{"id":44613,"date":"2007-07-18T23:09:18","date_gmt":"2007-07-18T23:09:18","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=44613"},"modified":"2007-07-18T23:09:18","modified_gmt":"2007-07-18T23:09:18","slug":"udarci-psovke-prijetnje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2007\/07\/18\/udarci-psovke-prijetnje\/","title":{"rendered":"Udarci, psovke, prijetnje…"},"content":{"rendered":"

Svjedo\u010denja crnogorskih gra\u0111ana\/ki albanske nacionalnosti o ponašanju crnogorske policije u akciji nazvanoj Orlov let, koja su danas obnarodovana na konferenciji za novinare koju je organizovao istra\u017eiva\u010d kršenja ljudskih prava Aleksandar Saša Zekovi\u0107<\/em> <\/p>\n


Marija – Marina Dedvukaj<\/strong> (1981), nezapošljena, Sukuru\u0107 bb, Tuzi, Podgorica, majka maloljetnog muškog \u0111eteta: Kupujemo svakodnevno novine. Tog jutra listaju\u0107i Vijesti<\/em> naišla sam na tekst uz koji je objavljena fotografija na kojoj sam prepoznala inspektora koji je vodio pretres naše ku\u0107e. Nijesam mogla vjerovati da \u0107u ponovo to lice vi\u0111eti. Zastala sam i pogledala više puta njegovu sliku kako bih bila sigurna. Po ponašanju kako prema nama tako i prema ostalim policajcima zaklju\u010dili smo da je on glavni. Bio je u civilu, u be\u017e boji, punije gra\u0111e i imao je izrazito izra\u017eene podo\u010dnjake. Nare\u0111ivao je kako da se mi ponašamo, ko treba da iza\u0111e iz ku\u0107e. Naredio mi je da ga pratim prilikom pretresa ku\u0107e što sam ja odbila pa su to umjesto mene u\u010dinjeli drugi. <\/p>\n\n\n\n
 Aleksandar Saša Zekovi\u0107:<\/strong> <\/p>\n

"…Ovaj i svi budu\u0107i javni nastupi bi\u0107e u funkciji unaprije\u0111enja povjerenja i podrške javnosti u policiju i druge segmente krivi\u010dno-pravnog sistema koji predstavlja temelj vladavine prava, jer sam uvjeren da su povjerenje javnosti u policiju ali i njena efikasnost blisko povezani sa njenim stavom i ponašanjem prema javnosti, posebno njenim poštovanjem ljudskog dostojanstva i osnovnih prava.<\/p>\n

Današnja konferencija nije u funkciji opstrukcije sudskog postupka. Upravo smo i \u010dekali pauzu kako isti ne bi, na bilo koji na\u010din, bio optere\u0107en… <\/p>\n

