Navodi da su pojedini novinari u tajnosti radili u interesu vlade odrazavaju dubinu krize u novinarskoj profesiji<\/p>\n
Pi\u0161e: Tamara Causidis i Boris Georgievski\/BIRN<\/strong><\/em><\/p>\n U Makedoniji je nastala prava medijska bura nakon objavljivanja optuzbi da je grupa novinara u tajnosti radila za kompaniju za odnose s javnoscu, manipulisuci javnim mnjenjem u interesu vladinih ministara i drugih zvanicnika.<\/p>\n Dnevni list “Vreme” objavio je imena novinara iz vise medijskih kuca koji su, po njegovim navodima, bez saglasnosti svojih redakcija radili za kompaniju za odnose sa javnoscu “Fabrika”.<\/p>\n List navodi da su ovi ‘tajni agenti’ pripremali govore za vladine ministre iz vladajuce Socijaldemokratske stranke, kao i liste pitanja i odgovora za konferencije za stampu.<\/p>\n Clanak je doveo do preispitivanja u medijima, uz ucestale pozive na konacno rasciscavanje odnosa u profesiji cija se reputacija sve cesce dovodi u pitanje.<\/p>\n Neki komentatori misle da su novinari sami krivi za sopstvene niske standarde i promenljivu profesionalnu etiku. Drugi tvrde da kljucni problem lezi u prevelikom ucescu velikih kompanija i politicara u vlasnickoj strukturi medija, zbog cega su novinari podlozni direktnom pritisku od strane vlasnika i nalaze se u stalnom strahu od gubitka posla.<\/p>\n Nedavna istrazivanja pokazuju da je poverenje u medije pocelo da opada mnogo pre objavljivanja ovog clanka.<\/p>\n Prilikom istrazivanja javnog mnjenja sprovedenog pre tri meseca, vise od 70 procenata ispitanika izjavilo je da vise ne veruje medijima.<\/p>\n Pretpostavlja se da tiraz listova opada. Tacni podaci predstavljaju tajnu, ali upuceni tvrde da je ukupan broj citalaca opao za cak 30 procenata tokom protekle godine.<\/p>\n “Makedonija se nalazi na prvom mestu u regionu uzimajuci u obzir broj medija po stanovniku, sa ukupno 48 televizijskih stanica, vise od 160 radio stanica i devet dnevnih i osam nedeljnih listova, dok broj ukupan stanovnika iznosi samo 2,1 milion”, kaze Ivan Andreevski, predsednik Udruzenja novinara. “Medjutim, ovakvo izobilje ne podrazumeva i kvalitet.”<\/p>\n Zoran Ivanov, direktor drzavne Makedonske informativne agencije (MIA), jedan je od onih koji smatraju da vlasnicka struktura predstavlja uzrok snizavanja profesionalnih standarda.<\/p>\n Zakonski propisi su nekada, bar u teoriji, zabranjivali ucesce politicara u vlasnickoj strukturi medija. Medjutim, ova zabrana je eliminisana nedavno usvojenim izmenama zakona.<\/p>\n Kao rezultat toga, politicke stranke danas poseduju ili su blisko povezane sa tri od pet privatnih TV stanica koje imaju dozvolu za emitovanje programa na celokupnoj teritoriji Makedonije.<\/p>\n Vlasnik televizijske stanice A1 je Velija Ramkovski, lider nedavno osnovane Partije za ekonomski preporod, dok je Sitel TV u vlasnistvu Gorana Ivanova, sina Ljubisava Ivanova, predsednika Socijalisticke stranke. Emil Stojmenov, sin Borisa Stojmenova, lidera stranke VMRO-Vistinska, poseduje TV stanicu Kanal 5.<\/p>\n Telma TV se nalazi u vlasnistvu velike naftne kompanije, dok etnicki Albanac Vebi Velija poseduje petu stanicu, Alsat TV.<\/p>\n Tri najprodavanija lista u zemlji, Utrinski Vesnik, Vest i Dnevnik, nalaze se u rukama nemackog medijskog giganta, kompanije WAZ. <\/p>\n Vreme je njihov jedini ozbiljni takmac na makedonskom trzistu. Mnogi veruju da Velija Ramkovski ima uticaj na pisanje ovog lista.<\/p>\n Ivanov se zali na “rastuci uticaj mocnih biznismena koji otvaraju svoje televizijske stanice, stvaraju nove politicke stranke ili postaju lideri sopstvenih stranaka.”<\/p>\n “Kako u ovim uslovima mozemo govoriti o postojanju slobode medija?”, pita se on.<\/p>\n Branko Trickovski, jedan od urednika dnevnog lista Utrinski vesnik, tvrdi da su se novi politicki i poslovni upravitelji makedonskih medija pokazali nekompetentnim.<\/p>\n “Oni ne investiraju u razvoj medija, vec u instrumente koji ce im pomoci da ostvare svoje politicke ili poslovne interese”, kaze on.<\/p>\n Katerina Blazevska, urednica Dnevnika, priznaje da su novinari cesto nemocni da se odupru pritiscima svojih vlasnika.<\/p>\n “Oni imaju samo teoretsku mogucnost da se ovome odupru tako sto ce preci u drugi medij”, kaze ona. “U praksi, svi mediji su slicni.”