{"id":446221,"date":"2025-12-08T07:40:39","date_gmt":"2025-12-08T06:40:39","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=446221"},"modified":"2025-12-08T08:12:33","modified_gmt":"2025-12-08T07:12:33","slug":"pismo-odsutnom-srpskom-prijatelju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/12\/08\/pismo-odsutnom-srpskom-prijatelju\/","title":{"rendered":"Pismo odsutnom srpskom prijatelju"},"content":{"rendered":"

Poziv na pomirenje poznatog knji\u017eevnika, Albanca sa Kosova, profesora na Univerzitetu Harvard<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pi\u0161e: Ag Apolloni<\/a><\/strong><\/p>\n

Dragi prijatelju kojeg nemam,<\/p>\n

Obra\u0107am ti se kao nekome koji mi danas nedostaje, a mo\u017ee i treba da se pojavi sutra. Susedi smo vi\u0161e od trinaest vekova, ali nismo bili prijatelji nijedno stolje\u0107e, nijednu godinu, nijedan dan. Ti trenuci mira, koje smo imali me\u0111u nama, bili su poput pauze u boks me\u010du, samo da bi predahnuli i previjali rane, a onda bi smo ponovo zapo\u010deli tu\u010du. \u010cak i u onom periodu \u201ebratstva-jedinstva\u201c, daleko da je bilo bratstva, nije se moglo zvati ni prijateljstvo. Ne mo\u017eete imati nekoga za brata ili prijatelja ako ga smatrate ni\u017eim od sebe. A u Jugoslaviji su na nas gledali kao \u201egra\u0111ane drugog reda\u201c.<\/p>\n

Ne \u017eelim ulaziti u to ko je stariji, a ko mla\u0111i, jer je to manje va\u017eno. Na\u0161 um treba da se prilagodi na\u0161em vremenu, ne vremenu iz pro\u0161losti i ko je kad zaposeo neki geografski prostor. Kao i svugde u svetu, narodi su se kretali kroz istoriju. Neko je do\u0161ao ranije, neko kasnije. Kada neki narod nazovemo autohtonim jednostavno se ne se\u0107amo kada i odakle je do\u0161ao. Na ovom na\u0161em Balkanu mi mo\u017eemo biti malo autohtoniji od vas, ali to nije uticalo da poverujemo da smo superiorniji od vas. Na ovoj zemlji ima sunca za sve.<\/p>\n

U naselju u Pri\u0161tini, u zgradi u kojoj \u017eivim, do\u0161ao sam najkasnije pa mi se \u010dini da sam najmla\u0111i \u010dlan kvarta, dakle \u201eSrbin\u201c sam na tom prostoru. Tamo sam zatekao sve ostale. Za razliku od naroda, mi pojedinci ili porodice, ne zauzimamo teren, ve\u0107 ga kupujemo. Tako da svako ima svoju ku\u0107u i ne ru\u0161imo jedni drugima zidove da bismo pomerali granice. Iako sam najmla\u0111i, niko mi se ne me\u0161a. Dogovaramo se sa kom\u0161ijama oko stambenih \u201epolitika\u201c (instalaciju grijanja, pla\u0107anje \u010di\u0161\u0107enja stambenog kompleksa i nekog zajedni\u010dkog posla u vezi sa zgradom ili njenim dvori\u0161tem), dok o \u201eunutra\u0161njim politikama\u201c na pola\u017eemo ra\u010dune jedan drugome. Niko ne izlazi ujutro na balkon da se busa samo zato \u0161to je kupio stan prije mene. Dakle, ta ideja \u201eja sam prvi\u201c je toliko zastarela da je danas sramota spominjati je, \u010dak i u bra\u010dnim odnosima.<\/p>\n

