Glasovi na referendumu koji \u0107e biti dati za zajedni\u010dku dr\u017eavu, bez obzira na razloge takvog izja\u0161njavanja, bi\u0107e glasovi za o\u010duvanje neuspelog ustavnopravnog eksperimenta<\/p>\n
Pi\u0161e: Zoran \u017divkovi\u0107\/IFIMES<\/strong><\/em><\/p>\n Dva veka moderne srpske dr\u017eave je vreme uspona i padova koji su uzrokovani unutra\u0161njim i spoljnim faktorima. Spoljni faktori su imali dominantnu ulogu u razvoju modernog srpskog dru\u0161tva. To je sudbina svih malih naroda, posebno ako se njihova dr\u017eava nalazi na strate\u0161ki va\u017enom, velikim silama interesantnom podru\u010dju. Dve stotine godina nakon I srpskog ustanka su obele\u017eili borba za oslobodjenje od Otomanske imperije, poro\u0111ajne muke mlade, siroma\u0161ne dr\u017eave, dinasti\u010dke borbe, ratovi, balkanski i svetski, menjanje granica, menjanje oblika dr\u017eavnog ure\u0111enja, menjanje imena dr\u017eave. Posledica toga je da stogodi\u0161nji starac koji danas \u017eivi u nekom selu centralne Srbije mo\u017ee da ka\u017ee da je \u017eiveo u devet dr\u017eava iako nije nikada napustio svoje selo. Za manje od sto godina ime moje otad\u017ebine je devet puta promenjeno. \u010cetiri imena su se promenila od kada sam ja ro\u0111en, a postoje ozbiljne indicije da \u0107e se to dogoditi jo\u0161 jednom ove godine. Naravno da su promene imena samo posledica mnogo dubljih, su\u0161tinskih promena koje su pre\u010desto, uvek burno, manjale organizam srpskog dru\u0161tva. U Srbiji nikada nije bilo dosadno. Nije ni danas. <\/p>\n Obele\u017eje dvovekovnog perioda je da je Srbija, odlukama vlasti i stavovima ogromne ve\u0107ine gra\u0111ana, u svim vanrednim situacijama u regionu i u svetu, donosila odluke koje su bile ispravne, pravedne i napredne. I u prvom i u drugom svetskom ratu bila je deo alijanse koja se borila protiv osvaja\u010da, na strani onih koji su pobedili zlo. Srbija je bila odan i vredan saveznik onih koji su se borili za slobodu, za mir. Bila je aktivni u\u010desnik svih procesa, i u ratovima i u miru, koji su na\u0161u planetu \u010dinili boljim mestom za \u017eivot. Na \u017ealost, poslednja decenija pro\u0161log veka je period koji baca mra\u010dnu senku na istoriju moje otad\u017ebine. To je vreme vlasti Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Deset godina u\u017easa, raspada dr\u017eave ali i raspada porodica, deset godina ratova, deset godina zlo\u010dina i bezna\u0111a bacilo je Srbiju u izolaciju i neprijateljstvo sa vekovnim saveznicima. Srbija je bila pod sankcijama, bombardovana je, razorena je njena privreda ali i celokupno dru\u0161tvo, a Srbi kao narod su demonizovani, najve\u0107im delom svojom krivicom. Niti je Milo\u0161evi\u0107 jedini krivac za raspad dr\u017eave, niti su ratni zlo\u010dini, etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje i organizovani kriminal imali samo jedno nacionalno obele\u017eje, ali je njegova krivica i krivica onih koji su mu pomagali i podr\u017eavali ga nesumnjivo najve\u0107a.