Ve\u0107ini Kosovara nije lako da dodju do papira za putovanje u inostranstvo, ali takve probleme lako mogu rešiti posrednici, uz odgovaraju\u0107u naknadu.<\/p>\n
Pi\u0161e: Krenar Ga\u0161i iz Pri\u0161tine i saradnici BIRN na Kosovu, u Srbiji i CG<\/strong><\/em><\/p>\n "Za 300 evra mogu da vam nabavim sve dokumente", rekao je Sajo, bivši policajac na Kosovu, sada nastanjen u Ro\u017eajima u Crnoj Gori. "Sve odjednom – izvod iz knjige rodjenih, potvrdu o dr\u017eavljanstvu, li\u010dnu kartu i pasoš". <\/p>\n Sajo prodaje Kosovarima nove li\u010dne dokumente. U Crnoj Gori i na Kosovu, gde je trgovina falsifikovanim dokumentima u procvatu, mnogo je ljudi sli\u010dnih njemu. <\/p>\n Tajnim istra\u017eivanjem koje je obavio BIRN otkrili smo koliko Kosovari obi\u010dno pla\u0107aju ljudima kao što je Sajo da bi došli do nove verzije starog jugoslovenskog pasoša. <\/p>\n Jugoslovenski li\u010dni dokumenti, koji u regionu još va\u017ee, i dalje se izdaju u Srbiji, gde nadle\u017enim organima još nije nalo\u017eeno da promene li\u010dne dokumente posle raspada nekadašnje federacije. <\/p>\n Tr\u017eište koje su organizovali trgovci falsifikovanim dokumentima istra\u017eili smo predstavljaju\u0107i se kao posrednici izmedju obi\u010dnih ljudi i komplikovanih dr\u017eavnih institucija u regionu i otkrili da nezavisna republika Crna Gora ima veoma va\u017enu ulogu u lancu trgovine pasošima i li\u010dnim dokumentima. <\/p>\n Što je najzanimljivije, otkrili smo da bivši policajci, kao što je Sajo, predstavljaju klju\u010dnu kariku u lancu. <\/p>\n Mada zakon u Srbiji predvidja da se zahtevi za izdavanje isprava mogu predavati samo li\u010dno, ovi posrednici ipak uspevaju da to obave za druge ljude. <\/p>\n Kako Sajo ka\u017ee, mogu sve da završe za jedan dan, mada prema srpskim propisima ovaj postupak traje najmanje jednu nedelju. <\/p>\n Balkan insajt se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije u vezi sa ovim problemom, ali oni su odbili da daju komentar. <\/p>\n KOSOVO – IDEALNO TR\u017dIŠTE<\/p>\n Kao bivši dr\u017eavljani stare jugoslovenske federacije, kosovski Albanci su posedovali jugoslovenske li\u010dne karte i pasoše do 1999. godine. <\/p>\n Medjutim, sa intenziviranjem sukoba izmedju srpskih vlasti i pripadnika Oslobodila\u010dke vojske Kosova – dok su stotine hiljada ljudi be\u017eali ili bili proterivani u susedne zemlje – srpske vlasti su po\u010dele da im oduzimaju ve\u0107inu dokumenata prilikom prelaska granice. <\/p>\n U januaru 2001. godine, UNMIK je po\u010deo da izdaje putne dokumente u sopstveno ime. Ve\u0107ina zemalja ih priznaje i prihvata uz odgovaraju\u0107e vize, dok za Albaniju i Makedoniju vize nisu ni potrebne. <\/p>\n Ali dokumenti UNMIK-a nisu rešili problem niti eliminisali berzu la\u017enih dokumenata. <\/p>\n Ne poseduju svi Kosovari dokumente UNMIK-a, niti ih svi \u017eele. Mnogi Albanci više vole stari jugoslovenski pasoš, koji omogu\u0107uje putovanje u nekoliko zemalja u regionu bez vize, na primer u Bugarsku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. <\/p>\n Prva stanica u našem istrazivanju bilo je etni\u010dki mešovito mesto Kosovo Polje, ili Fuste Kosove, udaljeno od Prištine oko tri kilometra. <\/p>\n Ovde smo naišli na duga\u010dak red Albanaca koji su ispred dobro \u010duvane kancelarije Centra za mir i toleranciju \u010dekali za nove jugoslovenske dokumete. <\/p>\n To je, zapravo, centar za izdavanje pasoša i dokumenata – jedan od malobrojnih ostataka nekadašnje srpske administracije na centralnom Kosovu – koji pokriva teritoriju na kojoj se nalazi i nekoliko srpskih enklava. <\/p>\n Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije potvrdilo je da mnogi stanovnici centralnog Kosova, jednako Srbi i Albanci, koriste usluge ovog centra da bi došli do dokumenata. <\/p>\n Portparol, Miodrag Jankovi\u0107, izjavio je za kosovski dnevnik "Koha Ditore" da su od juna 1999. do aprila 2006. primili 179.409 zahteva, i da su izdali 164.493 nova pasoša. <\/p>\n Ali ovaj centar ne mo\u017ee rešiti problem putnih dokumenata za sve Albanace na Kosovu.