\u017delimo da podsjetimo da se u u formiranju imid\u017ea i kredibiliteta policije ne smije generalizovati i da je stoga veoma va\u017eno podsjetiti da su slu\u017ebenici policije li\u010dno odgovorni za sopstvene aktivnosti i propuste, ali i za izdata nare\u0111enja. Izuzetno je va\u017eno uvjeriti javnost da se identifikovanje i sankcionisanje zloupotreba slu\u017ebenog polo\u017eaja vrši na krajnje brz, efikasan i odgovoran na\u010din.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Nije sprije\u010dio sljede\u0107e stvari koje su se desile u njegovom prisustvu: pošto je ušao u moju spava\u0107u sobu naredio mi ja si\u0111em dolje. Pošto sam sašla vi\u0111ela sam pokojnog svekra, pokojnog Nika, da je oboren na pod. Tu je bio prisutan ovaj inspektor. Nije dozvolio da ustane pokojni Nik koji je gotovo pola sata koji je \u010detvornoški, kao pas, morao da stoji na plo\u010dicama. Molila sam sve prisutne, posebno Gili\u0107a, da ga pušte jer je star, bolestan i koristi terapiju. Nijesu dozvolili, nego naprotiv gurnuli su me i rekli su mi »Bje\u017ei tamo«. U njegovom prisustvu su nam zabranili da me\u0111usobno komuniciramo na albanskom jeziku. Nika su, koji je bio u donjem vešu, potom su vukli, zna\u010di nijesu ga podigli, nego vukli i ba\u010dili na fotelju. Nika me je pitao na albanskom »što je ovo što se dešava, \u0111e su mi \u0110on i Martin, jer ih nije vidio u blizini«. Jedan od lica iz civila, inspektor, sijede kose, oko izme\u0111u  35 i 40 godina, nam je rekao »Da ni slu\u010dajno ne\u0107e da \u010duje da zborimo na šiptarskom«. Gili\u0107 je i to tolerisao. Sa njima je bio još jedan inspektor u civilu  koji je bio izrazito bijelog tena i nas je svo vrijeme nadgledao prate\u0107i da li \u0107emo me\u0111usobno zboriti na albanskom. Starac je tra\u017eio vode. Ponovili smo to više puta. Gili\u0107 i ostali inspektori su \u0107utali što smo shvatili kao znak neodobravanja. Vikali su na svekrvu Pretu (70) kad je sama bez pitanja donijela vodu kako pokojnom Niku tako i nama. Kada je drugi put pokušala starom donijeti vodu inspektori su joj oduzeli \u010dašu prosipaju\u0107i vodu pokojnom svekru po grudima. To se sve dešava u prisustvu Gili\u0107a. Tako\u0111e tra\u017eili smo ljekove za Niku. Nijesu dozvolili. Tako\u0111e je tu bio prisutan Gili\u0107. Preta je ipak krenula po ljekove. Me\u0111utim policajci u maskirnim uniformama su je uhvatili i  gurali.  Dr\u017eali su je tako. Ona im je rekla »Ne morate me dr\u017eati, slobodno po\u0111ite sa mnom da vidite da \u0107u samo da uzmem ljekove«. Nik je dobio groznicu. Molio je za \u0107ebe. Nijesu dozvolili. To je rekao ovaj sijedi inspektor ali u prisustvu Gili\u0107a. Preta uopše sa njima nije sara\u0111ivala jer je smatrala da je u svojoj ku\u0107i i da zdravlje nikog u familiji ne treba da trpi zbog policijskog pretresa koji je trajao satima. Donijela je i \u0107ebe. Tada su je psovali. Niku nijesu dozvolili odlazak u toalet. Tek pošto je po\u010deo da se guši to je dozvolio Gili\u0107. Dvoje u maskirnoj uniformi su ga odveli u toalet. Naredili su mu da se skine u njihovom prisustvu. Nu\u017edu je obavio pred njima. Nepristojno su se ponašali prema pokojnom Niku i njegovoj \u017eeni. Nijesu tolerisali niti njihove godine ni zdrastveno stanje u kojem se posebno Nik nalazio. Molila sam inspektora Gili\u0107a i ovog prosijedog inspektora da maskirani policijaci više ne maltretiraju pitanjima starce. Neprestano su ih pitali što je to U\u010cK, što zna\u010de tri slova U\u010cK i tako dalje. <\/p>\n

Gili\u0107 je htio da uzme video kasete koje su najviše bile o familijarnim doga\u0111ajima. Jedna od njih je bila u stvari film o Isusu Hristu u kojem glumi Mel Gibson. Molila sam ga da mi ne uzimaju ljubavni dnevnik, koji sam vodila dok sam se zabavljala sa \u0110onom. Gili\u0107a ni to nije intersovalo i uzeo ga je kao dokaz. Klela sam ih sa njihovom \u0111ecom da mi ne uzmu snimke sa ginekolških pregleda kada sam bila trudna. Sijedi inspektor je to pošto mu je dao znak Gili\u0107 vratio tako što ga je nervozno ba\u010dio na zemlju. Gili\u0107 je uzeo i fotografiju mog supruga na kojoj je glumio Isusa u jednoj crkvenoj predstavi kao i sve negative sa našeg medenog mjeseca. Uzeli su sliku mog sina Valjona u albanskoj nacionalnoj nošnji. Molila sam ih da mi ne uzimaju sinovljeve crtane filmove jer bez njih ne\u0107e da jede. Do danas mi ništa od oduzetih stvari nije vra\u0107eno.<\/p>\n

