Politi\u010dke stranke kona\u010dno postigle konsenzus o pravu javnosti da dobije uvid u dokumente iz komunisti\u010dke ere.<\/p>\n
Pi\u0161e: Tatjana Vaksberg\/BIRN*<\/strong><\/em><\/p>\n Vode\u0107e politi\u010dke stranke u Bugarskoj kona\u010dno su se slo\u017eile da otvore arhive Dr\u017eavne sigurnosti, zloglasne tajne slu\u017ebe iz vremena re\u017eima Todora \u017divkova. <\/p>\n Parlament je prosle nedelje u\u010dino prvi potez u cilju omogu\u0107avanja pristupa javnosti milionima dokumenata koje su tajne slu\u017ebe vredno prikupljale preko armije anonimnih spijuna i saradnika. <\/p>\n Nacrt zakona o otvaranju arhiva dobio je podrsku svih politi\u010dkih grupacija, uklju\u010duju\u0107i i reformisane politi\u010dke naslednike komunisti\u010dkog re\u017eima, Bugarsku socijalisti\u010dku partiju, BSP. <\/p>\n Sporazum je ozna\u010dio odlu\u010dan rez sa prošloš\u0107u i vremenom kada su se levica i desnica \u017eestoko sukobljavalje oko ovog pitanja. <\/p>\n Nacrt predvidja osnivanje komiteta, u kojem nijedna od stranaka ne bi imala dominantnu poziciju, koji bi upravljao arhivom, omogu\u0107io pristup dokumentima i informisao javnost o tome koji su od sadasnjih politi\u010dara, sudija, biznismena i uticajnih ljudi radili za slu\u017ebu u proslosti. <\/p>\n Analiti\u010dari ka\u017eu da je sama \u010dinjenica da se BSP slo\u017eila sa ovakvom inicijativom garancija da \u0107e arhive zaista biti otvorene. <\/p>\n U isto vreme, ne mogu se slo\u017eiti oko odgovora na pitanje da li \u0107e zakon funkcionisati u praksi i sta se, zapravo, krije iza naglog zaokreta u politici Socijalisti\u010dke partije. <\/p>\n Bugarska je bila podeljena više od 16 godina oko pitanja o tome šta treba u\u010diniti sa arhivama. <\/p>\n U periodu tranzicije iz komunizma u demokratiju, dokumentacija Dr\u017eavne sigurnosti je postala neka vrsta politi\u010dkog fudbala. <\/p>\n Razli\u010diti ljudi su koristili mogu\u0107nost da pristupe dokumentima da bi otkrivali odabrane detalje o svojim politi\u010dkim protivnicima, iznose\u0107i samo polovi\u010dne informacije i tako šire\u0107i glasine. <\/p>\n Prošlonedeljna prekretnica u pristupu pitanju otvaranja arhiva nije prva u novijoj istoriji. <\/p>\n Godine 1997, Ujedinjene demokratske snage, UDF, koje su tada imale ve\u0107inu u parlamentu, odredile su otvaranje dosijea kao jedan od prioriteta. <\/p>\n Arhiva Ministarstva unutrašnjih poslova bila je otvorena tokom \u010detiri godine, što je javnosti omogu\u0107ilo da pristupi dokumentima povezanim sa istorijom Dr\u017eavne sigurnosti. <\/p>\n Neposredno pre isticanja mandata 2001. godine, vlada Ivana Kostova je izmenila zakon i pove\u0107ala broj onih funkcija kod kojih se od kandidata tra\u017ei da prodju provere i dokazu "\u010distu prošlost". <\/p>\n Metodi Andreev, predsedavaju\u0107i komisije nadle\u017ene za kontrolu kandidata, objavio je u to vreme da su 129 poslanika izabranih u periodu izmedju 1990. i 2001. nekada bili saradnici tajnih slu\u017ebi. <\/p>\n Ali kratki period otvorenosti ubrzo je završen. Kada je Narodni pokret Simeon Drugi, NDSV, pobedio na narednim izborima, tajne arhive su zatvorene. <\/p>\n Ponovo je po\u010delo selektivno puštanje informacija u javnost, a poslednji takav slu\u010daj zabele\u017een je kada je ministar unutrašnjih poslova Rumen Petkov objavio deo arhiva da bi pokazao da je nekolicina istaknutih novinara nekada saradjivala sa tajnom slu\u017ebom. <\/p>\n U isto vreme, postalo je jasno da je predsednik Georgi Purvanov takodje obavljao neke zadatke za Dr\u017eavnu sigurnost. Odgovaraju\u0107i na iznete optu\u017ebe dvojice bivših \u010dlanova komiteta za dosijea, Purvanov je u prvi mah poricao takve tvrdnje. Kasnije je priznao da je radio kao konsultant za istorijska pitanja u vezi sa jednom knjigom o Makedoniji. <\/p>\n Purvanov je izjavio da u po\u010detku nije znao da je to posao za Dr\u017eavnu sigurnost, a kasnije, kada je to saznao, nije smatrao da u tome postoji bilo kakav problem. <\/p>\n Ova, u medijima zapa\u017eena, afera poja\u010dala je pritisak na Ministarstvo unutrašnjih poslova da ponovo otvori svoje arhive. <\/p>\n Pred parlament je bilo izneto nekoliko nacrta zakona, da bi kasnije bili spojeni u jedan, što je kona\u010dno dovelo do sadašnjeg predloga. <\/p>\n U prošlosti, BSP se protivila otvaranju arhiva, pa se njihov prošlonedeljni glas podrške predlogu zakona smatra velikim zaokretom. <\/p>\n "BSP je bila protiv privatizacije, protiv NATO, protiv EU i protiv otvaranja arhiva", prime\u0107uje \u010dlan rukovodstva BSP, Juri Aslanov. <\/p>\n "Ali, stvari su se promenile i socijalisti su sada preuzeli projekat (arhiva) od demokratskog krila."