Kom\u0161ije mogu da odr\u017eavaju dve vrste odnosa: neutralne i prijateljske. Neutralne odr\u017eavaju kada se ne poznaju, a prijateljske kada se poznaju. Neprijateljski odnos je opasan na kom\u0161ijskom nivou, jer je to odnos sa invazivnim, teritorijalnim, \u010distila\u010dkim ambicijama, odnosno nasiljem. Tako da, logika tra\u017ei da mi, Albanci i Srbi, pre\u0111emo iz tog nasilni\u010dkog odnosa u neutralni odnos, da bismo zatim pre\u0161li u prijateljski odnos. Nasilni\u010dki odnos je oti\u0161ao toliko daleko da umjesto da probamo da se pomirimo kao susedi, \u0161to i jesmo, mi se odevamo, obla\u010dimo, zatvaramo vrata okrenutih le\u0111a, izlazimo istim hodnikom, iz iste zgrade, ulazimo u avion i idemo u Brisel da bismo razgovarali jedni sa drugim. Eto koliko je apsurdno na\u0161e susedstvo! Eto koliko smo apsurdni mi! Eto, kolike smo mi iracionalni!<\/p>\n

Razumem da politi\u010dari, iz raznih i njima razumljivih razloga, sve \u0161to mogu posti\u0107i jeste neutralno susedstvo, koju oni nazivaju \u201enormalizacijom me\u0111usobnih odnosa\u201c. Vlast politi\u010dara se prostire unutar vlastite dr\u017eave, a obi\u010dni ljudi oslobo\u0111eni ambicije vlasti \u017eele da se slobodno kre\u0107u u svakoj dr\u017eavu. Stoga, ukoliko politi\u010dari sve \u0161to mogu da urade jeste da vrate susedstvo iz neprijateljskog odnosa u neutralni odnos, mi ostali trebali i mogli da vratimo prijateljski odnos, jer mi znamo da nas je politika podelila i da nas politika ne mo\u017ee spojiti. Dok jo\u0161, ni mi ni vi, nemamo nade da \u0107e na \u010delo pre svega va\u0161e dr\u017eave do\u0107i neki Vili Brant da klekne pred \u017ertvama u Prekazu, Meji\u2026 ili bilo gde drugde gde su po\u010dinjeni masakri nad Albancima, mislim da ne bismo smeli ostaviti nepomeren kamen radi prijateljske budu\u0107nost me\u0111u nama.<\/p>\n

Ali prvo, da spustimo kamenje kojim ciljamo jedni drugima u glave. Hajde da izgradimo mostove od tog kamenja!<\/p>\n

\"efb<\/a><\/p>\n

Rekao sam gore: susedi smo vi\u0161e od trinaest vekova. Ni ovde se ne sla\u017eemo. Mi ka\u017eemo: kada ste vi do\u0161li, zatekli ste nas. Vi ka\u017eete: kada smo mi do\u0161li, niste bili ovde, ili ste bili samo pastiri. Onda se mi oslanjamo na antiku, a vi ka\u017eete da mi i oni nemamo nikakve veze. Vi ka\u017eete za nas, isto ono \u0161to mi ka\u017eemo za moderne Grke, negiramo im vezu sa starim Grcima.<\/p>\n

Jednom re\u010dju, kada se \u010dovek \u017eeli sva\u0111ati, na\u0111e milion razloga da zapo\u010dne kavgu. Na\u017ealost, ni jedni ni drugi nikada nismo napravili korak ka pomirenju. (\u010cak, mi Albanci, smo jedva, posle dugog vremena, uspeli da se pomirimo izme\u0111u sebe.). Moramo da shvatimo da su to bila druga vremena, funkcionisao je samo zakon sile. Kada smo mi bili jaki, protezali smo noge sve do Ni\u0161a. Kada ste vi bili jaki, povla\u010dili smo se do Mata (zona u severnoj Albaniji \u2013 napomena prevodioca). Vi ste imali jednog okrutnog \u017eupana, Stefana Nemanju, koga istorija pamti po okrutnosti prema Albancima, kojima je na \u017eivo iskopavao o\u010di i odsecao noseve. Zatim smo mi imali jednako okrutnog vezira, Kod\u017eu Sinan-pa\u0161u, koji je, zarad osvete, mu\u010dio va\u0161e je gde god bi vas uhvatio i na\u0161ao na Kosovu, te dolazio u va\u0161u zemlju i spaljivao posmrtne ostatke va\u0161eg sveca, Svetog Save, koji je bio sin Stefana Nemanje. U stvari, cela na\u0161a istorija kroz vekove bila je kao neka vrsta ljulja\u0161ke, kada se uzdizao Stefan, te\u0161ko je bilo za nas, kada bi se digao Sinan te\u0161ko je bilo za vas.<\/p>\n

