Povla\u010denje zakona kojim se crnogorskim manjinama garantuje odredjen broj poslani\u010dkih mandata u parlamentu doveo je do \u017eestokih napada na vladaju\u0107u stranku.<\/p>\n
Pi\u0161e: Nedjeljko Rudovi\u0107\/Balkan insajt<\/strong><\/em><\/p>\n Lideri etni\u010dkih manjina \u017eestoko optu\u017euju crnogorsku vladu zbog izneverenih predreferendumskih obe\u0107anja, nakon sto je Ustavni sud Crne Gore ponistio zakon koji garantuje njihovim strankama odredjen broj poslani\u010dkih mandata u republi\u010dkom parlamentu. <\/p>\n Prema popisu stanovnistva iz 2003. godine, u Crnoj Gori \u017eivi 43 odsto Crnogoraca, 32 odsto Srba, 7,7 odsto Bosnjaka, 5 odsto Albanaca, 4 odsto Muslimana , i 1,1 odsto Hrvata.<\/strong><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Odluka Ustavnog suda, kojom su ponistena dva \u010dlana nedavno usvojenog Zakona o manjinskim pravima, ima\u0107e neposrednog efekta na slede\u0107e parlamentarne izbore zakazane za 10. septembar jer \u0107e umanjiti broj poslani\u010dkih mandata kojima se politi\u010dke stranke etni\u010dkih manjina mogu nadati. <\/p>\n Manjinski lideri su se obrusili na premijera Mila Djukanovi\u0107a, lidera vladaju\u0107e Demokratske partije socijalista, DPS, tvrde\u0107i da njegova stranka ima uticaja na Ustavni sud, te da ih je prevarila. <\/p>\n Dodali su, takodje, da ne bi pru\u017eili podrsku Djukanovi\u0107u na referendumu za nezavisnost odr\u017eanom 21. maja bez garancija o broju poslani\u010dkih mesta za koje su verovali da su ih dobili u Zakonu o manjinskim pravima. <\/p>\n Zakon o manjinama usvojen je samo deset dana pre referenduma. Bosnja\u010dki predstavnici su posebno uslovili svoju podrsku nezavisnosti Crne Gore usvajanjem tog zakona. <\/p>\n Ponistavaju\u0107i resenja o zagarantovanim mandatima za stranke nacionalnih manjina, Ustavni sud se pozvao na princip ravnopravnosti gradjana iz crnogorskog Ustava. <\/p>\n Po zakonu o manjinama, mnogo manje manjinskih bira\u010da bi bilo potrebno da bi se izabrao njihov predstavnik u crnogorskom parlamentu nego sto bi to bio slu\u010daj sa ostalim gradjanima Crne Gore. <\/p>\n Ovaj zakon daje svim manjinskim grupama koje broje izmedju jedan i pet odsto stanovnistva pravo na jedan poslani\u010dki mandat, a tri mandata za etni\u010dke grupe koje \u010dine vise od pet odsto stanovnistva Crne Gore. <\/p>\n Zakon o manjinskim pravima je politi\u010dki zna\u010dajan za Crnu Goru, koja predstavlja multietni\u010dko drustvo u kome nijedna grupa nema apsolutnu ve\u0107inu. <\/p>\n Prema popisu stanovnistva iz 2003. godine, u Crnoj Gori \u017eivi 43 odsto Crnogoraca, 32 odsto Srba, 7,7 odsto Bosnjaka, 5 odsto Albanaca, 4 odsto Muslimana , i 1,1 odsto Hrvata.<\/p>\n Glasovi iz redova etni\u010dkih manjina bili su klju\u010dni za Djukanovi\u0107ev projekat obnove crnogorske dr\u017eavnosti imaju\u0107i u vidu sna\u017eno protivljenje ve\u0107ine Srba i nekih Crnogoraca. <\/p>\n Optu\u017euju\u0107i vladu da je izigrala predreferendumska obe\u0107anja, Bosnja\u010dka stranka, BS, je napala odluku Ustavnog suda opisuju\u0107i je kao "svojevrstan napad na prava manjina, krupan korak unazad i ru\u017enu fleku na demokratskom imid\u017eu Crne Gore".<\/p>\n "Inspiratori i akteri te igre izigrali su sebe, ali su Crnoj Gori naneli veliku i dugoro\u010dnu stetu", rekao je portparol Bosnja\u010dke stranke Hazbija Kala\u010d.<\/p>\n Jednako je \u017eestok u svojoj prvoj reakciji bio i predsednik Demokratske unije Albanaca, DUA, Ferhat Dinosa. <\/p>\n "Crna Gora se\u010de granu na kojoj sedi", rekao je on. "Ova vlast još nije spremna za put u Evropu, jer se odlukom Ustavnog suda brani Miloševi\u0107ev ustav, a napadaju evropski demokratski standardi".