{"id":44579,"date":"2007-03-09T21:54:55","date_gmt":"2007-03-09T21:54:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=44579"},"modified":"2007-03-09T21:54:55","modified_gmt":"2007-03-09T21:54:55","slug":"ugovoreni-brakovi-su-propast-za-mnoge-zene","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2007\/03\/09\/ugovoreni-brakovi-su-propast-za-mnoge-zene\/","title":{"rendered":"Ugovoreni brakovi su propast za mnoge zene"},"content":{"rendered":"

Devojke iz tradicionalistickih albanskih porodica jos uvek se salju u inostranstvo radi udaje za potpune strance.<\/em> <\/p>\n

Pi\u0161e: Fisnike Redzepi\/Balkan insajt*<\/strong><\/em><\/p>\n

Nora je upoznala svog muza prvi put neposredno uoci njihovog vencanja. <\/p>\n

Bio je to tipican ugovoreni brak. U duhu tradicije, njena familija je izabrala mladozenju jer se cinilo da je dobrostojeci posto je radio na Zapadu kao i na desetine hiljada drugih etnickih Albanaca iz juzne Srbije, sa Kosova i iz zapadne Makedonije. <\/p>\n

Posle vencanja, novopeceni bracni par je otisao u Svajcarsku gde su ostali godinu dana. Ipak, ubrzo se pokazalo da ovaj brak nije bio bas najsrecniji. Nora, stara 25 godina, cije je jedino zaduzenje bilo da brine o domacinstvu i svom muzu, nije imala posao i nije znala nijedan od jezika u zvanicnoj upotrebi u Svajcarskoj. <\/p>\n

Cim su pristigli tamo, ona tvrdi kako je otkrila da joj muz alkoholicar i narkoman. Takodje mu je, izgleda, dosadila njegova zena. <\/p>\n

"Poslao me je natrag da zivim s roditeljima u selu i kasnije mi je poslao poruku u kojoj stoji da se smatra slobodnim covekom", kaze ona. <\/p>\n

Njen muz joj je napisao da je sada slobodan da traga za drugom zenom jer se razveo od nje po islamskim obicajima. <\/p>\n

Nora je medju mnogim etnickim albanskim zenama iz Presevske doline, sa Kosova i iz zapadne Makedonije ciji su se zivoti nasli u procepu izmedju tradicionalnih obicaja i savremenog sveta. <\/p>\n

Hisnije Miftari iz sela Nesalce, u blizini Bujanovca, kaze da se odvojila od svog muza jer je bilo "nemoguce ziveti s covekom koji mi samo nanosi bol". <\/p>\n

Opisala kako je njen muz poceo da se vidja s drugom zenom i sugerisao je Miftarijevoj da napusti kucu ili pristane da mu postane "druga" zena u skladu sa islamskom tradicijom. <\/p>\n

Miftari je odlucila da ode, ali je morala da ostavi svog sina u porodici njenog muza. <\/p>\n

"Neprestano sanjam o svom sinu", rekla je ona. "Zbog njega bih se samo vratila muzu, ali ne mislim da tu ima bilo kakve nade", dodaje Miftarijeva.<\/p>\n

Dileme s kojima se suocavaju te zene delom su posledica sve snaznije interakcije izmedju nekada veoma izolovanih drustava i spoljnjeg sveta. <\/p>\n

Niz oruzanih sukoba na Kosovu, u Makedoniji i juznoj Srbiji u kasnim devedesetim i na pocetku prve decenije dvadeset prvog veka doveli su do ogromnih drustvenih promena. <\/p>\n

Rat i hronicna nezaposlenost naterali su mnoge da izadju iz svoje ruralne izolacije i odu u gradove u regionu odakle su, potom, mnogi emigrirali u zemlje EU, Svajcarsku i Sjedinjene Americke Drzave. Cesto ostaju i rade u inostranstvu godinama. Mnogi od njih to cine ilegalno. <\/p>\n

Ovaj trend je zapoceo pedesetih godina proslog veka kad su Albanci krenuli da odlaze u Tursku. To se nastavilo tokom sedamdesetih i osamdesetih kada su Nemacka i druge zapadne zemlje zamenile Tursku kao omiljene destinacije. <\/p>\n

Broj ljudi koji su odlazili na Zapad je neprestano ubrzano rastao od 1999. godine kada je sukob na Kosovu dostigao vrhunac. Prema nekim procenama, oko trideset odsto muske populacije u nekim oblastima Kosova, Presevske doline i zapadne Makedonije radi negde u inostranstvu. <\/p>\n