<\/p>\n Dolaskom Milo\u0161evi\u0107a na vlast pojavila se opozicija. Politi\u010dke stranke, pre svega, ali i nevladine organizacije i nezavisni mediji su bili steci\u0161te onih ljudi koji su prepoznali nesre\u0107u koja dolazi i koji su \u017eeleli da je spre\u010de. Divlja\u010dka represija re\u017eima, neiskustvo i nedostatak tradicije parlamentarne demokratije, nerazumevanje od strane prirodnih saveznika iz okru\u017eenja i sveta i me\u0111usobni nesporazumi su uticali da demokratska opozicija tek kroz deset godina, oktobra 2000. godine, uspe u svojim naporima da sru\u0161i autokratu i time zaustavi propadanje Srbije. Formirana je prva demokratska vlada koja je pod vo\u0111stvom premijera Zorana \u0110in\u0111i\u0107a zapo\u010dela proces ozdravljenja Srbije. <\/p>\n Vlada je o\u010dekivala suo\u010davanje sa \u010dinjenicama koje \u0107e pokazati katastrofalno stanje u svim segmentima dr\u017eave i dru\u0161tva. Situacija je bila jo\u0161 gora. Tehnolo\u0161ki zastarela industrija odatno uni\u0161tena sankcijama i bombardovanjem NATO alijanse, veliki spoljni dug, nedostatak energenata, lekova, hrane, repromaterijala ali i stru\u010dnjaka, ogromna stopa nezaposlenosti, dugovi gra\u0111anima za plate, penzije i socijalna davanja su samo neka od obele\u017eja ekonomske situacije. Policija i vojska, maksimalno politizovane udarne pesnice Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, su zajedno sa organizovanim kriminalom sa neskrivenom mr\u017enjom do\u010dekale novu demokratsku vlast. Korupcija je potpuno zagadila sve javne slu\u017ebe i u\u010dinila ih je kriminalizovanim i neefikasnim. Nekoliko stotina hiljada izbeglica iz biv\u0161ih jugoslovenskih republika i sa Kosova i nekoliko desetina hiljada ljudi \u010diji su domovi uni\u0161teni u NATO bombardovanju \u017eele \u0161ansu za nastavak normalnog \u017eivota. Nedemokratski Ustav i zastarelo zakonodavstvo kao i deo sudija koji su korumpirani i nestru\u010dni opiru se reformama. I jo\u0161 mnogo, mnogo toga… Posebno su te\u0161ki \u201estari\u201c problemi \u2013 Kosovo, odnosi sa Crnom Gorom i saradnja sa ICTY. Tako\u0111e je te\u017eak \u201enovi\u201c problem \u2013 razjedinjenost vladaju\u0107e koalicije i podela na beskompromisne reformatore i mrzovoljne \u201elegaliste\u201c koji koketiraju sa biv\u0161im re\u017eimom.<\/p>\n Zoran \u0110in\u0111i\u0107, obrazovan, odlu\u010dan, hrabar i, najva\u017enije, spreman da gra\u0111anima ka\u017ee istinu znaju\u0107i da \u0107e zbog toga biti nepopularan i izlo\u017een \u017eivotnoj opasnosti, zapo\u010dinje sveobuhvatne reforme. Za dve godine ekonomska situacija se bitno popravlja: inflacija je 10 puta manja, plate su 4 puta ve\u0107e, spoljni dug je prepolovljen, privatizacija je u zamahu, nema problema sa hranom, lekovima i energentima. Milo\u0161evi\u0107 je uhap\u0161en i poslat u Hag. Srbija se vra\u0107a u me\u0111unarodne institucije, dolaze strani investitori, menja se imid\u017e Srbije i ona postaje lider na Balkanu. Srbija je na dobrom putu. Taj put nije ni kratak, ni siguran ali je, posle dugo vremena, njegova krajnja destinacija \u2013 Evropa.