Da ve\u0107 sam kazala da su nam zabranjivali da me\u0111usobno pri\u010damo na albanskom jeziku. Prosijedi inspektor je imao opasku za mog sina Valjona. Pitao je kako to da ovo dijete ne zna srpski jezik. Odgovorila sam da i ja kada sam imala 4 godine nijesam dobro govorila srpski. Mali je još uvijek ali \u0107e nau\u010diti, kao i njegovi roditelji.<\/p>\n

Prosijedi inspektor mi je dozvolio da po\u0111em do toaleta. Ustvari više sam tra\u017eila da mi to dozvoli kako bih vi\u0111ela da li su uopšte \u017eivi. Dok sam prolazila vi\u0111ela sam da maltretiraju i biju Martina. Unosilu su mu se u lice i tukli ga pesnicama po tijelu. Pitao li su ga što \u0107e da im uradi. Kroz prozor od toaleta, pošto sam uškla, vi\u0111ela sam da tuku \u0110ona pored plastenika. Vi\u0111ela sam kada je pao na zemlju. Pola sata pošto sam se vratila u dnevni boravak upali su tr\u010de\u0107i Gili\u0107 i nekoliko maskiranih policajaca i vikali su »\u0110e je bokal« »Dajte vode«. Stara je napunila \u010dašu vode. Jedan od maskiranih policajaca je rekao »Pi\u010dka mu materina, mo\u017ee da nam umre, daj više vode«. <\/p>\n

Policija je krenula da izlazi iz ku\u0107e. Jedan od maskiranih policajaca je rekao \u010dime \u0107emo mi da idemo, da se vratimo. Nemamo prijevoz. Vratio se inspektor Gili\u0107 i naredio da mu damo klju\u010deve od kombija. Stara mu ih je dala. Ina\u010de u zapisniku nijesu naveli da su nam oduzeli vozilo. Poslije par mjeseci otišla sam na policiju i tra\u017eila dozvolu da uspemo antifriz u kombi. Zna\u010di nijesam tra\u017eila vozilo natrag. Me\u0111utim rekli su mi da to vozilo nije kod njih. Kazala sam im da je vozilo upravo tu na parkingu. Izašla sam sa inspektorom Ko\u017earom i pokazala mu auto. Pokušao je više puta da na\u0111e klju\u010deve. Kontaktirao je i Gili\u0107a koji je rekao da on nema pojam \u0111e su klju\u010devi iako ih on uzeo iz naše ku\u0107e. Poslije nekoliko dana došla je patrola kod nas ku\u0107i sa obavještenjem da se javimo u CB. Javili smo se. Saopštili su da donesemo rezervni klju\u010d. Donijeli smo ga. Poslije par sati ponovo su nas zvali da do\u0111emo po kombi.<\/p>\n

Danijela Dedvukovi\u0107<\/strong> (1984), nezapošljena, Tuzi, Podgorica<\/p>\n

Najneprijatnije u \u017eivotu sam se osje\u0107ala kada su zahtijevali da se presvu\u010dem pred nepoznatim muškarcem. Jedan od inspektora mi je kazao da se obu\u010dem pošto sam bila u spava\u0107ici. Krenuli smo ka sobi. Iza mene je išao specijalac dr\u017ee\u0107i mi pušku u le\u0111a. Malo sam po\u017eurila, ubrzala korak. Naredio mi je da usporim, vi\u010du\u0107i na mene. Bio je prisutan u sobi dok sam se presvla\u010dila. Dr\u017eao je pušku uperenu u mene i po\u017eurivao me da se obu\u010dem. Osje\u0107ala sam najve\u0107e sramotu. Nikada tako u \u017eivotu se nijesam osje\u0107ala. Potpuno poni\u017eeno. Pokušala sam da se zaklonim vratima od šifonjera ali je tada prišao bli\u017ee meni i potpuno sam mu bila na vidiku. Vikao je na mene da po\u017eurim. Osje\u0107ala sam se bespomo\u0107nom i koliko je bio navalentan strahovala sam da ne uradi i nešto drugo. <\/p>\n

