Javnost u Srbiji je ostala uskra\u0107ena za razloge povla\u010denja sudije Kljajevi\u0107a iz procesa sudjenja za ubistvo srpskog premijera Zorana Djindji\u0107a.<\/p>\n
Pi\u0161e: Uro\u0161 Piper\/Beta<\/strong><\/em><\/p>\n Povla\u010denjem predsedavaju\u0107eg sudije Marka Kljajevi\u0107a sudjenje za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindji\u0107a bi\u0107e bitno usporeno, a u ovom trenutku nemogu\u0107e je prognozirati kada bi proces mogao da bude okon\u010dan. <\/p>\n Iako je Tu\u017eilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala neposredno pre povla\u010denja Kljajevi\u0107a saopštilo da je ve\u0107 izradjena završna re\u010d, sada je izvesno da \u0107e ponovni po\u010detak sudjenja zna\u010dajno odlo\u017eiti donošenje presude. <\/p>\n Javnost u Srbiji je ostala uskra\u0107ena za razloge povla\u010denja sudije Kljajevi\u0107a iz tog predmeta. Kljajevi\u0107 se od po\u010detka procesa susretao sa opstrukcijama i jednom vrstom prikrivenog pritiska, a eti\u010dki problem za njega sigurno predstavlja i hapšenje rodjenog brata Gorana Kljajevi\u0107a, koji je bio predsednik Trgovinskog suda. Goran Kljajevi\u0107 je uhapšen u aprilu ove godine kao pripadnik takozvane ste\u010dajne mafije i još uvek je u pritvoru. <\/p>\n Ste\u010dajna mafija se tereti da je, uz sau\u010deš\u0107e sudija Trgovinskog suda i prinudnih upravnika bivših društvenih firmi, obezvredjivala vrednost preduze\u0107a, nakon \u010dega su ona prodavana za mali novac ljudima bliskim \u010dlanovima grupe. <\/p>\n Pored problema sa hapšenjem brata, sudija Marko Kljajevi\u0107 i sam Specijalni sud, bili su izlo\u017eeni kritikama izvršne vlasti od dolaska na premijersko mesto Vojislava Koštunice u martu 2004. godine. Prva izjava ministra pravde Zorana Stojkovi\u0107a, nakon izbora na tu funkciju, bila je da Srbiji nije potreban Specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala, pošto bi svaki sudija trebalo da sudi u tim predmetima. <\/p>\n Kritike su upu\u0107ivane i sudiji Kljajevi\u0107u li\u010dno, zbog navodne sporosti procesa za ubistvo Djindji\u0107a. Ipak, bilo je vidljivo da proces u 2006. godini ide veoma sporo i da je mnogo manje radnih dana potrošeno na sudjenje nego prethodnih godina. Sudija Kljajevi\u0107 je \u010desto bio i meta tabloida, koji su zbog istrage protiv njegovog brata, iznosili stav da više ne mo\u017ee da sudi za ubistvo premijera. <\/p>\n Na samom po\u010detku sudjenja za ubistvo Djindji\u0107a, sudija Marko Kljajevi\u0107 se suo\u010dio sa opstrukcijom advokata odbrane, koji su napuštali sudjenje i tako usporavali proces. Medjutim, i pored takvih pritisaka, kolege Marka Kljajevi\u0107a osudile su na\u010din na koji je on napustio proces koji se u Srbiji naziva "sudjenjem veka". <\/p>\n Kljajevi\u0107 je samo kratkom pisanom porukom obavestio Visoki savet pravosudja da tra\u017ei razrešenje sa sudijske funkcije, a sudije Specijalnog suda još ne mogu da stupe u kontakt sa njim, pošto ne odgovara na telefonske pozive. <\/p>\n Nova predsedavaju\u0107a sudskog ve\u0107a je sudija Nata Mesarevi\u0107, koja je i do sada bila \u010dlan ve\u0107a, pa je potpuno upoznata sa predmetom. Ona je dugogodišnji sudija, prvo opštinskog, a onda i Okru\u017enog suda u Beogradu. Jedan od va\u017enijih predmeta koje je vodila je sudjenje za ubistvo 17 Bošnjaka u Sjeverinu 1992. godine. Tada su srpske paravojne formacije otele grupu muškaraca, koji su nakon toga streljani, a njihova tela nisu pronadjena. Sudija Mesarevi\u0107 je prvooptu\u017eene u tom procesu osudila na po 20 godina zatvora. <\/p>\n Sam odlazak Kljajevi\u0107a iz predmeta zna\u010dajno \u0107e usporiti završetak sudjenja, pošto je, prema izmenama Zakonika o krivi\u010dnom postupku, sudjenje moralo da po\u010dne iz po\u010detka. To zna\u010di da je potrebno ponovo pro\u010ditati optu\u017enicu i saslušati odbranu okrivljenih, što je i uradjeno prošle nedelje. <\/p>\n Te\u017ei deo posla tek predstoji jer je, po otvaranju dokaznog postupka, potrebno iznova pro\u010ditati izjave svedoka i veštaka. Oni ne\u0107e biti ponovo saslušavani, osima ako advokati odbrane ili tu\u017eilac koji vodi predmet to ne zatra\u017ee. Ali, i tada poslednju re\u010d ima sudsko ve\u0107e, koje mo\u017ee da odbije takav predlog. <\/p>\n Takodje, prema ZKP-u, mogu\u0107e je i da se ne \u010ditaju iskazi svih svedoka i veštaka, ve\u0107 da se samo konstatuje da je \u010ditanje izvršeno, ali je za to potrebno i odobrenje advokata odbrane. Sudjenje se nastavlja po\u010detkom oktobra, a odredjeno je i da 6. novembra iskaz putem video linka da jedan veštak nema\u010dkog Instituta iz Vizbadena. Taj Institut je vešta\u010dio pušku kojom je, prema optu\u017enici, ubijen Djindji\u0107, kao i lokaciju i broj metaka koji su ispaljeni na premijera. <\/p>\n Pošto nema\u010dki zakon ne dozvoljava da veštaci te dr\u017eave idu na sudjenja u strane dr\u017eave, nadjeno je kompromisno rešenje, da se iskaz da putem video linka. <\/p>\n Preuzeto sa Portala Novinska agencije Beta Javnost u Srbiji je ostala uskra\u0107ena za razloge povla\u010denja sudije Kljajevi\u0107a iz procesa sudjenja za ubistvo srpskog premijera Zorana Djindji\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44562","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44562","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44562"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44562\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44562"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44562"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44562"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/em>o borbi protiv organizovanog kriminala u <\/em>jugoisto\u010dnoj Evropi<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"