<\/p>\n Vlada insistira da nema nikakve veze sa odlukom suda i izra\u017eava \u017ealjenje zbog ovakvog razvoja dogadjaja. DPS takodje obe\u0107ava da \u0107e izmeniti ustav posle predstoje\u0107ih opštih izbora kako bi manjinski narodi dobili svoje zagarantovane poslani\u010dke mandate. <\/p>\n Ljutnju nacionalnih stranaka manjinskih naroda odlukom Ustavnog suda iz DPS-a su pokušali da umanje ponudom poslani\u010dkih mesta glavnim bošnja\u010dkim i hrvatskim strankama u okviru zajedni\u010dke izborne liste za predstoje\u0107e izbore. <\/p>\n Izvori bliski Balkan insajtu rekli su da je DPS ponudio Bošnja\u010dkoj stranci dva mandata u okviru svoje izborne liste uo\u010di septembarskih izbora, a Hrvatskoj gradjanskoj inicijativi – jedan mandat. <\/p>\n Hrvati i Bošnjaci u ovom trenutku pregovaraju sa DPS-om o ovom predlogu. <\/p>\n Marija Vu\u010dinovi\u0107, lider Hrvatske gradjanske inicijative, izjavila je za podgori\u010dki dnevni list "Vijesti" da su dobili ponudu od DPS-a od jednog poslani\u010dkog mandata, ali dodaje da to nije odgovaraju\u0107a kompenzacija za poslani\u010dko mesto koje su izgubili zbog odluke Ustavnog suda. <\/p>\n "Dobiti poslani\u010dki mandat preko Zakona o manjinama je nešto sasvim drugo u odnosu na dobijanje mandata kroz koalicioni sporazum", rekla je ona. <\/p>\n Bošnja\u010dka stranka, BS, je glatko odbila ponudu od dva poslani\u010dka mandata na zajedni\u010dkoj listi sa DPS-om smatraju\u0107i je neodgovaraju\u0107om kompenzacijom za izgubljena "tri zagarantovana poslani\u010dka mesta" koje bi ova stranka dobila prema Zakonu o manjinskim pravima, rekao je portparol stranke Hazbija Kala\u010d. <\/p>\n BS insistira na pravu da Bošnjaci budu neposredno zastupljeni, a odbacuje "milosrdje mocnih politi\u010dkih partija". <\/p>\n Neki eksperti ka\u017eu kako je neizbe\u017eno to što ce odluku Ustavnog suda neki videti kao odraz \u017eelje vlade da zaobidje svoja predreferendumska obecanja. <\/p>\n "Ovo što se desilo svakako ce se odraziti na etni\u010dke odnose u Crnoj Gori", ka\u017ee za Balkan insajt Aleksandar Zekovi\u0107, ekspert za ljudska prava koji je bio \u010dlan radne grupe za izradu nacrta zakona o manjinskim pravima. <\/p>\n "Ranija razvijeno medjusobno poverenje izmedju etni\u010dkih grupa i vlade do\u017eivelo je ozbiljan udarac." <\/p>\n "Pored toga, umanjen je medjunarodni kredibilitet Crne Gore i otvoren je prostor za nove politi\u010dke probleme", ka\u017ee Zekovi\u0107. <\/p>\n Marko Canovi\u0107 iz Centra za demokratsku tranziciju, nevladine organizacije koja prati izbore, sla\u017ee se da se poverenje izmedju manjina i vlade pogoršalo. <\/p>\n "Usvajanje Zakona o manjinskim pravima pre referenduma dalo je pozitivan impuls independistima", rekao je on. <\/p>\n "Nakon ovoga poverenje je poljuljano, posebno kod albanske manjine". <\/p>\n "Treba ipak uzeti u obzir da imamo ovakav Ustav, te da Zakon o manjinskim pravima baš i nije bio u skladu sa njim, ali je svakako bio u skladu sa evropskim standardima. Nakon izbora treba promeniti va\u017ee\u0107i Ustav da bude – kao i ovaj zakon – u skladu sa evropskim standardima". <\/p>\n Zvani\u010dnici Demokratske partije socijalista, DPS, se sla\u017eu s tim, insistirajuci da nece odustati od svojih predreferendumskih obecanja i zagarantovanih poslani\u010dkih mandata za etni\u010dke politi\u010dke stranke. <\/p>\n "Izra\u017eavamo \u017ealjenje što odlukom Ustavnog suda nije za\u017eivela jedna dobra ideja", rekao je predsednik izvršnog odbora DPS-a Miodrag Radunovic za Balkan insajt.<\/p>\n "Nastojacemo da rešenja koja su na tragu najboljih evropskih iskustava budu deo novog ustavnog sistema", dodao je on. <\/p>\n \u010clan predsedništva DPS-a Mevludin Nuhod\u017ei\u0107 potvrdio je Balkan insajtu da DPS nema skrivene namere u pogledu manjina, te da je DPS glasao za Zakon o manjinskim pravima u dobroj veri, verujuci da ce biti sproveden. <\/p>\n Crnogorski predsednik Filip Vujanovic kazao je da veruje kako \u0107e nacionalne partije manjina biti adekvatno zastupljene u parlamentu na pojedina\u010dnim ili koalicionim listama.<\/p>\n "Interes je Crne Gore da nacionalne partije budu u parlamentu i reprezentuju ono što je potreba manjinskih naroda", rekao je Vujanovic.<\/p>\n Nedjeljko Rudovic je novinar podgori\u010dkog dnevnog lista "Vijesti". Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Povla\u010denje zakona kojim se crnogorskim manjinama garantuje odredjen broj poslani\u010dkih mandata u parlamentu doveo je do \u017eestokih napada na vladaju\u0107u stranku.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44557","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44557","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44557"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44557\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44557"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44557"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44557"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n\n
\n \n