Ova istorija ljulja\u0161ke mo\u017ee se ponavljati u nedogled, ponavlja se i u Briselu gde svi politi\u010dari re\u0161enje problema tra\u017ee samo iz politi\u010dke prizme, a politiku vide stvari samo iz ugla ekonomije i pukog interesa. Oni kao da ne shvataju da sukob izme\u0111u nas nema nikakve veze sa ekonomijom, ve\u0107 sa ponosom (superiorno\u0161\u0107u).<\/p>\n

Vi ste u mogu\u0107nosti da svima nama kupite po jedan stan u bilo kojoj dr\u017eavi sveta, pod uslovom da napustimo Kosovo. Mi, kada bismo imali mogu\u0107nost, istu stvar u\u010dinili bi sa vama, oterali bismo vas na neki drugi kontinent. Uop\u0161te se ne razlikujemo. Ovde se ekonomija uop\u0161te ne uzima u obzir. Oni koji misle druga\u010dije, uop\u0161te ne poznaju na\u0161 ego, ego koji \u0107e nas \u2013 potpuno uni\u0161titi.<\/p>\n

U o\u010dima stranaca, nekad ste vi bolji, nekad smo to mi. Ali me\u0111u nama, mi znamo da nismo bolji od vas, niti ste vi bolji od nas. Razlikujemo se samo po prilikama koje nam se uka\u017eu da povredimo jedni druge. Poslednji put ste nas vi vi\u0161e povrijedili. Sada je na nas red.<\/p>\n

Upravo zato, pismo pi\u0161em ja, iz redova ranjenih, da vam pru\u017eim ruku. Jo\u0161 od doba antike pru\u017eanje ruke je imao zna\u010daj pomirenja. Kada prvi \u010dovek sa pu\u0161kom u ruci pru\u017eio ruku drugome, to je bio garant da ga ne\u0107e ubiti.<\/p>\n

Mi se naoru\u017eavamo, kupujemo dronove od drugih biv\u0161ih osvaja\u010da. Stidim se moje zemlje koja se hvali kupovinom oru\u017eja od Turske, koja, de jure priznaje na\u0161u dr\u017eavu, ali de facto, smatra je zemljom pod svojim protektoratom, jer je njome okrutno vladala pet vekova, a sada je vara vladaju\u0107i njome \u201ebratski\u201c. Dakle, nastoji da stvara nekakvu ma\u0161u (vatralj), ili novog Sinan-pa\u0161u, da udari na vas i ide dalje.<\/p>\n

Na\u0161 odnos sa Turcima je bio kao odnos sa vama: neprijateljski. Mo\u017ee li se sada pretvoriti u prijateljstvo? Naravno da mo\u017ee, kao i sa vama. Pokazuju\u0107i vama da mi nikada ne\u0107emo zapo\u010dinjati sukobe sa susedima, a Turskoj dati jasno do znanja da nemamo nikakvu \u017eelju, niti interesa, da je zadr\u017eimo za velikog brata. Ako nam treba veliki brat, imamo Ameriku, koja nas je oslobodila i kojoj dugujemo za na\u0161 opstanak kao narod, i za stvaranje dr\u017eave Kosovo, te dr\u017eave se mo\u017ee smatrati kao jedinom ameri\u010dkom dr\u017eavom u Evropi.<\/p>\n

Trenutno, odnos izme\u0111u nas i vas se mo\u017ee okarakterisati floskulom \u201eko je ja\u010di\u201c. Vi, probate da ilegalno ulazite na na\u0161 prostor, mi vas hapsimo. Kao za\u0161titnika imate Rusiju, mi kao za\u0161titnika imamo Ameriku. Nikada nas ne\u0107ete pobediti, nikad ne\u0107emo mo\u0107i da vas pobedimo, jer smo samo dva deteta u prepirci, \u010diju povremenu prepirku \u0107e okon\u010dati dva odrasla supermo\u0107na, vuku\u0107i nas za u\u0161i.<\/p>\n