<\/p>\n Na po\u010detku reformi vojnog i bezbedonosnog sektora Zoran \u0110ini\u0111i\u0107 je ubijen rukom organizovanog kriminala. Efikasnost reformi koje je sprovodio i ubrzano menjanje Srbije nisu mu oprostile retrogradne snage. Njegovo ubistvo aktivira dugo pripremanu akciju \u010diji je cilj obra\u010dun sa organizovanim kriminalom. Za ne\u0161to vi\u0161e od mesec dana policijski je re\u0161eno nekoliko hiljada krivi\u010dnih dela, od toga nekoliko desetina ubistava uklju\u010duju\u0107i i atentat na premijera. <\/p>\n Kriminalci iz vrha organizovanog kriminala su u zatvoru. Saradnja sa ICTY se nastavlja. Proces privatizacije je u svom zenitu, reforme se nastavljaju. Oni. koje je obradovala smrt \u0110in\u0111i\u0107a, raznorodni po politi\u010dkom opredeljenju, ali ujedinjeni oko ideje zaustavljanja reformi zapo\u010dinju besomu\u010dnu kampanju protiv Vlade. Protivnici saradnje sa Hagom, pora\u017eene snage biv\u0161eg re\u017eima, konzervativni deo pobednika 5. oktobra, svi oni koji ozdravljenjem Srbije gube svoje pozicije, uspevaju da kupovinom poslanika u Parlamentu obore Vladu. Nakon izbora formiraju novu koaliciju gde svako od njih ima svoj deo kola\u010da vlasti. Reforme se mnogostruko usporavaju a stari problemi se uslo\u017enjavaju.<\/p>\n Godina 2006. je odavno postavljena kao rok za kona\u010dno re\u0161avanje nekoliko problema sa kojima je Srbija odavno suo\u010dena. Kosovo, Crna Gora i Hag, \u0107e verovatno, ove godine dobiti svoje re\u0161enje. Ujedinjene nacije, Evropska unija i Sjedinjene ameri\u010dke dr\u017eave odavno su se ume\u0161ale u re\u0161avanje onoga \u0161to je srpska politi\u010dka elita u pro\u0161losti propustila da re\u0161i. Nesumnjivo je da su kona\u010dna re\u0161enja neophodna ali je tako\u0111e va\u017eno da ta re\u0161enja budu dobra, odnosno da ne proizvedu nove probleme. Ponovi\u0107u jo\u0161 jednom svoje stavove koji su \u201emoja ponuda najmanje lo\u0161ih re\u0161enja\u201c.<\/p>\n Kosovo<\/b><\/p>\n Problem koji postoji stotinu godina. Mnoge generacije politi\u010dara Srba, Albanaca i onih iz sveta su ovaj problem ili marginalizovali ili pove\u0107avali. Poslednju priliku za dobro re\u0161enje su propustili Milo\u0161evi\u0107 i njegove kolege Albanci, funkcioneri Saveza komunista Srbije po\u010detkom devedesetih godina pro\u0161log veka. Osnov problema je nemogu\u0107nost zajedni\u010dkog \u017eivota Srba i Albanaca na teritoriji Kosova i Metohije. Mnogi su razlozi za to ali ih ja na ovom mestu ne bih analizirao.<\/p>\n Naprosto \u2013 Srbi i Albanci nikada nisu \u017eiveli jedni sa drugima. Uvek su imali podelu na \u201ena\u0161 i njihov\u201c deo grada, sela, posebne restorane, fudbalske klubove, \u0161etali\u0161ta… Miran \u017eivot jednih pored drugih, ali nikada jedni sa drugima, je najvi\u0161i stepen su\u017eivota od koga nas dele decenije. Ono \u0161to se de\u0161avalo i de\u0161ava na toj teritoriji od 1998. godine do danas, ostavilo je duboke tragi\u010dne tragove koji se ne mogu prevazi\u0107i. Svako re\u0161enje koje pretpostavlja multieti\u010dnost je, u stvari, generator problema. Na Kosovu je tako\u0111e prisutna \u017eestoka suprostavljenost dva principa. Princip nemenjanja granica je nepomirljiv sa principom prava na samoopredeljenje. \u0160tavi\u0161e, jedan isklju\u010duje drugi. Albanci, jedinstveno, \u017eele nezavisnost a to zna\u010di nove granice, odnosno menjanje granica. Nemu\u0161ta formula srpskih politi\u010dara \u201evi\u0161e od autonomije, manje od nezavisnosti\u201c pretpostavlja nemenjanje granica i simboli\u010dni suverenitet Srbije nad KiM, \u0161to suspenduje pravo na samoopredeljenje.