Manjinske stranke zele da profitiraju na neraspolozenju mnogih biraca prema velikim gradjanskim strankama koje su do sada vodile glavnu rec. <\/p>\n
Pi\u0161e: Sead Sadikovi\u0107\/Balkan insajt*<\/strong><\/em><\/p>\n Ocekuje se da ce stranke koje zastupaju etnicke manjine znatno ojacati na prvim parlamentarnim izborima u nezavisnoj Crnoj Gori 10. septembra, igrajuci na kartu nezadovoljstva velikim gradjanskim partijama koje su dominirale politickom scenom do sada. <\/p>\n Srpska narodna stranka, SNS, inicirala je formiranje "srpske liste". Albanske stranke racunaju da ce ostvariti premoc u albanskom birackom telu, a nekoliko manjih bosnjackih stranaka okupile su se oko Bosnjacke stranke, BS, koja je stvorena pre sest meseci. <\/p>\n Analiticari procenjuju da ce na septembarskim izborima pripadnici manjinskih naroda u mnogo vecem broju glasati za svoje nacionalne stranke sto odrazava razocaranje manjina neispunjenim obecanjima aktuelne vlasti. <\/p>\n Takodje ocekuju da ce imati koristi od teznje razlicitih etnickih grupa da sebi obezbede sto bolju poziciju prilikom pisanja novog ustava Crne Gore. <\/p>\n Mnogi glasaci su gnevni zbog nedavne odluke Ustavnog suda Crne Gore kojim su ukinute odredbe Zakona o manjinskim pravima o zagarantovanim poslanickim mandatima za manjinske stranke. <\/p>\n Sud je obrazlozio svoju odluku rekavsi da su te odredbe Zakona o manjinskim pravima neustavne jer narusavaju princip jednakosti svih gradjana. <\/p>\n Manjine imaju znacajan uticaj u Crnoj Gori. Od 620,000 stanovnika, samo je 43 odsto Crnogoraca, prema podacima iz popisa sprovedenog 2003. godine. <\/p>\n Najveca manjina – Srbi – cini 32 odsto ukupnog stanovnistva, dok Albanaca ima pet odsto. Bosnjaka je cetiri odsto, a Hrvata nesto malo vise od jedan odsto. <\/p>\n Od uvodjenja visestranacja 1991. godine, etnicke stranke zastupljene su na politickoj sceni, ali nikada nisu uspele da ugroze dominaciju gradjanskih partija, na celu sa vladajucom Demokratskom partijom socijalista, DPS, Mila Djukanovica. <\/p>\n Predstavnici Srba i Bosnjaka u pocetku su imali ukupno i do dvadeset poslanickih mandata u parlamentu od ukupno 75 poslanika, ali su vremenom gubili podrsku. <\/p>\n Danas srpske partije u parlamentu imaju ukupno jedanaest mesta, dok Albanci obicno uspevaju da osvoje dva poslanicka mandata. Bosnjacke stranke od 1998. godine nisu uspele ni da predju cenzus. <\/p>\n Velike proindependisticke gradjanske partije uvek su nastojale da imaju partnerske odnose sa manjinskim strankama, sto se isplatilo prilikom referenduma o drzavnom statusu 21. maja, kada su pripadnici bosnjacke i albanske manjine mahom glasali za nezavisnost i odvajanje od Srbije. <\/p>\n Upravo na toj cinjenici i zahtevu da se Srbima obezbede najveca moguca prava u nezavisnoj Crnoj Gori, ultraradikalna Srpska narodna stranka, SNS, gradi svoju poziciju uoci sledecih izbora zakazanih za 10. septembar. <\/p>\n Njen cilj je da objedini glasove koji su ranije dobijale druge manje prosrpske radikalne stranke kao i da preuzme deo glasova najvece "gradjanske" opozicione partije. <\/p>\n SNS neprestano jaca tokom poslednjih godina, okupljajuci oko sebe brojne protivnike crnogorske nezavisnosti. <\/p>\n Do 2001. godine ta stranka nije ni bila zastupljena u parlamentu da bi se danas pokazalo kako uziva podrsku od najmanje sedam odsto biraca. Neki analiticari ocekuju da ostvari znatno bolji rezultat preuzimajuci deo glasova od najvece opozicione stranke – Socijalisticke narodne partije, SNP, koju predvodi Predrag Bulatovic. <\/p>\n Srdjan Darmanovic, direktor Centra za demokratiju i ljudska prava, CEDEM, smatra da ce prilican broj bivsih pristalica SNP-a ovoga puta glasati za SNS. <\/p>\n "Nakon niza izbornih poraza novo osipanje clanstva ugrozilo bi kako lidersku poziciju Bulatovica tako i celno opoziciono mesto njegove partije u Crnoj Gori", kaze Darmanovic. <\/p>\n U svim vecim gradovima u Crnoj Gori, SNS koju predvodi Andrija Mandic vec vise od mesec dana na gradskim trgovima postavlja standove na kojima se ispod transparenta "samo za Srbe" potpisuje peticija kojom se zahteva srpsko drzavljanstvo za Srbe iz Crne Gore.<\/p>\n Novica Stanic, potpredsednik Srpske narodne stranke, kaze da je njegova stranka odlucna da se postavi kao vodeca partija Srba u Crnoj Gori.<\/p>\n "U Crnoj Gori nema apsolutno vecinskog naroda i mi zelimo da zastitimo prava Srba kao autohtonog i konstitutivnog naroda u Crnoj Gori", rekao je on. <\/p>\n Staniceva stranka smatra da u Crnoj Gori, putem novog ustava, treba formirati dvodomni parlament pri cemu bi u vecu naroda bile zastupljene sve vece etnicke manjine. <\/p>\n "Evropa zna da su najgradjanskije drzave one u kojima su svi njeni narodi ravnopravni", kaze Stanic za Balkan insajt. <\/p>\n Na suprotnoj strani politickog spektra, proindependisticka Bosnjacka stranka, BS, jednako je uverena da ce igrati jednu od vaznih uloga posle predstojecih izbora. <\/p>\n "Verujem da se bez nas nece formirati vlast", rekao je Kemal Purisic, potpredsednik Bosnjacke stranke. "Imacemo snazan uticaj kako na pisanje novog ustava, tako u pogledu kreiranja puta Crne Gore ka evropskim integracijama". <\/p>\n Poput srpskih nacionalista, Bosnjacka stranka smatra da sve etnicke zajednice u Crnoj Gori treba da budu i konstitutivne uz pripadajuca prava. <\/p>\n Bosnjacka stranka takodje zazire od uvlacenja u nove sporazume sa vladajucom Demokratskom partijom socijalista. Gnevni zbog ukidanja kljucnih odredbi Zakona o manjinskim pravima, celnici ove stranke su odbili poziv DPS-a da budu na njihovoj izbornoj listi pri cemu im vladajuca stranka garantuje dva poslanicka mesta. <\/p>\n Miodrag Zivkovic, lider Liberalne stranke, LS, kaze da nije iznenadjenje to sto etnicke stranke trenutno jacaju. <\/p>\n "Crna Gora nije u potpunosti sazrela kao moderno gradjansko drustvo", kaze on. "Podeljenost oko drzavnog statusa prouzrokovala je i druge podele zbog cega je logicno jacanje etnickih partija u Crnoj Gori". <\/p>\n "Albanske stranke su neprekidno prisutne, a bilo je samo pitanje dana kada ce se ujediniti i organizovati jedna uticajna bosnjacka partija". <\/p>\n Zivkovic veruje da bi u buducnosti, paralelno sa demokratizacijom, moglo doci do slabljenja ovakvih stranaka, te da one ne predstavljaju ozbiljnu prepreku ni u ovom trenutku. <\/p>\n "U ovom casu, ipak, veoma je vazno da sve nacionalne zajednice imaju svoje autenticne predstavnike u parlamentu kako bi se sto kvalitetnije zastitila prava svih naroda u Crnoj Gori", zakljucuje Zivkovic. <\/p>\n Politicki analiticar Mustafa Canka iskazao je manje optimizma, upozoravajuci na trend kreiranja podela u crnogorskom drustvu po osnovu veroispovesti. <\/p>\n "Posebno opasna mogla bi biti podela po verskoj osnovi", kaze Canka. "Pravoslavna hriscanska vecina – Srbi i Crnogorci – lako bi mogli postici konsenzus da muslimanska manjina ima visak prava". <\/p>\n "Rast popularnosti etnickih stranaka