Po\u0161to nisam politi\u010dar, govorim u svoje ime i na osnovu vlastitog iskustva. Bio sam u mnogim zemljama Evrope, ali nikada nisam bio u Srbiji. Moje detinjstvo je bilo traumati\u010dno upravo zbog monstruoznosti srpskog re\u017eima na prostoru Kosova. Ne \u017eelim personalizovati pismo, jer traumati\u010dno iskustvo tog re\u017eima i zbog tog re\u017eima, neko vi\u0161e a neko manje, imali su svi kosovski Albanci, ali \u017eelim da ka\u017eem da imam hiljadu razloga da mrzim Srbe, i samo jedan da ih volim. I odlu\u010dio sam da se dr\u017eim tog jedinog razloga. Koji je taj razlog?<\/p>\n

Budu\u0107nost! Nemamo budu\u0107nosti dok se ne sprijateljimo.<\/p>\n

Jedan je na\u0161 pesnik rekao da \u201eu inat jedan drugome smo se rodili\u201c. Ovaj inat ili bes je poreklo na\u0161eg neprijateljstva. Sada ve\u0107 znamo da mr\u017enja jednih prema drugima ima svoje poreklo, istoriju i svoju ravnote\u017eu. Ostavimo prva dva, pogledajmo samo tre\u0107e: ravnote\u017eu! Ona je bila puna tla\u010denja, premla\u0107ivanja, ubistava, ratovi, silovanja, masakra, pla\u010da i trauma. Na\u0161e dr\u017eave se psuju i naoru\u017eavaju , nije va\u017eno ko o\u0161tri zube a ko se sprema da ih slomi. Pisci, umetnici, nau\u010dnici, intelektualci i novinari moraju ustati na noge, jer na\u017ealost, gluposti i avanture vlastodr\u017eaca uvek pla\u0107aju obi\u010dni gra\u0111ani.<\/p>\n

Do 1999. godine bili smo obuzeti amokom, mrzili smo jedni druge do smrti; vi ste nas mrzili jer ste bili \u017ertva duge istorijske propagande, dok mi smo vas mrzili jer smo bili \u017ertva tiranijske politike. Vi mo\u017eete i dalje smatrati Kosovo va\u0161om kolevkom, mi \u0107emo ga braniti kao na\u0161u kolevku, ali kolevka je za bebe. Koriste\u0107i simbole poput \u201eJerusalima\u201c i \u201ekolevke\u201c, mi se samo sva\u0111amo. Vreme je da svetu poka\u017eemo da smo porasli. Mi ne smemo da gledamo samo na ju\u010de i danas. Na\u0161a pro\u0161lost i sada\u0161njost pune su sva\u0111e i uvreda, batina i krvi. \u010cesto sam \u010duo Srbe (i neke koji se nazivaju piscima) kako ka\u017eu da je Kosovo za njih sveto, da je to Jerusalim Srbije. Ali istina je da Kosovo nije ni sveto, ni Jerusalim, ni Srbija.<\/p>\n

Razumem da na\u0161a dr\u017eava, koja nekoliko vekova nosi ime va\u0161eg jezika, stvara pome\u0161an ose\u0107aj kako kod vas i tako i kod nas. Svugde. Ali to je najmanji i najlak\u0161i problem da se re\u0161i, posebno kada znamo kako se zvala prije dolaska slavenskih plemena. Ozbiljni problemi su normalna interakcija i uva\u017eavanje jedni druge. Vi ste Srbi, mi smo Albanci, ali obe strane su ljudi, ili barem tako \u017eelimo biti od sada pa na dalje.<\/p>\n

Napisao sam roman koji bi trebalo da \u010ditate kod vas. Taj roman je moja \u201eGernika\u201c. O toj boli sam ja pisao, ali vi ste je prouzrokovali. Iako smo kom\u0161ije, put mog romana do Srbije je najudaljeniji. U po\u010detku, nakon \u0161to je objavljen na albanskom, niko u Srbiji nije pristao da ga prevede, jer su se bojali da je najmanje \u0161to im se mo\u017ee desiti da budu otpu\u0161teni sa posla.<\/p>\n

