{"id":445714,"date":"2025-12-01T07:40:56","date_gmt":"2025-12-01T06:40:56","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=445714"},"modified":"2025-12-01T07:40:56","modified_gmt":"2025-12-01T06:40:56","slug":"govor-mrznje-je-svuda-a-gde-su-crkve","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/12\/01\/govor-mrznje-je-svuda-a-gde-su-crkve\/","title":{"rendered":"Govor mr\u017enje je svuda, a gde su Crkve"},"content":{"rendered":"

Autorka: Jelena Jorga\u010devi\u0107\u00a0<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201dSlika neprijatelja je najmo\u0107nije oru\u017eje\u201d, ka\u017ee\u00a0 Zorica Maros, profesorka moralne teologije u Sarajevu.<\/p>\n

Tih nekoliko re\u010di savr\u0161eno opisuju su\u0161tinu govora mr\u017enje: on konstrui\u0161e neprijatelja, oduzima ljudskost Drugome bilo na osnovu religije, etni\u010dke pripadnosti, pola ili seksualne orijentacije. Ta slika je priprema i prethodnica nasilja.<\/p>\n

Govor mr\u017enje je i jedno od klju\u010dnih obele\u017eja na\u0161eg vremena, podstaknut anonimno\u0161\u0107u dru\u0161tvenih mre\u017ea, sobama odjeka bez vrata i prozora gde smo sebe \u010dujemo, rastu\u0107om polarizacijom koju autoritarni i spin re\u017eimi tako rado prigrle.<\/p>\n

Nas \u2013 ljude koji se bave religijom \u2013 \u010desto zovu da raspravljamo o odgovornosti crkava u ratnim i postkonfliktnim dru\u0161tvima, pogotovo sada dok svedo\u010dimo ratu dovoljno blizu da moramo da se zapitamo o svojem nedelovanju i ti\u0161inama. Ali odgovornost po\u010dinje mnogo ranije u izgradnji dobra koje mo\u017ee obuzdati zlo pre nego se ono od grudve pretvori u lavinu. Naravno, u pitanju je suprotstavljanje govoru mr\u017enje, i re\u010dima i delima.<\/p>\n

Na Balkanu smo svedoci da re\u010di mogu zapo\u010deti ratove, a kom\u0161ije pretvoriti u zaklete neprijatelje. Na\u017ealost, verski lideri su \u010desto stavljali nacionalno iznad verskog, partikularno iznad op\u0161teg, prizemno ljudsko iznad Hrista. Nasilje se opravdavalo povicima kako smo mi jedine prave i najve\u0107e \u017ertve, oli\u010denje nevinosti i, kao takvima, ne mogu nam ruke biti krvave, a bile su do lakata i ramena.<\/p>\n

\n

Ko koga mrzi vi\u0161e<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Pre nekoliko dana, na fejsbuk grupi gde se okupljaju pravoslavni vernici, neko je napisao kako se nasilje protiv Srba \u0161iri Hrvatskom i \u0161ta mi, kao hri\u0161\u0107ani, mo\u017eemo da u\u010dinimo sa obe strane da tu atmosferu promenimo i izgradimo veze izme\u0111u dva naroda. Stotine odgovora koji su usledili, praskali su od neizbru\u0161ene mr\u017enje, poziva na osvetu, predrasuda od kojih se kosa di\u017ee na glavi\u2026<\/p>\n

Vi\u0161e od dve decenije u Srbiji se odr\u017eava veronauka, a u Hrvatskoj vi\u0161e od tri. U obe zemlje crkveni predstavnici imaju pristup medijima kad god im du\u0161a po\u017eeli. Tako\u0111e, oni sede u prvim redovima na svim sve\u010danostima, sre\u0107u se sa dr\u017eavnim predstavnicima \u010de\u0161\u0107e nego sa pastvom, imaju novaca i obrazovane ljude u svojim redovima, a me\u0111u njima i one \u010dija je misao bistra i razlo\u017ena, mada te naj\u010de\u0161\u0107e bacaju na rubove da se \u0161to manje \u010duju.<\/p>\n

Danas ekumenski odnosi i, jo\u0161 vi\u0161e na\u010din na koji se ekumenizam do\u017eivljava i percipira me\u0111u vernicima, nisu oblikovani samo teolo\u0161kim dijalogom i temama. Istorijski i politi\u010dki faktori su presudni. Odnos Katoli\u010dke crkve i Srpske pravoslavne crkve posmatra se skoro pa isklju\u010divo kroz prizmu Drugog svetskog rata i ratova devedesetih.<\/p>\n

Statistika ka\u017ee: u Srbiji je govor mr\u017enje u javnosti naj\u010de\u0161\u0107e usmeren protiv LGBT+ zajednice, \u017eena i etno-konfesionalnih manjina. Me\u0111u manjinama, Hrvati su posebno izlo\u017eeni. Uzgred, imali smo do nedavno jednog ministra iz hrvatske zajednice, na \u010delu ministarstva za ljudska i manjinska prava, bio je nem kao riba.<\/p>\n

