efekat staklene ba\u0161te koji je na kraju postao dovoljno jak da otopi sav led. Ovaj dramati\u010dni doga\u0111aj iz daleke pro\u0161losti pru\u017ea nam jednu od najva\u017enijih lekcija o klimi: CO2 je gas sa neverovatnom mo\u0107i da reguli\u0161e temperaturu \u010ditave planete.<\/p>\n
\nKosmi\u010dki metronom: Srpski genije koji je otkrio “otkucaje srca” ledenih doba<\/h4>\n<\/blockquote>\n
Milionima godina, Zemlja je plesala u predvidljivom ritmu, smenjuju\u0107i duga ledena doba sa kra\u0107im, toplim periodima. Ko je bio dirigent ovog kosmi\u010dkog orkestra? Odgovor nam je dao srpski matemati\u010dar i in\u017eenjer Milutin Milankovi\u0107.<\/p>\n
Po\u010dev\u0161i od 1920-ih, Milankovi\u0107 je prvi ta\u010dno izra\u010dunao kako suptilne, cikli\u010dne promene u Zemljinoj orbiti i nagibu deluju kao “pejsmejker” za ledena doba. Ovi ciklusi, danas poznati kao Milankovi\u0107evi ciklusi, sastoje se od tri glavna kretanja:<\/p>\n
Promena nagiba (Obliquity)<\/strong>:\u00a0Blago kolebanje Zemljine ose izme\u0111u 22.5 i 24.5 stepeni, \u0161to uti\u010de na ja\u010dinu godi\u0161njih doba.
\nPrecesija (Precession):<\/strong>\u00a0“Klimanje” Zemljine ose, poput \u010digre, u ciklusu od otprilike 26.000 godina, \u0161to menja koje godi\u0161nje doba se de\u0161ava kada je Zemlja najbli\u017ea Suncu.
\nEkscentri\u010dnost (Eccentricity):<\/strong>\u00a0Spora promena oblika Zemljine orbite, od skoro kru\u017ene do blago elipti\u010dne, pod uticajem gravitacije drugih planeta. Klju\u010dno je to \u0161to Sunce nije u centru elipse, ve\u0107 je pomereno. Kada je orbita elipti\u010dnija, razlika izme\u0111u najbli\u017ee i najdalje ta\u010dke od Sunca se pove\u0107ava, \u0161to dodatno poja\u010dava ili slabi sezonske ekstreme.<\/p><\/blockquote>\nOvi ciklusi su kosmi\u010dki sat koji je milionima godina otkucavao ritam planete. A ispostavlja se da je celokupna na\u0161a civilizacija ro\u0111ena tokom jedne, neuobi\u010dajeno mirne, pauze tog sata.<\/p>\n
\nPrivremeni raj: Celokupna ljudska civilizacija je nastala tokom klimatske pauze<\/h4>\n<\/blockquote>\n
Pogledajmo ljudsku istoriju iz geolo\u0161ke perspektive. U poslednjih milion godina, Zemlja je pro\u0161la kroz desetak velikih ledenih doba. Mi trenutno \u017eivimo u toplom, stabilnom periodu izme\u0111u njih, poznatom kao “interglacijal”. Celokupna zabele\u017eena istorija \u2013 od poljoprivrede i prvih gradova do interneta \u2013 odigrala se unutar ove kratke klimatske pauze.<\/p>\n
Kako je to sa\u017eeto objasnio nau\u010dnik Stiven Soter:<\/p>\n
“Celokupnu civilizaciju kakvu poznajemo izgradili smo u relativno stabilnom interglacijalnom periodu… \u0161to je pomalo iluzorno, jer mislimo da je to jednostavno Zemlja, ali nije, to je samo privremeno stanje.”<\/em><\/p>\n
Nalazimo se u pozajmljenom vremenu, klimatskom daru koji nam je omogu\u0107io sve. A onda smo, ne shvataju\u0107i njegovu krhkost, po\u010deli da prepravljamo sam mehanizam koji ga je stvorio.<\/p>\n
\nOtkazano ledeno doba: Prekinuli smo prirodni ciklus, ali cena je previsoka<\/h4>\n<\/blockquote>\n
Na osnovu Milankovi\u0107evih ciklusa, Zemlja bi za nekoliko hiljada godina trebalo polako da klizi ka novom ledenom dobu. Me\u0111utim, to se ne\u0107e desiti. Ogromnom koli\u010dinom CO2 koju smo ispustili u atmosferu sagorevanjem fosilnih goriva, efektivno smo otkazali slede\u0107e ledeno doba.<\/p>\n
Kako znamo da smo mi krivci? Postoje dva nepobitna dokaza. Prvo, izotopski potpis ugljenika u atmosferi \u2013 specifi\u010dan odnos ugljenika-13 \u2013 nedvosmisleno ukazuje na fosilna goriva kao izvor, a ne na vulkane. Drugo, koli\u010dina CO2 koju smo izra\u010dunali da smo emitovali savr\u0161eno se poklapa sa izmerenim porastom u atmosferi. Mi dodajemo CO2 u sistem oko 40 puta br\u017ee nego \u0161to prirodni procesi mogu da ga uklone.<\/p>\n
Neki bi mogli re\u0107i: “Zar spre\u010davanje ledenog doba nije dobra stvar?” Problem je u “prekora\u010denju”. Mi nismo samo malo pomerili termostat; gurnuli smo klimatski sistem u stanje koje planeta nije videla milionima godina. Pokrenuli smo novu, opasnu pozitivnu povratnu spregu: topljenje leda na Arktiku \u010dini povr\u0161inu tamnijom, ona upija vi\u0161e sun\u010deve toplote, \u0161to dovodi do jo\u0161 br\u017eeg topljenja. Cena za otkazivanje ledenog doba je guranje planete daleko izvan stabilnog stanja koje je omogu\u0107ilo na\u0161 uspon.<\/p>\n
\nZaklju\u010dak: Pisanje novog poglavlja Zemljine istorije<\/h4>\n<\/blockquote>\n
Zemljinom klimom upravljaju ogromni prirodni ciklusi, od vulkana do planetarnih orbita. Ali brzina i razmere promena koje je \u010dove\u010danstvo pokrenulo predstavljaju “pravi \u0161ok za sistem”, bez presedana u geolo\u0161koj istoriji. Mi smo, prvi put u \u010detiri milijarde godina, postali dominantna klimatska sila.<\/p>\n
Prirodni ciklusi su milionima godina oblikovali na\u0161 svet. Sada, kada smo mi preuzeli kontrolu, kakvu klimatsku budu\u0107nost \u0107emo svesno izabrati da stvorimo?<\/p>\n