Nakon \u0161to je prona\u0111en prevodilac, koji \u017eivi na Kosovu, krenuli su napori da se prona\u0111e izdava\u010d u Srbiji. Nijedan nije prona\u0111en. \u010cak nam je i izdava\u010d iz druge susedne zemlje rekao da smo ludi \u0161to verujemo da \u0107e se ovom romanu dozvoliti objavljivanje u Srbiji. Nikada nisam ose\u0107ao mr\u017enju prema srpskom narodu, ali sam po\u010deo ose\u0107ati sa\u017ealjenje. \u017dalim vas, \u0161to sada, kada mi u\u017eivamo vi\u0161e od \u010detvrt veka slobode, vi i dalje \u017eivite u istom re\u017eimu, koji opstaje zahvaljuju\u0107i propagandi, brinu\u0107i se po svaku cenu da istina ne stigne do njegovih gra\u0111ana.<\/p>\n

Srbija je po\u010dinila genocid (i) kod nas. Pre nekoliko vekova, i Albanci (muslimani) su tako\u0111e \u010dinili zlo\u010dine nad Srbima na Kosovu, uklju\u010duju\u0107i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje. U posljednjem ratu, kao u svakom ratu, zlo\u010dini su po\u010dinjeni sa obe strane, ali zlo\u010dini po\u010dinjeni nad nama su neuporedivo ve\u0107i. Vi se di\u010dite da ste se borili protiv osmanskog osvaja\u010da, kada ste se u zajedni\u010dkoj bici u Kosovo Polju, 1389. godine, zajedno sa nama (predvo\u0111enim vama) borili protiv Osmanskog carstva, ali zaboravljate, ili se pretvarate da zaboravljate, drugu bitku, oko \u0161ezdeset godina kasnije, kada je Hunjadi, tako\u0111e u Kosovo Polju, izgubio bitku protiv Osmanlija, nakon \u0161to je va\u0161 Brankovi\u0107 spre\u010dio na\u0161eg Skenderbega da mu prisko\u010di u pomo\u0107. Svakako, Albanci su se odupirali \u010detvrt stolje\u0107a pod vodstvom Skenderbega, ali su se nakon njega predali, bili pokoreni i preobra\u0107eni.<\/p>\n

Kao ljudsko bi\u0107e, ne versko, niti nacionalno, ponekad zami\u0161ljam: ukoliko bi se osmanski (turski) klinovi, kakvi su Albanija, Kosovo, Severna Makedonija (pola albanska) i Bosna naspram Evrope, hipoteti\u010dki vratili prethodnoj religiji? Takva Evropa bi bila potpuno hri\u0161\u0107anska, tada bi remetila\u010dki faktor za kontinent bilo pravoslavno podru\u010dje, odnosno isto\u010dno hri\u0161\u0107anstvo. Dakle, muslimani izlaze iz igre, i rat ostaje unutar hri\u0161\u0107anstva (katolicizam protiv pravoslavlja), gde bi glavni destabiliziraju\u0107i faktor u Evropi ostala Srbija, kao pijun ruske supersile. To jest, \u010dini se da, ako bi Albanci pre\u0161li u hri\u0161\u0107anstvo, Evropa bi bila vi\u0161e integrativna prema njima, i potencijalne zone opasnosti ostale bi pravoslavne dr\u017eave. Naravno, to mo\u017eemo samo da sanjamo, jer Kosovo, koje zvani\u010dno ima 91 posto Albanaca, sada zvani\u010dno ima 93 posto vernika muslimana i, trenutno, mo\u017ee se nazvati ne samo najmuslimanska republika na evropskom kontinentu, ve\u0107 i svojevrsnim islamskim Vatikanom Evrope.<\/p>\n