<\/p>\n Centar prihvata samo zahteve onih koji su rodjeni u regionu Prištine. Drugi lokalni uredi, poznati pod skra\u0107enicom SUP (Sekretarijat unutrašnjih poslova), koji rade sa ljudima rodjenim u drugim delovima provincije Kosovo, više ne operisu na Kosovu ve\u0107 samo u u\u017eoj Srbiji. <\/p>\n Na primer, SUP Pristine je sada lociran u Nišu. SUP za Mitrovi\u0107u je u Kraljevu, za Pe\u0107 u Kragujevcu, za Gnjilane u Vranju, za Uroševac u Leskovcu, za Djakovi\u0107u u Jagodini i za Prizren u Kruševcu. <\/p>\n Albanci iz ovih regiona moraju li\u010dno posetiti ove gradove u Srbiji da bi podneli zahtev i podigli dokumenta. <\/p>\n Zbog toga se suo\u010davaju sa dilemom u stilu kvake-22. Mada moraju oti\u0107i u Srbiju, mnogi od njih to ne mogu, jer \u010duvari na administrativnoj granici ne priznaju putne dokumente koje je izdao UNMIK. <\/p>\n Da bi dobili dokumente, neko drugi mora podneti zahtev i podi\u0107i dokumente umesto njih. Tu na scenu stupaju posrednici, jer oni imaju veze u uredima SUP-a u Srbiji. Uz njihovu "saradnju" ovaj slo\u017eeni problem se mo\u017ee rešiti. <\/p>\n RAD NA TERENU <\/p>\n Lako se mogu se uo\u010diti posrednici koji nude svoje usluge Albancima u redu ispred kancelarije u Kosovu Polju, prvenstveno onima koji nemaju vremena ili kompletnu dokumentaciju. Nude im da obave \u010ditav posao umesto njih. <\/p>\n Visoko birokratizovana procedura u zastareloj kancelariji zna\u010di da \u010dak i oni kandidati koji imaju ispravne papire moraju \u010dekati po nekoliko sedmica da bi dobili nove pasoše. Mnogi nemaju toliko vremena. <\/p>\n Samo nekoliko minuta po prispe\u0107u pred kancelariju, primetili smo jednog posrednika koji je nudio svoje usluge. "Nemate izvod iz knjige rodjenih? Ne mo\u017eete pro\u0107i bez toga", rekao nam je. <\/p>\n Ponudio nam je da nas poveze sa \u010dovekom koga zna u obli\u017enjoj srpskoj enklavi Bernice, gde zvani\u010dnici mogu izdati naše dokumente u rekordnom roku.<\/p>\n "Ako idete redovnim putem, \u010deka\u0107ete na dokumente tri ili \u010detiri nedelje, a ja za 150 evra mogu da sredim da sve bude gotovo za dva ili tri dana", rekao je on. <\/p>\n Posle malo cenkanja, spustio je cenu na 130 evra – "njegova poslednja ponuda", kako je rekao. Dodao je da cena ne mo\u017ee da bude niza zbog "sekundarnih posrednika" koje on sam mora platiti za pru\u017eenu pomo\u0107. <\/p>\n Slu\u017ebenici Kosovske policijske slu\u017ebe, KPS, koji patroliraju ispred kancelarije za pasoše u Kosovu Polju ne uznemiravaju posrednike. Niti to \u010dini specijalna policija UNMIK-a iz Ukrajine koja je ovde da bi odr\u017eavala red. <\/p>\n Zakonski, posrednici operisu u sivoj zoni. Veton Elsani, portparol KPS, izjavio je za Balkan insajt da je policija du\u017ena da hapsi ljude koji se bave trgovinom falsifikovanim pasošima. <\/p>\n "Ove godine smo imali slu\u010daj ljudi koji su uhva\u0107eni sa la\u017enim austrijskim pasošima… i ti ljudi su zavrsili u zatvoru", ka\u017ee on. "Svako ko se bavi takvim aktivnostima za profit \u010dini krivi\u010dno delo." <\/p>\n Ali nije tako lako uhvatiti ili osuditi ljude koji su umešani u pribavljanje ispravnih pasoša od nadle\u017enih dr\u017eavnih organa, na nezakonit na\u010din. <\/p>\n Blerim Ejupi, advokat iz Prištine, izjavio je jedan od problema na Kosovu nejasan status