Stvarnost je daleko \u010dudnija nego \u0161to nam se \u010dini. \u010cak \u010dudnija nego \u0161to mo\u017eemo da zamislimo. Treba da budete nau\u010dnik, filozof ili umetnik da bi ste mogli samo da naslutite koliko je stvarnost \u010dudna i neobi\u010dna.\u00a0\u00a0U nedavnom razgovoru, fizi\u010dari Brajan Koks i Nil deGras Tajson zaronili su u neke od najneverovatnijih koncepata moderne nauke, otkrivaju\u0107i da se univerzum pona\u0161a na na\u010dine koji prkose logici.<\/p>\n
\nZa\u0161to imate masu?<\/h5>\n<\/blockquote>\n
Jedan od najdubljih koncepata u fizici je Higsovo polje, nevidljivo energetsko polje koje pro\u017eima \u010ditav univerzum. Da bi se objasnio njegov efekat, koristi se elegantna analogija: zamislite da se nalazite na velikoj \u017eurci u Los An\u0111elesu. Ako ste nepoznata osoba, mo\u017eete se brzo kretati kroz gu\u017evu da biste stigli do \u0161anka. Va\u0161a interakcija sa “poljem \u017eurke” je minimalna.<\/p>\n
Ali, \u0161ta se de\u0161ava kada Bijonse u\u0111e u prostoriju? Ljudi se odmah okupljaju oko nje, usporavaju\u0107i njeno kretanje. Ona se kre\u0107e mnogo sporije ka \u0161anku jer neprestano interaguje sa gomilom. U ovoj analogiji, Bijonse ima veliku “masu na \u017eurci”. Klju\u010dna ideja je da masa nije unutra\u0161nje svojstvo \u010destice, ve\u0107 rezultat njene interakcije sa Higsovim poljem. \u010cestice koje sna\u017eno interaguju sa poljem imaju veliku masu, dok one koje uop\u0161te ne interaguju sa njim, poput fotona svetlosti, prolaze bez ikakvog otpora. Zato nemaju masu i putuju brzinom svetlosti. Ova jednostavna pri\u010da \u010dini jedan od najapstraktnijih koncepata fizike iznena\u0111uju\u0107e intuitivnim.<\/p>\n
\nUniverzum se \u0161iri br\u017ee od svetlosti (i to je u redu)<\/h5>\n<\/blockquote>\n
\u010cesto \u010dujemo da ni\u0161ta ne mo\u017ee putovati br\u017ee od svetlosti. Pa kako je onda mogu\u0107e da se galaksije na ivici vidljivog univerzuma udaljavaju od nas brzinom ve\u0107om od svetlosne? Ovaj prividni paradoks ima jednostavno re\u0161enje: te galaksije se ne kre\u0107u\u00a0kroz\u00a0svemir br\u017ee od svetlosti. Umesto toga, sam\u00a0prostor-vreme\u00a0\u2013 tkanje univerzuma \u2013 se raste\u017ee.<\/p>\n
Zamislite univerzum kao veliku, rastegljivu gumenu plahtu sa ta\u010dkama nacrtanim po njoj. Ako ravnomerno raste\u017eete plahtu, udaljenost izme\u0111u dve veoma udaljene ta\u010dke mo\u017ee se pove\u0107ati br\u017ee od brzine kojom bi se mrav kretao po njenoj povr\u0161ini. Ta\u010dke se ne kre\u0107u same po sebi, ve\u0107 ih nosi \u0161irenje same plahte. Sli\u010dno tome, udaljene galaksije miruju u svom lokalnom delu prostora, dok se sam prostor izme\u0111u nas i njih \u0161iri. Naravno, na manjim, lokalnim udaljenostima, gravitacija mo\u017ee nadvladati ovo \u0161irenje \u2013 na primer, galaksija Andromeda se zapravo kre\u0107e\u00a0prema\u00a0nama. Ali na ogromnim, kosmi\u010dkim skalama, \u0161irenje pobe\u0111uje. Ajn\u0161tajnova pravila o uzro\u010dnosti ostaju netaknuta, jer se nikakva informacija ne prenosi kroz prostor br\u017ee od svetlosti.<\/p>\n
\nKvantna isprepletenost: “Sablasna akcija na daljinu” koja ne mo\u017ee da po\u0161alje poruku<\/h5>\n<\/blockquote>\n