Iako evropski intelektualci veruju da bi Evropa treba da bude lai\u010dka, politi\u010dka stvarnost pokazuje odlu\u010dnost za o\u010duvanje svog identitet sa kr\u0161\u0107anskom pozadinom. Stoga se pretpostavlja da \u0107e, na evropskom kontinentu, Kosovo uvek biti potla\u010deno mesto. Ja, budu\u0107i da imam neutralan stav prema religijama, ne mogu re\u0107i da li je islam dobar ili lo\u0161, ali u o\u010dima Evrope on deluje opasno, prete\u0107i i destabilizuju\u0107i, jer ugro\u017eava njenu kompaktnost.<\/p>\n

Evropa, bila hri\u0161\u0107anska ili lai\u010dka, uvek \u0107e odbaciti islam, jer je to opasnost i za njen hri\u0161\u0107anski identitet i za njen sekularni identitet. Ponekad mo\u017ee biti razumevanje prema njemu, prihvatanje istog \u2013 nikada. Posljednjih godina mi smo se \u010dvrsto pozicionirali u ovaj deo nikada, ba\u0161 kao \u0161to ste se i vi \u010dvrsto pozicionirali u svom vizantskom identitetu koji je izgubio bitku od srednjeg veka i nikada se ne\u0107e okrepiti. Dakle, i vi ste deo beznade\u017enog interesa \u2013 nikada.<\/p>\n

Evropa, bila hri\u0161\u0107anska ili lai\u010dka, uvek \u0107e odbaciti islam, jer je to opasnost i za njen hri\u0161\u0107anski identitet i za njen sekularni identitet. Ponekad mo\u017ee biti razumevanja prema njemu, prihvatanja istog \u2013 nikada. Poslednjih godina mi smo se \u010dvrsto pozicionirali u ovaj deo \u201enikada\u201c, ba\u0161 kao \u0161to ste se i vi \u010dvrsto pozicionirali u svom vizantijskom identitetu koji je izgubio bitku od srednjeg veka i nikada se ne\u0107e oporaviti. Dakle, i vi ste deo beznade\u017enog interesa \u2013 nikada.<\/p>\n

Zbog verske pripadnosti, Evropa vas vidi kao male Ruse na jugoistoku svog kontinenta, onako kako vidi nas kao male Turke (i Arape). Istina je da obe strane, vi i mi, moramo uveriti Evropu da nismo ni Rusi ni Turci (ni Arapi), ve\u0107 da smo evropski susedi koji mogu, treba i \u017eele biti prijatelji. Naravno, nema ni\u0161ta lo\u0161e biti Rus, ili Tur\u010din, ili bilo \u0161ta drugo, ali kada to nisi, kada po\u010dinje\u0161 da misli\u0161 da jesi, onda postaje\u0161 sme\u0161an.<\/p>\n

Evropa nastoji da se ujedini. Ona \u0107e kad-tad biti ne\u0161to nalik SDE (Sjedinjene dr\u017eave Evrope), i tada vi\u0161e ne\u0107e biti va\u017eno da li Albanci \u017eive na Kosovu, u Srbiji ili drugde. Isto \u0107e va\u017eiti i za Srbe. Na\u0161a domovina \u0107e biti na\u0161 kontinent. I taj kontinentalni identitet \u0107e se ostvariti \u010dim evropski politi\u010dari shvate da se taj identitet ne mo\u017ee graditi na verskim osnovama, ve\u0107 na sekularizmu. Ako Evropa bude insistirala na svom hri\u0161\u0107anskom identitetu, ona nikada ne\u0107e uspeti da se ujedini. Sama nacija je kombinacija identiteta ujedinjenih oko jednog cilja, a kamoli kolekcije nacija. I radi istine, treba re\u0107i da je evropski identitet, evropska demokratija, protohri\u0161\u0107anska. Evropa je imala hri\u0161\u0107anski identitet samo u srednjem veku kada je glavni autoritet bio papa, dok je glavna institucija bila crkva. Zatim je do\u0161la renesansa, period koji je ponovo rodio protohri\u0161\u0107anske koncepte, klasi\u010dna u\u010denja i znanje (racionalizam).<\/p>\n