Bosnjaka i Albanaca je, mozda, odgovor na takvu mogucnost, ali i na vladina izneverena obecanja manjinama". <\/p>\n Medu tim predreferendumskim obecanjima je i formiranje opstine Petnjica, u kojoj bi pretezno ziveli Bosnjaci, i opstine Tuzi sa prevashodno albanskom vecinom. <\/p>\n "Vazan deo ove jednacine je i odluka Ustavnog suda da ponisti odredbe Zakona o manjinskim pravima prema kojima bi svim manjinskim grupama bio zagarantovan odredjen broj poslanickih mandata u parlamentu, bez obzira na izborne rezultate", zakljucuje Canka. <\/p>\n Politikolog i balkanolog iz Ceske, Matijas Zrno, koji poslednjih petnaestak godina prati zbivanja u Crnoj Gori, takodje veruje da dolazi do jacanja etnickih stranaka koje ce imati bitan, ali ne i dominantan uticaj na kreiranje buducnosti nezavisne Crne Gore. <\/p>\n "Najbitnije je, ipak, da je zahvaljujuci uticaju Zapada eliminisana mogucnost medjuetnickih sukoba", kaze Zrno. <\/p>\n Zvanicnici iz redova velikih stranaka slazu se s takvom ocenom. Potpredsednik crnogorske skupstine i funkcioner vladajuce stranke, Dragan Kujovic, smatra da eventualno jacanje nacionalnih partija u Crnoj Gori ne moze bitno usporiti njen put u procesu evropskih integracija, iako bi to delimicno poremetilo koncept stvaranja gradjanske drzave za koji se zalaze njegova stranka.<\/p>\n "Najgore sto bi se moglo desiti", smatra Kujovic, "jeste da se podrije slika o demokratskoj i multietnickoj Crnoj Gori ukoliko bi neke od manjinskih stranaka posle u ekstremisticku kampanju".<\/p>\n "Ipak, bosnjacke, albanske i hrvatske partije vec su osvedoceno procrnogorske, a nadam se da ni srpska izborna lista nece imati ekstremistickih ispada protiv drzave Crne Gore", kaze Kujovic. <\/p>\n On smatra da je bitan kvalitet politickog miljea u Crnoj Gori to sto ne postoji nijedna crnogorska nacionalna partija.<\/p>\n "To je, stoga, sto prakticno ni ne postoji crnogorski nacionalizam", kaze on. "Kako tog nacionalizma nema, neminovnost je i da u skoroj buducnosti pocne da jenjava srpski nacionalizam", kaze Kujovic.<\/p>\n Medjutim, Novica Stanic iz Srpske narodne stranke smatra da je crnogorski nacionalizam izrazen kroz partije na vlasti, te da su Crnogorci privilegovani, a ostale etnicke zajednice zanemarene.<\/p>\n "Kisobran vlasti ne moze sakriti strukturu zaposlenih u drzavnim i javnim organima, gdje dominiraju Crnogorci, a Srba i ostalih ima daleko manje u odnosu na procenat koji oni cine u ukupnoj populaciji", kaze Stanic.<\/p>\n I Kemal Purisic veruje da bi samo autenticni predstavnici iz etnickih stranaka mogli da poprave taj disbalans.<\/p>\n "Vreme tenzija je iza nas i u demokratskom ambijentu moralo bi se otvoreno govoriti o prevazilazenju diskriminacije svake vrste", kaze Purisic.<\/p>\n *Sead Sadikovic je slobodni novinar iz Bijelog Polja. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Manjinske stranke zele da profitiraju na neraspolozenju mnogih biraca prema velikim gradjanskim strankama koje su do sada vodile glavnu rec. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44558","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44558","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44558"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44558\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44558"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44558"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44558"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}