Tokom pretresa postavljali su pitanja za neke stvari koje su našli. Vi\u0111eli su punu kesu »play station« igrica. Objasnila sam o \u010demu se radi. Policajac je zvao kolegu da pita treba li i to da uzme. Ovaj mu je odgovorio da ne treba. Pitali su za jednu svesku »Šta je ovo«. Rekla sam da je to moj dnevnik. Odgovorili su da ga moraju odnijeti sa sobom. Mislili su se dali \u0107e uzeti \u0107ilim sa albanskim grbom ali ga na kraju nijesu uzeli. Me\u0111utim, uzeli su dje\u010diju igra\u010dku, koja je uz to bila i neipsravna, kao toki-voki, koju smo kasnije na TV vi\u0111eli na stolu zajedno sa zaplijenjenim oru\u017ejem.  Tako\u0111e iz naše ku\u0107e je uzet crkveni \u010dasopis na albanskom jeziku na \u010dijoj naslovnoj strani je bila majka Tereza. I taj \u010dasopis je bio na stolu sa zaplijenjenim oru\u017ejem.<\/p>\n

Uzeli su nam svima dokumenta. Razumijem da uzmu li\u010dna dokumenta onima koji su okrivljeni i sude im se za navodni terorizam. Ali zašto su dokumenta uzeta meni, mom suprugu Lindonu, svekrvi Mariji, i pokojnog babi Agi. Mu\u017eevom stricu Pašku oduzeli su povratnu avionsku kartu i kompletan novac koji je posjedovao. Novac su oduzeli svima nama. Uzeli su nam kompletan novac koji smo imali u d\u017eepovima i u ku\u0107i. Nije nam ništa do danas vra\u0107eno. Sjutradan smo od komšija pozajmljivali novac za ku\u0107ne potrebe. Pitam nadle\u017ene zašto nam je uzeto sve to, što smo mi konkretno krivi, zašto se bar imalo ne omogu\u0107i normalan \u017eivot naše familije i zašto nam o oduzetim stvarima i novcu nije data potvrda. <\/p>\n

Dedvukovi\u0107 Lindon<\/strong> (1978), nezapošljen, Tuzi, Podgorica<\/p>\n

Ja li\u010dno nijesam bio predmet interesovanja policije kako u pretkrivi\u010dnom tako ni u ostalim postupcima. Pošto je policija upala u našu ku\u0107u, kako je nailazila na nekog od muških u ku\u0107i, tako  nas je ba\u010dala na pod i vezala ruke na le\u0111a. To su radili strašno grubo i nijesu vodili ra\u010duna o godinama, tj. starosti tih lica. Mog \u0111eda Martina starog 80 godina, koji je tada ve\u0107 imao dva mo\u017edana udara i bio je polupokretan, trojica policajaca su ga napala, obalila na pod, nekoliko puta su ga preba\u010dali kao da izvode neku takti\u010dku vje\u017ebu i potom ga tek vezali.  Niko u ku\u0107i nije pru\u017eio bilo kavu vrstu fizi\u010dkog otpora sem što smo, pogotovo \u017eene prisutne u ku\u0107i, postavljali pitanja o \u010demu se radi i molili da ne budu tako grubi prema starijima. Svakog od vezanih muškaraca pritisnuli su nogom za vrat a automat uperili u potiljak. Za nas druge nije va\u017eno ali \u0111ed Martin je morao da bude u tom polo\u017eaju tokom \u010ditavog pretresa ku\u0107e, što je teško podnio. Svi muški u ku\u0107i, svezani, svi u donjem vešu, punih pet sati, na koljenima smo proveli okrenuti glavom ka zidu u dnevnoj sobi. Toliko su nam jako vezali ruke, plasti\u010dnim lisicama, da su nam ruke potpuno pomodrile. Sje\u0107am se, stric je bio kompletno mokar koliko se znojio i \u010dini mi se da sam ne samo vidio neko i \u010duo kako kaplje znoja sa njega padaju na pod. \u0110ed Martin je nepunih mjesec dana od izvo\u0111enja „Orlovog leta" do\u017eivio teški mo\u017edani udar sa posljedicom potpune nepokretnosti. Umuro je prošlog mjeseca. Baba Aga od tog dana kada su uhapsili našeg i stri\u010deve nije više nikada ustala iz kreveta i potpuno joj se oduzeo govor. Umrla je poslije \u010detiri mjeseca. Prilikom pretresa ku\u0107e ona je le\u017eala, podigli su je sa kompletnim krevetom, polomili sve u njenoj sobi, dr\u017eali uperene autimate u njoj. Ona je vikala, sje\u0107am se, i stalno ponavljala „Što to radite od nas ljudi Bo\u017eiji". U\u0107utkivali su je i psovali. Htjela je da ustane iz kreveta ali joj nijesu dozvolili. <\/p>\n