Tako je po\u010dela Moderna. Dakle, moramo znati da dana\u0161nja Evropa nije srednjovekovna (hri\u0161\u0107anska), ve\u0107 moderna (sekularna). Stoga nema smisla govoriti o opasnosti od muslimana sa kojom bi se Evropa mogla suo\u010diti. Ne, Evropi ne vreba opasnost od religije, a svakako ne od muslimana. Dakle, opasnost joj dolazi od insistiranja na svom verskom identitetu, koji je srednjovekovni identitet i koji ne mo\u017ee biti identitet novog doba, ali mo\u017ee biti jedan od elemenata identiteta. Naravno, ako pogledamo trenutno stanje islamske religije, budu\u0107i da u njenoj istoriji nije sprovedena ozbiljna reforma (kao \u0161to je imalo hri\u0161\u0107anstvo), ona izgleda nazadno, zbog toga se na nju gleda kao na destabilizuju\u0107i faktor. Ali ako se ona reformi\u0161e, ho\u0107e li biti prihva\u0107ena u Evropi? \u2013 Ne.<\/p>\n

Ukoliko Evropa insistira na verskom identitetu, nikada ne\u0107e prihvatiti \u0161irenje nijedne druge religije. Prema evropskoj logici, jedna religija ujedinjuje \u2013 dve religije razdvajaju.<\/p>\n

Ne jednom je re\u010deno da je Kosovo, kao i Bosna, muslimanska zemlja i kao takva nema podr\u0161ku evropskih dr\u017eava. Ukoliko su evropske dr\u017eave religiozne, mi sekularni ljudi trebalo bi da potra\u017eimo drugi kontinent, ili mo\u017eda drugu planetu. Evropa ne\u0107e pre\u017eiveti sa arogancijom, ve\u0107 sa tolerancijom. Tolerancijom koja garantuje drugome pravo na veru, ali ne daje religiji uzde u ruke. Ono \u0161to danas poznajemo kao mitologiju, nekada je bila vera. Ono \u0161to danas poznajemo kao veru, sutra \u0107e biti mitologija.<\/p>\n

Evropski identitet je humanisti\u010dki identitet. (Humanizam je tako\u0111e bio zloupotrebljavan, ali etimologija je ja\u010da od ideologije, pa hajde da se uhvatimo za korene). Humanizam je neteisti\u010dko (neversko) shvatanje koje je \u010doveka stavilo u sredi\u0161te i garantuje slobodu govora, ljudska prava, progresivne politike, razvoj nauke i demokratiju. Manje-vi\u0161e, humanizam garantuje sve ono \u0161to su proklamovali filozofi eti\u010dkog racionalizma. Evropa bi trebalo da prihvati sve: hri\u0161\u0107ane, muslimane, Jevreje, budiste i, naravno, sekulariste, koji su je doveli do modernizma. Trebalo bi, ali ne\u0107e.<\/p>\n

Dragi nepostoje\u0107i prijatelju, \u017eao mi je \u0161to smo ono \u0161to jesmo. Nacionalni identitet je slu\u010dajan. Tako se potrefi\u0161, to nismo tra\u017eili. \u0160to je \u010dovek kulturniji, sve vi\u0161e postaje anacionalan, ali i vi\u0161e slu\u017ei naciji. Ali slu\u017ei onoj naciji koja pove\u0107ava kolorit u jednom mozaiku, ne onoj drugoj koja taj mozaik uni\u0161tava.<\/p>\n

Ne \u017eelim da ulazim u politiku, ali s vremena na vreme ne mogu izbe\u0107i jednu \u201emetapoliti\u010dku\u201c refleksiju, kako je naziva Peter Bien, odnosno refleksiju koju nisam pretvorio u anga\u017eman, ali koja je neizbe\u017ena i sa vi\u0161im ciljevima od politi\u010dkih. Kultura mora da emancipuje politiku, a sama dr\u017eava je isuvi\u0161e ozbiljna stvar da bi se poveravala samo politi\u010darima, koji, sa izuzetkom nekih istorijskih figura, ne samo da se uzdi\u017eu preko jedne stranke, ve\u0107 i tu stranku uzdi\u017eu iznad dr\u017eave. Po njima, dr\u017eava vredi samo ako oni upravljaju njom.<\/p>\n