U poslednje vreme, svedoci smo silovitog porasta govora mr\u017enje prema Srbima u Hrvatskoj, gde nova generacija \u2013 generacija koja rat nije ni do\u017eivela \u2013 \u0161iri zastra\u0161uju\u0107e predrasude na internetu, a izlazi i da fizi\u010dki preti deci koja igraju folklor i starima. I tamo i ovde, sve sam junak do junaka.<\/p>\n

\n

Branite slabog, volite neprijatelja? Sram vas bilo<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Dakle, \u0161ta verski lideri rade kada se govor mr\u017enje pojavljuje u njihovim zajednicama? Da li koriste svoj veliki uticaj da ga obeshrabre? Jesu li dosledni i da li govore isto kad je njihova Crkva u poziciji manjine i kad je u poziciji ve\u0107ine? Da li i kakve korake preduzimaju koji vode prevazila\u017eenju mr\u017enje, produbljivanju razumevanja, te hri\u0161\u0107anskom suo\u010davanju sa ranama pro\u0161losti?<\/p>\n

Odgovor je, na\u017ealost, \u010desto \u2013 ne. Pojedini crkveni predstavnici \u010dak i \u0161ire govor mr\u017enje. Koliko mi je poznato, nijedan od tih predstavnika nikada nije snosio bilo kakve sankcije, \u010dak ni one neformalne. A crkvena rukovodstva se ne ogra\u0111uju od hu\u0161ka\u010dke retorike unutar sopstvenih zajednica \u010dime \u0161alju poruku da je takvo pona\u0161anje prihvatljivo.<\/p>\n

Istovremeno, episkopi i sve\u0161tenici koji iskreno govore o jedinstvu, ljubavi prema bli\u017enjem, solidarnosti sa marginalizovanima, zala\u017eu se za hri\u0161\u0107ansko jedinstvo i brane manjine izlo\u017eene govoru mr\u017enje suo\u010davaju se sa ozbiljnim te\u0161ko\u0107ama.<\/p>\n

A \u0161ta ako govor mr\u017enje dolazi od javnih li\u010dnosti \u2013 politi\u010dara ili medijskih uposlanika \u2013 \u0161to je \u010desto slu\u010daj? Da li bi crkve mogle da se \u201dume\u0161aju\u201d? Mo\u017eda da objasne za\u0161to je takva retorika pogre\u0161na, da poku\u0161avaju da uti\u010du na javni diskurs, da ga ospore ili da zauzmu jasan stav.<\/p>\n

Zamislite, iza\u0111e u javnost kardinal, patrijarh, nadbiskup ili mitropolit i ka\u017ee: \u201dNa\u010din na koji mediji izve\u0161tavaju o na\u0161oj katoli\u010dkoj\/pravoslavnoj bra\u0107i apsolutno je neprihvatljiv\u201d. Ili: \u201dNe\u0107emo sara\u0111ivati sa tim medijima dok ne promene na\u010din izve\u0161tavanja i prestanu da \u0161ire mr\u017enju prema\u2026\u00a0 (staviti bilo koju manjinsku grupu)\u201d\u00a0 Takve izjave bi imale ogroman uticaj. Zato \u0161to upravo ti mediji i politi\u010dari, uglavnom s desnog spektra, instrumentalizuju crkve, koriste\u0107i ih kao \u0161tit dok napadaju druge i brane takozvane nacionalne interese.<\/p>\n

Tako (ne) postupaju\u0107i, crkvene vo\u0111e pokazuju nedostatak hri\u0161\u0107anske brige za Drugoga i za dru\u0161tvo u celini \u2013 ono \u0161to je Hana Arent nazvala krivicom posmatra\u010da.<\/p>\n

Naime, ona je odbacivala ideju kolektivne krivice, nagla\u0161avaju\u0107i umesto nje kolektivnu odgovornost. Ipak, tvrdila je da postoji krivica zbog \u0107utnje koja proizlazi iz ne\u010dinjenja \u2013 kada neko ko ima uticaj mo\u017ee da u\u010dini razliku, to ne u\u010dini.<\/p>\n

Sve ovo ohrabruje one koji \u0161ire govor mr\u017enje: postaju glasniji i vidljiviji stvaraju\u0107i utisak da ih mnogo vi\u0161e nego \u0161to ih zaista ima. U Srbiji smo videli da kada po\u017eeljne dru\u0161tvene vrednosti postanu dobro i solidarnost, pravednost i briga za drugog, probudi se mnogo ljudi koji te ideje \u017eele da \u017eive. Samo jo\u0161 da nam se i crkve probude.<\/p>\n

Govor mr\u017enje je svuda, a gde su Crkve<\/a><\/p><\/blockquote>\n