va\u017ee\u0107eg prava. <\/p>\n "Prema propisima UNMIK-a zakoni Srbije koji su stupili na snagu posle 1989. na Kosovu ne va\u017ee, pa KPS, kao kosovska institucija, nije du\u017ena da sprovodi srpske zakone", izjavio je on. <\/p>\n Ali on smatra da to nije prihvatljiv izgovor za tolerisanje posrednika. "Trgovina jugoslovenskim pasošima na Kosovu je protivzakonita aktivnost prema sada va\u017ee\u0107im zakonima Kosova", zaklju\u0107uje on. <\/p>\n Posrednici su svesni toga i nerado daju prava imena i brojeve telefona. <\/p>\n "Dajte mi broj telefona i ja \u0107u vas pozvati. Znam \u010doveka koji zna \u010doveka koji vam mo\u017ee pomo\u0107i", rekao nam je posrednik po imenu Sami. <\/p>\n Za potrebe istra\u017eivanja zatra\u017eili smo da obezbedi jugoslovenski pasoš za "jednog našeg prijatelja" u Albaniji koji nema jugoslovenske dokumente. <\/p>\n "Taj \u010dovek koga znam mo\u017ee sve da sredi", odgovorio je Sami, smeštaju\u0107i papiri\u0107 sa našim brojem telefona u nov\u010danik. "Ali za to što vama treba mo\u017eda je bolje da pokušate sa nekim u Crnoj Gori." <\/p>\n DOBROSOŠLI U CRNU GORU<\/p>\n Nova nezavisna republika Crna Gora predstavlja va\u017enu stanicu u postupku pribavljanja la\u017enih pasoša i dokumenata.<\/p>\n Centar ove aktivnosti nalazi se u Ro\u017eaju, multietni\u010dkom gradu sa malom albanskom zajednicom na oko 10 km zapadno od grani\u010dnog prelaza Kula. <\/p>\n Ro\u017eaje ve\u0107 dugo slu\u017ei kao mesto za diskretne susrete kosovskih Srba i Albanaca. "Bar polovina poslova u vezi sa prodajom i kupovinom imovine na Kosovu posle 1999. godine sklopljena je ovde", rekao nam je jedan konobar. <\/p>\n Nakon što su Ujedinjene nacije preuzele upravu nad Kosovom, mnogi Srbi su prodali svoju imovinu Albancima, a trgovina se uglavnom ugovarala u Crnoj Gori, u mestima kao što je Ro\u017eaje, koja je smatrana neutralnim terenom. <\/p>\n Ro\u017eaje od tada slovi kao mesto na kojem se mogu sklapati poslovi u vezi sa Kosovom i gde posrednici mogu ostvarivati korisne konakte sa bivšim policajcima koji su sa\u010duvali veze u kancelarijama SUP-a. <\/p>\n U jednom prepunom kafi\u0107u u blizini autobuske stanice, konobar nije izgledao nimalo iznenadjeno kada smo ga upitali kako mo\u017eemo da dodjemo do novih pasoša. <\/p>\n Ponudio je da nas upozna za bivšim policajcem sa Kosova koji je neko vreme radio u ovom kafi\u0107u. "Seo bi u ugao i \u010dekao da se pojave klijenti", rekao je konobar. <\/p>\n Nakon što se posvadjao sa vlasnikom kafi\u0107a, Sajo, bivši policajac, premestio se na drugo mesto. Konobar nam je zapisao njegov broj telefona. "Sajo ima dobre veze u policiji – u ovom poslu je ve\u0107 \u010detiri godine", objasnio je konobar. <\/p>\n Kada smo se sreli sa Sajom u obli\u017enjoj piceriji, potvrdio nam je da je devet godina radio u Vu\u010ditrnu na Kosovu, sve do juna 1999. godine, kada se srpski re\u017eim povukao, tada je i on otišao. <\/p>\n Od tada je Sajo civil koji je zadr\u017eao veze sa bivšim kolegama koji još rade u policiji Srbije i Crne Gore. <\/p>\n "Veze sa bivšim kolegama su jedina dobra stvar koja mi je ostala sa starog posla", ka\u017ee on. <\/p>\n "Imam mnogo prijatelja koji rade direktno na Kosovu. Oni se tamo slobodno kre\u0107u. Pošto se situacija smirila, nije više rizi\u010dno za bivše policajce da danas odlaze na Kosovo".<\/p>\n Rekao nam je da je i sam mnogo puta bio na Kosovu, ali više voli da "obavlja poslove u rodnom gradu, Ro\u017eaju". <\/p>\n Sajo je spomenuo još jednog bivšeg policajca po imenu Bane, ili Branislav, koji se bavi istim poslom. <\/p>\n "Bane radi na Kosovu, vozi juga sa registarskom oznakom PE (nekadašnja oznaka za Pe\u0107) i slobodno ulazi i izlazi", rekao je on, dodaju\u0107i da Bane i drugi poput njega imaju mnogo klijenata na Kosovu koji tra\u017ee dokumenta.