Nikad se u \u017eivotu nijesam uplašio kao tada. Mislio sam da \u0107e nas sve strijeljati. Imao sam prvi utisak da je po\u010deo rat. Nijesu nam dozvoljavali da me\u0111usobno komuniciramo. \u0110edu Martinu su tek poslije tri sata dozvolili da ide u toalet. Mi smo tra\u017eili vode da pijemo. Nijesu nam dali. Stric Kolja molio je majku na albanskom jeziku da im ka\u017ee da ne mo\u017ee više da bude u takvom polo\u017eaju i da \u0107e pasti. Ustao je sam bez dozvole. Vikali su na njega i psovali ga. Uhvatili su ga i sjeli na stolicu. Stric Kolja pošto ne zna crnogorski jezik pitao je nekoliko puta „Što se ovo dešava, mogu li da znam"  ra\u010dunaju\u0107i da ima neke prava jer im je rekao da je dr\u017eavljanin Amerike. On nije znao što mu govore jer ne poznaje crnogorski jezik. Rekli su mu da \u0107uti i da mu jebu ameri\u010dku i albansku majku. Amerika je za nas nula. Da\u0107emo ti mi Ameriku u Podgorici" govorio je jedan od inspektora u civilu. Taj inspektor, kojeg bi bez problema prepoznali. Toliko je bio ljut na strica. Vikao je na njega. Mislio sam da \u0107e ga ubiti. Inspektor mu se unio u lice i rekao je mojoj mojci da mu prevede „Jebo sam mu šiptarsku i ameri\u010dku majku, svaku \u0107u mu kost ov\u0111e slomiti ako progovori još jednu rije\u010d".  Molili su ga ostali iz ku\u0107e da više ne govori ništa jer su ozbiljni u prijetnjama. <\/p>\n

Od umora dešavalo se da mi galva padne lijevo ili desno. Tada bi prišao neko od specijalaca, udario me ne\u010dim po glavi, i rekao mi „Ne mrdaj". To su radili svima nama. Vodili su ra\u010duna da nam je glava stalno pribijena o zid. Stric Paško, koji je bio u istom polo\u017eaju, kao i ja, \u017ealio se da više ovako ne mo\u017eemo da stojimo. Isti taj inspektor nam je rekao da nam je taj polo\u017eaj odli\u010dan koliko smo zaslu\u017eili. <\/p>\n

Stric Pjetar, pošto smo ga uspjeli posjetiti u zatvoru kazao nam je da su ga tukli ti isti inspektori koji su bili u ku\u0107u kod nas. Tukli su ga najviše zbog tetova\u017ee sa albanskim grbom i natpisom na albanskom jeziku „Ujkljekaj" što je izvorno ime nešeg pretka. <\/p>\n

Svi smo bez putnih dokumenata. Bez obzira da li smo osumlji\u010deni ili nijesmo. Desetak dana prije operacije „Orlov let" moja ro\u0111ena sestra Katrina se udala u Albaniji, u Skadru. Pošto smo bez dokumenata do danas niko nije uspio po\u0107i da je posjeti u njenom novom domu. <\/p>\n

Nalog koji su imali glasio je na Pjetrovo ime a uz to su odveli, pored njega, i dvojicu njegove bra\u0107e i brata od strica iz Amerike. <\/p>\n

Iz naše ku\u0107e su uzeli tri albanske nacionalne zastave. Ne znam zašto, Jednu od njih sam kansije vidio na stolu kada je policija organizovala konferenciju za medije. Tako\u0111e, kada su pretresali okolo ku\u0107e uzeli su jednu palicu i sa njoj boli po stajskom \u0111ubrivu. Vjerovatnmo su mislili da je nešto sakrivano ispod njega. Sa istom tom palicom su gledali da li nešto ima u dva veliak bureta vina. Tako su nam nepotrebno sasvim uništili 400 litara vina. nestalih predmeta iz ku\u0107e. Do danas nam nije vra\u0107en kompletan novac koji su uzeli iz ku\u0107e. Sve što su našli u ku\u0107i, po sobama, fiokamam, po df\u017eepovima su oduzeli i do danas nam ništa nije vra\u0107eno. To je oko 2000 eura. Oduzeli su nam video kameru. Tra\u017eili smo zapisnik. Nijesu nam ga dali. Do danas ga nijesmo dobili. Upoznali smo se sa njime tek preko Suda kada je po\u010deo spor. Vi\u0111eli smo da je tu navedena manje nova nego što je uzeto. Tako\u0111e nedostaje i zlatni nakit, dva prstena, koja su tako\u0111e odnijeta iz našeg doma.<\/p>\n