<\/p>\n Dok pojedini strucnjaci krive vlasnicku strukturu medija, neki tvrde da se pitanje niskih standarda mora resavati nezavisno od toga.<\/p>\n “Umesto cinjenica, makedonski mediji cesto objavljuju ili emituju spekulacije predstavljene u formi cinjenica, uglavnom dobijenih iz anonimnih izvora”, navodi se u nedavnom izvestaju Infocentra, lokalne nevladine organizacije.<\/p>\n Direktorka Infocentra Biljana Bejkova smatra da novinari nemaju opravdanja za ovakvo neprofesionalno ponasanje. “Ne govorimo o nezavisnosti, vec o profesionalnom pristupu i postovanju profesionalnih standarda na koje smo zaboravili”, kaze ona.<\/p>\n Vecina novinara se ne slaze sa njenim misljenjem. Oni tvrde da ih nepostojanje institucionalne transparentnosti prisiljava da stite identitet svojih izvora, cak i kada bi informacija o kojoj je rec trebalo da bude dostupna javnosti.<\/p>\n Ogranicen pristup nosiocima javnih funkcija takodje prisiljava novinare da se oslanjaju na anonimne izvore, dodaju oni.<\/p>\n Iako je Makedonija nedavno usvojila novi zakon o slobodi informacija, koji ce stupiti na snagu ove jeseni, malobrojni su oni koji veruju da ce on dovesti do velikih promena u politickim strukturama.<\/p>\n Direktor Vremena, Aleksandar Damovski, tvrdi da novinari cesto sasvim opravdano stite identitet svojih izvora, imajuci u vidu ranija iskustva.<\/p>\n “Strah je sasvim opravdan, kada se uzmu u obzir ranija iskustva sa osvetoljubivim direktorima ili politicarima”, kaze on. “Zbog toga novinari cesto koriste frazu ‘saznali smo’ ili ‘iz anonimnih izvora'”, dodaje.<\/p>\n Damovski smatra da slucaj firme Fabrika predstavlja poslednje upozorenje svim pripadnicima novinarske profesije.<\/p>\n “Slucaj Fabrika predstavlja ozbiljno krsenje novinarske etike”, kaze on. “Imena svih [novinara koji su radili za tu kompaniju] moraju biti objavljena kako bi se uklonila mrlja sa cele novinarske profesije.”<\/p>\n Izuzev lista Vreme, vecina medija nije izvestavala o aferi Fabrika, iako medju novinarima ovaj skandal predstavlja najcescu temu internih razgovora.<\/p>\n Medijska nezainteresovanost za ovaj slucaj veoma je razocarala Damovskog. “Jedna redakcija je cak objavila komentar u prilog novinara [umesanih u skandal], sto se ne moze tolerisati” kaze on.<\/p>\n Katerina Blazevska, koja predsedava Sudom casti udruzenja novinara, osudjuje ovu aferu i smatra da su mnoge slicni slucajevi ostali skriveni od javnosti.<\/p>\n “Nazalost, ovi novinari jos uvek uzivaju zastitu i bez stida tvrde da su nezavisni”, kaze ona. “Ta cinjenica predstavlja jos veci problem i jos veci skandal.”<\/p>\n Neki tvrde da niske zarade u medijima stimulisu atmosferu korupcije medju 1.000 novinara koji rade u Makedoniji.<\/p>\n “Oko 75 odsto novinara nema nikakva redovna primanja, a honorari su obicno minimalni”, kaze Ivan Andreevski iz Udruzenja novinara.<\/p>\n Mnogi misle da ovakva opravdanja predstavljaju obicnu hipokriziju. Ipak, svi se slazu da je afera Fabrika pokazala duboku krizu profesije.<\/p>\n Mircela Dzuvalekovska, bivsi dopisnik Rojtersa i urednik Makedonskog informativnog centra, smatra da je afera Fabrika pokazala da su makedonski mediji dosegli samo dno.<\/p>\n “Nize se ne mozemo spustiti, jer smo vec na samom dnu”, kaze ona. “Novinarstvo i profesionalizam nikada nisu bili na tako niskom nivou.”<\/p>\n *Tamara Causidis je koordinator BIRN projekta za Makedoniju. Boris Georgievski je novinar dnevnog lista “Utrinski vesnik” i redovni saradnik Balkan insajta. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.<\/i><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Navodi da su pojedini novinari u tajnosti radili u interesu vlade odrazavaju dubinu krize u novinarskoj profesiji<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44552","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44552","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44552"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44552\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44552"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44552"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44552"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}