<\/p>\n Kona\u010dno, kao i uvek u istoriji Balkana, kona\u010dnu odluku donose oni koji ne \u017eive ovde. Zato upravo njih molim da ponovo razmotre re\u0161enje koje smatram najmanje lo\u0161im \u2013 podelu Kosova na srpski deo, dovoljan za normalan \u017eivot oko 300 000 Srba koliko ih je bilo na KiM juna 1999. godine kada su me\u0111unarodne snage Rezolucijom SB UN 1244 i Kumanovskim sporazumom preuzele kontrolu nad tom teritorijom i na ostali, ve\u0107i deo, gde \u017eive kososvki Albanci. Prvi deo bi ostao sastavni deo Srbije a drugi bi dobio nezavisnost. Ovakvo re\u0161enje ne bi bilo univerzalno i ne bi proizvelo domino efekat. <\/p>\n Prihvatam sve primedbe na ovo re\u0161enje, ali jedino ono stavlja ta\u010dku na problem Kosova. Davanje uslovne i bezuslovne nezavisnosti Kosovu bi zna\u010dilo ve\u010dnu vitalnu ugro\u017eenost Srba na toj teritoriji ili njihovo kolektivno iseljenje sa te teritorije. Vra\u0107anje na stanje pre 1999. godine je nemogu\u0107e i niko ga i ne predla\u017ee. Zato oni koji odlu\u010duju treba da podele Kosovo i time stvore trajne uslove za mirnu budu\u0107nost ogromnog broja malih obi\u010dnih ljudi. Posebnim sporazumima treba regulisati status imovine dr\u017eaveSrbije na Kosovu a tako\u0111e i za\u0161titu verskih, istorijskih i kulturnih spomenika na toj teritoriji.<\/p>\n Opstanak dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora<\/b><\/p>\n Do okon\u010danja I svetskog rata 1918. godine, Srbija i Crna Gora su bile dve nezavisne dr\u017eave sa me\u0111usobnim odnosima koji su definisani kao bratski. Stvaranjem nove dr\u017eave Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, obe su u\u0161le u njen sastav. Nakon II svetskog rata, i Srbija i Crna Gora su postale konstitutivni elementi nove dr\u017eave FNRJ i povratile su deo svoje nezavisnosti. Promenom Ustava 1974. godine, sve republike tada\u0161nje SFRJ su dobile potpuna obele\u017eja nezavisnih dr\u017eava. Savezna dr\u017eava je opstala zahvaljuju\u0107i ideolo\u0161kom jedinstvu Saveza komunista Jugoslavije, nosiocu jednopartijskog politi\u010dkog sistema i harizmom Tita, vo\u0111e komunista. Raspadom SKJ po\u010deo je ubrzani raspad SFRJ i ve\u0107 1992. godine, nova dr\u017eava Savezna republika Jugoslavija je imala samo dve \u010dlanice, Srbiju i Crnu Goru koje su zadr\u017eale visok nivo samostalnosti. Po Ustavu iz 1974. godine zajedni\u010dka je bila samo vojska, diplomatija i monetarna politika.<\/p>\n Ve\u0107 po\u010detkom 1997. godine, rukovodstva dve dr\u017eave dolaze u sukob koji traje do Milo\u0161evi\u0107evog poraza 2000. godine. U tom periodu Crna Gora uvodi svoju valutu, ne postoji zajedni\u010dka spoljna politika a VJ je strano telo u Crnoj Gori. Nakon demokratskih promena u Srbiji, obe dr\u017eavne \u010dlanice, pod pritiskom EU, bivaju naterane da stvore novi provizorijum – Dr\u017eavnu zajednicu SCG koja nema ni jednu izvornu funkciju, \u010dak ni finansiranje. Sve funkcije i sve odluke su posledica usagla\u0161avanja dve strane. Ustavnom poveljom SCG predvi\u0111eno je pravo na referendum o nezavisnosti i 21 maj ove godine je dan kada \u0107e gra\u0111ani Crne Gore iskoristit to pravo.