Kvantna isprepletenost je jedan od najbizarnijih fenomena u prirodi. Zamislite da imate dva “kvantna nov\u010di\u0107a”. Mo\u017eete ih postaviti u isprepleteno stanje tako da, kada se izmere, uvek budu u suprotnim stanjima: ako je jedan pismo, drugi je glava, i obrnuto. Naj\u010dudniji deo je \u0161to ova veza opstaje bez obzira na udaljenost. Ako jedan nov\u010di\u0107 odnesete na drugu stranu galaksije, merenjem njegovog stanja trenutno odre\u0111ujete stanje drugog, stotinama hiljada svetlosnih godina daleko. Ovo nije samo teorija; Kina dr\u017ei rekord u ispreplitanju \u010destica na udaljenosti od Zemlje do orbite.<\/p>\n
\nAjn\u0161tajn je to nazvao sablasnom akcijom na daljinu.<\/h5>\n<\/blockquote>\n
Intuitivno, deluje kao da bismo mogli da iskoristimo ovu trenutnu vezu za slanje poruka br\u017ee od svetlosti \u2013 na primer, Morzeovom azbukom. Me\u0111utim, postoji fundamentalno ograni\u010denje. Iako je veza trenutna, ne mo\u017eete je kontrolisati. Rezultat merenja va\u0161eg nov\u010di\u0107a (pismo ili glava) je potpuno nasumi\u010dan. Ne mo\u017eete ga naterati da bude “pismo” da biste poslali “ta\u010dku”. Stoga, iako je veza trenutna, ona se ne mo\u017ee koristiti za prenos informacija, \u010dime se \u010duva princip da informacija ne mo\u017ee putovati br\u017ee od svetlosti.<\/p>\n
\nNaj\u010dudnija ideja od svih: Da li su prostor i vreme iluzija stvorena isprepleteno\u0161\u0107u?<\/h5>\n<\/blockquote>\n
Ova “sablasna akcija” je vi\u0161e od bizarnog kurioziteta kvantnog sveta. Neki fizi\u010dari sada veruju da bi to mogla biti sama nit od koje su satkani prostor i vreme. Ovde stvari postaju zaista divlje. Na samim granicama teorijske fizike, ra\u0111a se jo\u0161 radikalnija ideja poznata kao “ER = EPR”. EPR se odnosi na rad Ajn\u0161tajna, Podolskog i Rozena o isprepletenosti, dok ER ozna\u010dava Ajn\u0161tajn-Rozenove mostove, poznatije kao crvoto\u010dine. Ova teorija sugeri\u0161e da bi dve isprepletene \u010destice mogle biti direktno povezane kroz crvoto\u010dinu \u2013 pre\u010dicu kroz prostor-vreme.<\/p>\n
Implikacija je zapanjuju\u0107a: prostor-vreme kakvo poznajemo mo\u017eda nije fundamentalna komponenta stvarnosti. Umesto toga, moglo bi biti\u00a0emergentsko\u00a0svojstvo. To ne zna\u010di da je prostor “iluzija”, ve\u0107 da nije osnovni gradivni blok. On nastaje iz dubljeg nivoa realnosti, ba\u0161 kao \u0161to “vla\u017enost” vode nastaje iz interakcija H\u2082O molekula, iako nijedan pojedina\u010dni molekul nije vla\u017ean. Ova ideja pomera granice na\u0161eg poimanja, sugeri\u0161u\u0107i da je struktura stvarnosti mo\u017eda fundamentalno sa\u010dinjena od informacija i veza, a ne od prostora i vremena.<\/p>\n
\nZaklju\u010dak: Kosmos je \u010dudniji nego \u0161to mo\u017eemo zamisliti<\/h5>\n<\/blockquote>\n
Od Higsovog polja koje nam daje masu kroz interakciju, preko \u0161irenja samog tkiva svemira br\u017ee od svetlosti, do trenutnih kvantnih veza koje prkose udaljenosti, moderna fizika nam otkriva da je stvarnost daleko od na\u0161e svakodnevne intuicije. Ove ideje nas teraju da preispitamo temelje onoga \u0161to smatramo realnim, podse\u0107aju\u0107i nas da smo tek na po\u010detku razumevanja dubokih i elegantnih zakona koji upravljaju kosmosom. Ako su prostor i vreme samo posledica dubljih kvantnih veza, \u0161ta je onda zaista fundamentalna priroda stvarnosti?<\/p>\n