<\/p>\n Stare jugoslovenske tablice se namerno koriste. Takve tablice su danas ilegalne. Ali u praksi, kosovski Srbi ih rutinski koriste umesto novih kosovskih registarskih tablica. Isto \u010dine i mnogi kriminalci, kojima se svidja to što kosovska policija obi\u010dno nerado zaustavlja i pretresa srpska vozila. <\/p>\n "Lako je stupiti u kontakt sa našim ljudima u SUP-u Srbije", izjavio je Sajo. "Da nemamo te stare veze, ne bi bilo lako obaviti ovaj posao."<\/p>\n Sajo je potvtrdio da su on i drugi bivši policajci uobi\u010dajena prva ta\u010dka kontakta izmedju posrednika i ureda SUP-a. <\/p>\n Mada je Crna Gora sada nezavisna od Srbije, stare veze izmedju policajaca sa razli\u010ditih strana granice uglavnom ostaju neporeme\u0107ene. <\/p>\n Takodje je potvrdio da uz dovoljno novca svako mo\u017ee zaobi\u0107i zakon. <\/p>\n Prema zakonima Srbije, samo ljudi koji poseduju validne li\u010dne dokumente mogu se prijavljivati za pasoše. A li\u010dna karta se ne mo\u017ee dobiti bez podnošenja izvoda iz knjige rodjenih i potvrde o dr\u017eavljanstvu. <\/p>\n Sajo nam je rekao da mo\u017ee nabaviti bilo šta za odgovaraju\u0107u cenu. "Napla\u0107ujem 50 evra za oba dokumenta <\/p>\n – potvrdu o dr\u017eavljanstvu i izvod iz knjige rodjenih", rekao je. "Ako ho\u0107ete sve odjednom, uklju\u010duju\u0107i i pasoš, to \u0107e vaš koštati 300 evra." <\/p>\n "Ta cena vazi samo ako mo\u017eete da podjete sa mnom u lokalni SUP da vam uzmu otiske prstiju", nastavio je. "Ako ne mo\u017eete li\u010dno da dodjete, cena je mnogo ve\u0107a – 900 evra."<\/p>\n Znatno ve\u0107a cena u drugom slu\u010daju ukazuje na to da je ovakva praksa sasvim nezakonita. <\/p>\n Rezultat je to da Kosovari sada imaju dva na\u010dina da pribave dokumenta, redovni metod i ubrzani postupak. Kako ubrzani postupak postaje popularniji, mnogi Srbi se \u017eale da redovni postupak postaje sve sporiji. <\/p>\n U opštinskoj kancelariji u srpskoj enklavi Gra\u010danica, mogao se \u010duti jedan sredove\u010dni Srbin kako se \u017eali zbog na\u010dina na koji pravni sistem, kako se \u010dini, propada. "Albanci su korumpirali nase institucije i sada mi Srbi imamo problema u dobijanju odgovaraju\u0107ih javnih usluga od naših institucija", rekao je on. <\/p>\n Takve pritu\u017ebe ne mogu imati mnogo uticaja na trgovinu koja zadovoljava o\u010diglednu potrebu. Dve sedmice posle susreta sa jednim Albancem u redu u Kosovu Polju, saznali smo da je rešio problem koriste\u0107i usluge pla\u0107enih posrednika. <\/p>\n Adi se umorio od \u010dekanja i odbijanja da mu se izda pasoš iz "besmislenih razloga" pa se okrenuo posrednicima i dobio dokumente u roku od tri dana. "Sam sam kupio svoj pasoš", rekao je ponosno. <\/p>\n Krenar Gaši je pomo\u0107nik urednika BIRN Kosovo. Doprinos istra\u017eivanju su dali timovi BIRN-a na Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori. Balkan insajt je BIRN-ovo internet izdanje. <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ve\u0107ini Kosovara nije lako da dodju do papira za putovanje u inostranstvo, ali takve probleme lako mogu rešiti posrednici, uz odgovaraju\u0107u naknadu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44568","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44568","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44568"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44568\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44568"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44568"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44568"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}