<\/p>\n Dakle, Srbija i Crna Gora su bile nazavisne do 1918. godine a od 1974. su ponovo prakti\u010dno nezavisne. <\/p>\n Crna Gora je duboko podeljena po mnogim pitanjima, a posebno po pitanju zajedni\u010dke dr\u017eave. Sa jedne strane \u0110ukanovi\u0107ev DPS, u nezavisnosti vidi krunu svoje dugogodi\u0161nje politike i uz sebe ima neznatnu ve\u0107inu gra\u0111ana. Njegova opozicija je ujedinjena samo oko jedne teme \u2013 nedozvoliti nezavisnost. <\/p>\n Aktuelna srpska politi\u010dka elita je jedva do\u010dekala crnogorski referendum. To je tema o kojoj mo\u017ee da donosi stavove bez ikakve odgovornosti i da, iza te teme, sakriva velike probleme koje ima u svojoj dr\u017eavi. I gle \u010duda, skoro sve partije, i vlast i opozicija, su saglasne da zajedni\u010dka dr\u017eava nema alternative. Glavni, prakti\u010dno jedini, argument za taj stav je tvrdnja da se radi o dva bratska naroda ili da je to jedan narod. Velika podr\u0161ka unionistima je i stav EU koja tvrdi da \u0107e DZ SCG lak\u0161e ispuniti standarde neophodne za nastavak i okon\u010danje evropske integracije Srbije i Crne Gore. Niko iz Brisela se nije potrudio da objasni taj stav. Naprosto to je stav EU i kao takav on ima status aksioma. Pogre\u0161no i neodgovorno.<\/p>\n Neotu\u0111ivo je pravo gra\u0111ana Crne Gore da na demokratskom referendumu donesu odluku o budu\u0107nosti svoje dr\u017eave. Obaveza je politi\u010dkih subjekata iz Podgorice, Beograda i Brisela da upoznaju crnogorsku javnost sa \u010dinjenicama koje su nesporne.<\/p>\n DZ SCG je neodr\u017eiva po ustavnom okviru koji je defini\u0161e. To je provizorijum koji nema ni jedno relevantno obele\u017eje dr\u017eave. Ne postoji ni jedna izvorna zajedni\u010dka funkcija a proces usagla\u0161avanja blokira i obesmi\u0161ljava svaku odluku. Ako postoji ve\u0107inska volja za zajedni\u010dkom dr\u017eavom nu\u017eno je redefinisati dr\u017eavnu zajednicu, odnosno dati joj prava obele\u017eja dr\u017eave. Za to ne postoji politi\u010dka volja ni jedne stranke u obe dr\u017eave. Glasovi na referendumu koji \u0107e biti dati za zajedni\u010dku dr\u017eavu, bez obzira na razloge takvog izja\u0161njavanja, bi\u0107e glasovi za o\u010duvanje neuspelog ustavnopravnog eksperimenta. <\/p>\n Nemogu\u0107e je dokazati da je DZ SCG jednostavniji na\u010din da Srbija i Crna Gora ispune standarde za nastavak i okona\u010danje evropskih integracija. Brisel se pre dve godine, prekasno kao i mnogo puta ranije, opredelio za politiku dvostrukog koloseka integracija, zasebno za svaku dr\u017eavu \u010dlanicu pojedina\u010dno, plus poseban tre\u0107i put za Kosovo. Takav stav je posledica saznanja o ogromnim rezlikama izme\u0111u dve dr\u017eave. Razlike u veli\u010dini, broju stanovnika, strukturi privrede, fiskalnoj i monetranoj politici, ostvarenim demokratskim standardima, prioritetima i ciljevima su ogromne i nepremostive.