Martin Dedvukaj<\/strong> (1973), poljoprivrednik, o\u017eenjen, otac jednog maloljetnog \u017eenskog \u0111eteta, Sukuru\u0107 bb, Tuzi, Podgorica<\/p>\n

Pošto su upali u ku\u0107u trojica policajaca su me oborila na pod. U le\u017ee\u0107em polo\u017eaju su mi vukli ruke na gore. Još od toga imam jaki bol. Naredili su mi da pratim pretres. Ruke su mi svezali plasti\u010dnom vrpcom koja se koristi u plastenicima. Tako su sna\u017eno svezali da mi je plastika ušla u meso. Naredili su da spuštim glavu, »Ako je podigneš dobro \u0107eš upamtiti«. Stalno su me provocirali. Zalijetali su se kao da \u0107e da me udare, pa onda udare pored mene. Mislim da su htjeli da ja prvi reagujem. Više puta se uperili pištolj put mene. U susjednu sobu su me stavili iza vrata, pritiskali i udarali me njima. Nijesam smio podi\u0107i glavu. Kod prvog plastenika su mi dr\u017eali pištolj uperen na \u010delo i stavljali ga u usta. Tra\u017eili su da izba\u010dim i poka\u017eem oru\u017eje. Pokazao sam da mi olabave lisice, u\u010dinio je to jer je vidio da su mi ruke potpuno pomodrele. Udarili su tako da sam nekoliko puta udario glavom o zid. Sjeli su me, jedan od njih me je udario pesnicom u prsa. Pitao me je »Musliman sam, što bi mi uradio?«. Došao je jedan policajac i rekao da su u mojoj sobi našli drogu. Rekao sam da je kao ljudi poka\u017eu i stave na sto. Nijesu više pominjali drogu. Dali su mi da pijem vode. Odpio sam koliko mi je bilo dovoljno ali su nastavili na silu da mi daju ostatak vode. Drugi policajac mi je rekao da je Crnogorac, pravoslavac i pitao šta bih njemu uradio. Jedan maskirani policajac mi je neprestano govorio »Ustani« pa kad ustanem odmah kaze »Sjedi«, i toko ponovo. Psovali su mi oca i majku. Prijetili su mi zatvorom kao i da \u0107u u tamo, od razli\u010ditih ljudi, do\u017eivjeti svašta. To mi je govorio uglavnom inpektor koji me je je i \u010desto šamarao. Od trojice inspektora i jedne osobe koja je fotografisala po ku\u0107i tukao me je samo on.  Maskirani policajci i on su nam tako\u0111e neprestano govorili da nemamo ov\u0111e što da tra\u017eimo i da \u0107e mi kompletnu familiju odvesti u Albaniji.  <\/p>\n

On  je srednje gra\u0111e i visine, kra\u0107e kose, crne, izrazito bijelog tena, iz njihove me\u0111usobne komunikacije zaklju\u010dili smo da je jedan od klju\u010dnih stru\u010dnjaka za drogu u policiji. <\/p>\n

Gili\u0107 je svo vrijeme bio tu i komunicirao je sa ovim i ostalim inspektorima i maskiranim policajcima. On ih sve mo\u017ee identifikovati. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svjedo\u010denja crnogorskih gra\u0111ana\/ki albanske nacionalnosti o ponašanju crnogorske policije u akciji nazvanoj Orlov let, koja su danas obnarodovana na konferenciji za novinare koju je organizovao istra\u017eiva\u010d kršenja ljudskih prava Aleksandar Saša Zekovi\u0107<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44613","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44613","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44613"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44613\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44613"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44613"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44613"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}