Ova kratkovidost ne slu\u017ei dr\u017eavi. Na\u017ealost, na\u0161e dr\u017eave se ne osloba\u0111aju takve kratkovidosti. Ukoliko ka\u017eem da nijedan narod ne bi trebalo da slu\u0161a svoje politi\u010dare, to ne treba shvatiti kao poziv na anarhiju, ve\u0107 kao poziv na budnost. Na\u017ealost, na Kosovu i u Srbiji nema toliko kriti\u010dnih bira\u010da da bi do\u0161lo do ozbiljnih promena. Bira\u010di u obe zemlje su navija\u010di. A sa navija\u010dima ne mo\u017eete ni raspravljati. Oni samo vi\u010du, podr\u017eavaju i brane svoj tim, \u010dak i kada taj tim samo ni\u017ee poraze.<\/p>\n

Mi moramo biti kriti\u010dni prema sva\u0111ala\u010dkim politikama. Na\u0161e zemlje imaju potrebu za mirom. U trenutku kad gledamo da se na\u0161e zemlje takmi\u010de koja je ja\u010da, moramo znati da \u0107emo mi, slabi, nemo\u0107ni i gra\u0111ani bez vlasti, na kraju platiti veliki ceh. Politika manipuli\u0161e kako sa pesimizmom tako i sa optimizmom, dok kultura insistira na odr\u017eavanju nade u \u017eivot, i kada svetlost kandila treperi u oluji. Knji\u017eevnost nas u\u010di da najja\u010di nije onaj ko pobedi drugog, ve\u0107 onaj ko najvi\u0161e voli drugog. Po\u010dnimo ovo takmi\u010denje koje, iako nema cilj, ima\u0107e rezultat, jedan neverovatan rezultat: opra\u0161ta pro\u0161lost, smiruje sada\u0161njost i \u010dini budu\u0107nost lep\u0161om.<\/p>\n

Iako iza sebe imamo me\u0111usobnu krvavu istoriju, \u017eeleo bih, zahvaljuju\u0107i istoriji prijateljstva koju mo\u017eemo imati u budu\u0107nosti, da po\u010dnemo da se brinemo zajedno jedni o drugima. Svakako, da za to treba vremena i rada, ali zbog toga moramo po\u010deti \u0161to pre, kako se ne bi sutra srpska i albanska deca ra\u0111ala u \u201einatu jedni drugima\u201c.<\/p>\n

\u0160to pre budemo shvatili da je humanizam (ljudskost) va\u017eniji od religije i nacionalizma, to pre \u0107emo biti dobri susedi, dobri prijatelji, dobri ljudi.<\/p>\n

Dragi prijatelju koga nemam, pojavi se jer te sada\u0161njost tra\u017ei \u2013 za tvoje i moje dobro sutra! Poka\u017eimo na\u0161im politi\u010darima koji se sva\u0111aju, ponavljam, kao deca, da mi odrasli ne\u0107emo u\u017eivati gledaju\u0107i televiziju i \u0107ute\u0107i kod ku\u0107e. Ako i ni\u0161ta ne budemo radili, smeja\u0107emo se i rugati im se. Jer \u010dak i ruganje pokazuje distanciraju\u0107i odnos od budalica koji \u017eele da elimini\u0161u drugog. Drugi nije nu\u017eno neprijatelj. Njega treba videti kao potencijalnog prijatelja. Da bi drugoga pretvorio u prijatelja, potreban je trud, razumevanje i vreme. Ali, dok na\u0161i politi\u010dari juri\u0161aju me\u0111usobno jedni na druge pla\u0161e\u0107i nas, mi treba da pru\u017eimo ruku da bismo odstranili strah \u2013 samo jednim pozdravom, poput onog iz starih vremena. I, budu\u0107i da nismo nijedan bo\u017eanski narod, onda da shvatimo da je vreme dragoceno kao i prijateljstvo.<\/p>\n

Prevod: Fahri Musliu<\/strong><\/p>\n

Pismo odsutnom srpskom prijatelju: Poziv na pomirenje poznatog knji\u017eevnika, Albanca sa Kosova, profesora na Univerzitetu Harvard<\/a><\/p><\/blockquote>\n