Riza Halimi, predsednik etnicke albanske Partije za demokratsku akciju, opisuje emigraciju kao "veoma ozbiljan problem u Presevskoj dolini". <\/p>\n

"Kad su buknuli ratovi u devedesetim, imali smo masovnu emigraciju albanskog stanovnistva iz ovih krajeva", kaze on. <\/p>\n

Emigranti su poneli sa sobom svoje obicaje i tradiciju. Zatvorene, tradicionalne familije cesto insistiraju na tome da se njihovi mladici vencaju sa zenama iz njihovih rodnih sela. <\/p>\n

Klan ili starije muske glave u familiji obicno ugovaraju brak s ciljem da se poveca ili makar ocuva porodicna imovina. <\/p>\n

Usled toga, mlade zene se otpremaju u nepoznate zemlje da bi se susrele s muzevima koje nikada nisu videle. <\/p>\n

Mnoge su drustveno izolovane. Cesto nisu u stanju da govore lokalni jezik, te su prakticno ostavljene na milost i nemilost muzu koji je za njih potpuni stranac. <\/p>\n

Ermira, stara 34 godine, iz Tetova u Makedoniji, srela je svog muza prvi put na minhenskom aerodromu. <\/p>\n

"Moj otac mi je prosto rekao jednog dana da ce me poslati u Nemacku kako bih postala njegova zena", kaze ona. "On nije zeleo ni da saslusa moje argumente kako nikada nisam ni upoznala svog buduceg muza". <\/p>\n

U muslimanskoj albanskoj tradiciji, zene su zapravo imovina njihovih muzeva sve dok brak opstaje. Zena se moze razvesti ako insistira na tome, ali deca ostaju kod muzeva. <\/p>\n

"Provela sam godinu dana u Nemackoj i tesko da sam uopste izasla iz stana", kaze Ermira. "Jednog dana kad je dosao s posla, rekao mi je da se spakujem i odem. Nije mi cak platio ni kartu za povratak. Morala sam da pozajmim novac od rodjaka". <\/p>\n

Razvesti se na takav nacin je sramota za zene. Cesto se moraju vratiti svojim porodicama i pokusati da se udaju za samohranog oca, obicno udovca ili razvedenog muskarca. <\/p>\n

"Ne mislim da cu se ikada vise udavati", rekla je Ermira. "Zbog toga sam dosla u Beograd da zapocnem novi zivot". <\/p>\n

Dzevahire Sabani, predsednica zenske organizacije "Prosperitet" iz sela Trnovac, blizu Bujanovca, rekla je da je jos uvek isuvise zena ostavljeno na milost i nemilost njihovim muzevima. "One nemaju svoja prava… jednostavno zbog toga sto pripadaju suprotnom polu", dodaje ona. <\/p>\n

"Prosperitet" je jedna od nekoliko gradjanskih udruzenja u Presevskoj dolini ciji je cilj pruzanje pomoci zenama kako bi zastitile svoja prava. Mnoge od njih su nepismene. <\/p>\n

Mirvete Sabani, nastavnica u srednjoj skoli, kaze da su takve organizacije preko potrebne. Isuvise malo zena pohadja kurseve "o nasilju u porodici, ljudskim pravima i pravima zena, zenama u politici i o interkulturnoj solidarnosti", kaze ona. <\/p>\n

Da bi se ublazio ovaj problem, vlasti su utvrdile minimalne kvote u pogledu zastupljenosti zena u lokalnim organima uprave. Osam od cetrdeset jednog odbornika u bujanovackoj skupstini opstine su sada zene. Pet zena su Albanke. <\/p>\n

Medjutim, Vjolca Sadiku, direktorka doma kulture "Vuk Karadzic" u Bujanovcu, kaze da se tek pocelo s resavanjem problema prava zena. "Aktivnosti na tom polju jos uvek su ogranicene", izjavila je ona. <\/p>\n

*Fisnike Redzepi je novinar nedeljnika "Perspektiva". Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija. <\/em><\/p>\n

Ovaj clanak se objavljuje uz podrsku ambasade Velike Britanije u Beogradu u okviru BIRN-ovog medijskog projekta obuke za izvestavanje o manjinama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Devojke iz tradicionalistickih albanskih porodica jos uvek se salju u inostranstvo radi udaje za potpune strance.<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44579","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44579","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44579"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44579\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44579"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44579"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44579"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}