<\/p>\n DZ SCG je neodr\u017eiva, bez obzira na rezultate referenduma. Ne postoji politi\u010dka volja da se kreira usatvnopravno utameljena dr\u017eavna zajednica. Srbi i Crnogorci jesu bra\u0107a, ali bra\u0107a retko \u017eive u zajedni\u010dkoj sobi. Mogu se i te kako po\u0161tovati i pomagati bez obzira \u0161to je svako sagradio sebi ku\u0107u po svojoj meri.<\/p>\n Me\u0111unarodni krivi\u010dni trbunal za biv\u0161u Jugoslaviju<\/b><\/p>\n Bez obzira na sve kontroverze, stare i nove, koje prate osnivanje i rad Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog tribunala za biv\u0161u Jugoslaviju, Srbija mora da na zadovoljavaju\u0107i na\u010din ispuni svoje obaveze, zakonske i eti\u010dke. <\/p>\n Pored me\u0111unarodnih dokumenata i doma\u0107i zakon na to obavezuje aktuelnu vlast. Vlada Srbije mora da u\u010dini sve kako bi uhapsila Ratka Mladi\u0107a, ako se on nalazi u Srbiji.<\/p>\n Vlast u Srbiji mora da prestane da veli\u010da optu\u017eene za ratne zlo\u010dine. Ta\u010dno je da po pretpostvaci nevinosti, oni nisu krivi dok sud ne presudi, ali je tako\u0111e ta\u010dno da oni nisu heroji.<\/p>\n ****** Gra\u0111ani Srbije su tako\u0111e \u017ertva zlo\u010dina sa kraja pro\u0161log stole\u0107a. Oni imaju pravo na novu \u0161ansu kao i svi na svetu. Dajte im tu \u0161ansu, pogotovo mladima. U\u010dinite da osete svoje pravo na budu\u0107nost, omogu\u0107ite im da vide i osete zadovoljstvo \u017eivota u Evropi. <\/p>\n Liberalizujte vizni re\u017eim prema Srbiji tako \u0161to \u0107ete ukinuti vize za redovne studente i post diplomce! Pomognite im da steknu znanja i iskustvo toliko potrebno za proces ozdravljenja njihove otad\u017ebine.<\/p>\n Zoran \u017divkovi\u0107* Me\u0111unarodni institut za bliskoisto\u010dne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Glasovi na referendumu koji \u0107e biti dati za zajedni\u010dku dr\u017eavu, bez obzira na razloge takvog izja\u0161njavanja, bi\u0107e glasovi za o\u010duvanje neuspelog ustavnopravnog eksperimenta<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44553","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44553","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44553"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44553\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44553"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44553"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44553"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nGodina koja odmi\u010de mo\u017ee biti godina kona\u010dnog raspleta za mnoge teme koje sputavaju dalje reforme u Srbiji. Da li \u0107e se to stvarno desiti, zavisi\u0107e pre svega od dva najbitinija faktora. Prvi je vlast u Srbiji i njena re\u0161enost i sposobnost da navedene probleme adekvatno re\u0161i. Drugi faktor je me\u0111unarodna zajednica, odnosno oni u njoj, koji su sebi dodelili pravo ali i odgovornost da uti\u010du na doga\u0111aje u Srbiji. Posebno apelujem, na ove druge, svestan njihove mo\u0107i, da svojim autoritetom, iskustvom i znanjem pomognu gra\u0111anima Srbije. <\/p>\n
\n* Autor je biv\u0161i predsednik Vlade Republike Srbije (2003-2004)<\/i><\/p>\n