<\/p>\n Aslanov ovu promenu pripisuje skorašnjoj promeni u partijskom rukovodstvu. Novi lider BSP, sadašnji premijer, Sergej Stefanov, star 40 godina, relativno je mlad. <\/p>\n Osim sto je previše mlad da bi se ose\u0107ao ugro\u017eenim bilo kojim informacijama koje se u arhivama nala\u017ee, on \u017eeli i da doka\u017ee da je pravi demokrata. <\/p>\n Ali drugi politi\u010dari i analiti\u010dari ka\u017eu da BSP i dalje nije toliko iskrena u svojim postupcima kao sto se to mo\u017eda \u010dini. <\/p>\n Kostov iznosi primedbu da je nacrt zakona o arhivama namerno odlagan da bi promena stava pomogla presedniku Purvanovu na predsedni\u010dkim izborima zakazanim za 22. oktobar. <\/p>\n Javor Da\u010dkov, urednik nedeljnika "Glasove", ka\u017ee da BSP prihvata otvaranje arhiva samo zato što su mnogi dokumenti ve\u0107 uništeni. <\/p>\n Po\u010detkom devedesetih, brojni izvori su tvrdili da su pripadnici nekadašnjeg komunisti\u010dkog establišmenta uklonili one delove arhiva koji bi mogli kompromitovati njegove \u010dlanove. <\/p>\n Ove optu\u017ebe su dokazane na sudu. Godine 2002, bivši ministar unutrašnjih poslova, Atanas Semerdziev, proglašen je krivim za uništavanje 144.235 dosijea iz arhiva Dr\u017eavne sigurnosti 1990. godine. <\/p>\n Tu\u017eilac je izneo podatke da je on uništio 41 odsto od ukupnog broja od 250.000 dosijea, kao i 75 odsto izveštaja tajnih saradnika. Semerd\u017eiev je osudjen na \u010detiri i po godine zatvora. <\/p>\n "Kada su arhive uništavane, na vlasti je bio BSP", ka\u017ee Da\u010dkov. "Zato otvaranju arhiva u ovom trenutku za njihove \u010dlanove ne nosi nikakvu opasnost."<\/p>\n On, medjutim, ipak podr\u017eava otvaranje arhiva, i pored toga što je veliki deo informacija i dokaza uništen. <\/p>\n Još jedno pitanje koje izaziva zabrinutost jeste to da li \u0107e se dokumentima i dosijeima rukovati na ispravan na\u010din. <\/p>\n "Uspeh ovog poteza zavisi od toga ko \u0107e posedovati arhive", izjavio je novinar Hristo Hristov. <\/p>\n Hristov je vodio dugogodišnju bitku da bi iz vladinih arhiva saznao istinu o ubistvu Georgi Markova, disidenta koji je ubijen u Londonu 1978. godine. <\/p>\n Trenutno dokumentima upravlja Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ali opozicioni politi\u010dari ka\u017eu da je ova institucija i dalje prepuna bivših slu\u017ebenika Dr\u017eavne sigurnosti kojima se ne mo\u017ee verovati. <\/p>\n "Ako zadr\u017ee nadle\u017enost nad arhivama, to \u0107e kompromitovati \u010ditav proces njihovog pretvaranja u javne dokumente", ka\u017ee Veselin Metodiev, bivši premijer u Kostovljevoj vladi. <\/p>\n Nezavisna komisija koju predvidja novi zakon mogla bi biti odgovaraju\u0107i \u010duvar ovog vaznog dela baštine. <\/p>\n Ali, tek treba da se vidi da li \u0107e arhive zaista biti izuzete iz nadle\u017enosti Ministarstva unutrašnjih poslova i poverene jednom takvom telu. <\/p>\n Prošle nedelje, Tatjana Don\u010deva, poslanica BSP, izazvala je pometnju primedbom da se ne se\u0107a da je "u poslednjih deset godina" neki zakon izazvao toliko otpora. <\/p>\n Don\u010deva nije precizirala odakle je pritisak dolazio, ali ve\u0107ina medija je zaklju\u010dila da su u pitanju bivši pripadnici tajne slu\u017ebe. <\/p>\n U medjuvremenu, interesovanje javnosti za ovaj projekat raste, delom i zbog toga što je Bugarska jedna od poslednjih zemalja nekadašnjeg sovjetskog bloka koja \u0107e otvoriti arhive iz komunisti\u010dke ere. <\/p>\n Istra\u017eivanje agencije "Afis" pokazalo je da 52 odsto ispitanika podr\u017eava otvaranje arhiva, mada 32 odsto smatra da \u0107e dokumenti otkriti samo deo istine. <\/p>\n Samo 11 odsto je bilo protiv \u010ditave ideje, uz komentar da bi preostale arhive trebalo uništiti. <\/p>\n Da\u010dkov je izjavio da Bugari imaju pravo da znaju ko je kome zabadao no\u017e u ledja. Pose\u017eu\u0107i za \u017eivopisnom metaforom iz Starog zaveta, izjavio je: "Moramo saznati ko je Kain – a ko je Avelj."<\/p>\n *Tatjana Vaksberg je dopisnik radio stanice Radio Liberty u Sofiji i saradnik Balkan insajta. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija. <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Politi\u010dke stranke kona\u010dno postigle konsenzus o pravu javnosti da dobije uvid u dokumente iz komunisti\u010dke ere.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44564","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44564","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44564"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44564\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44564"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44564"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44564"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}