Evropska unija, koja je kumovala stvaranju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, nakon dvogodisnjeg zastoja u pregovorima nudi novi pristup koji bi trebalo da ubrza proces stabilizacije i pridruzivanja Evropi<\/p>\n
Pi\u0161e: Augustin Paljokaj<\/strong><\/em><\/p>\n Evropska unija, koja je kumovala stvaranju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, nakon dvogodisnjeg zastoja u pregovorima nudi novi pristup koji bi trebalo da ubrza proces stabilizacije i pridruzivanja Evropi. <\/p>\n Zvanicnici Evropske komisije i sekretarijata saveta EU su u poseti Beogradu i Podgorici da bi predstavili princip dvojakog koloseka prema kojem ce obe republike imati zaseban ekonomski pristup u zajednickom procesu integracije u Evropu. <\/p>\n Princip dvojakog koloseka po prvi put je spomenut pocetkom septembra na sastanku u Mastrihtu, gde su se sefovi diplomatije dvadesetpetorice slozili da se uz ocuvanje zajednice ubrza proces pridruzivanja Srbije i Crne Gore prema Evropi. <\/p>\n Analiticari iz Brisela se slazu da nije rec o promeni politike prema drzavnoj zajednici, vec da je rec o spoznaji Evrope da bi ideja o dvojakom koloseku mogla ukloniti prepreke, te pokrenuti pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, SAA. <\/p>\n Srbija i Crna Gora se nakon dve godine pregovaranja nisu pomakle s mrtve tacke u Procesu stabilizacije i asocijacije, SAP, projektu Evropske unije za pomoc drzavama zapadnog Balkana na putu prema punopravnom clanstvu. <\/p>\n Dve glavne prepreke su od pocetka bile nesaradnja s Haskim sudom za ratne zlocine i nespremnost obe republike da naprave funkcionalnu drzavnu zajednicu. <\/p>\n To je dovelo do zastoja u funkcionisanju zajednickog domaceg trzista i sprovodjenju akcionog plana o uskladjivanju dvaju ekonomskih sistema. <\/p>\n Obe republike snose odgovornost za nedostatak politicke volje da se uspostavi funkcionalno zajednicko trziste. Podgorica i Beograd ne samo da nisu do sada harmonizovali carinske tarife za 56 poljoprivrednih proizvoda, vec nisu ni izvrsili uskladjivanje carinskih stopa \u2013 sto ozbiljno ugrozava zajednicki put evropske integracije i blokira obe republike. <\/p>\n Izvor IWPR blizak Evropskoj komisiji u Beogradu rekao je da je Evropa nasla mehanizam kojim ce prekinuti uzajamno optuzivanje Podgorice i Beograda o tome ko je kriv za zastoj. <\/p>\n Cilj ovog pristupa je \u201cda se, pre svega, odblokira sistem\u201d, dodao je isti izvor. <\/p>\n Po misljenju strucnjaka, obe strane potpisace jedinstveni sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, ali ce on imati dva zasebna aneksa \u2013 jedan za Crnu Goru, a drugi za Srbiju. <\/p>\n Ideju o odvojenom pristupu prvi je izneo evropski komesar za spoljne odnose Kris Paten. <\/p>\n Paten je obrazlozio novi koncept u pismu poslatom presedavajucem Evropske unije, holandskom ministru inostranih poslova Bernardu Botu polovinom jula uoci neformalnog sastanka u Mastrihtu. <\/p>\n U ovom pismu, koje je objavila crnogorska stampa, Paten konstatuje da se ne mogu voditi pregovori za ulazak u Evropu bez prethodnog dogovora dve republike, pri cemu taj dogovor nije na vidiku (pismo je republikovano u ovom izdanju). <\/p>\n Paten kaze je nedostatak politicke volje razlog sto nije doslo do harmonizacije ekonomskih sistema ni posle dve godine pregovaranja. <\/p>\n Poruka iz Mastrihta je da drzavna zajednica i dalje ostaje prioritet. Holandski ministar inostranih poslova Bernart Bot, koji je takodje predsedavajuci ministarskog saveta EU, rekao je da \u201cEU smatra kljucnom podrsku da se ocuva drzavna zajednica, mada priznaje i nove realnosti\u201d. <\/p>\n Obrazlazuci zasto EU smatra kljucnim podupiranje opstanka drzavne zajednice, Bot je spomenuo \u201cuticaj koji bi ocuvanje te zajednice imalo za stabilnost i sigurnost u regionu\u201d. <\/p>\n Strucnjaci iz EU koji se bave Balkanom upozoravaju da bi eventualno osamostaljenje Crne Gore s referendumom na kojem bi razlika izmedju onih koji su za i protiv mala, ugrozio i stabilnost same Crne Gore. <\/p>\n \u201cJos od pocetka smo se bojali kako ce, u slucaju osamostaljenja, reagovati oni koji su protiv, a njih je u Crnoj Gori puno\u201d, kaze za IWPR jedan diplomata iz EU. <\/p>\n Iako Brisel jasno kaze da bi \u201cradije\u201d Srbiju i Crnu Goru zajedno integrisao u Evropsku uniju, diplomati upozoravaju da, zbog samog sadrzaja Beogradskog sporazuma, koji dopusta odvajanje ako same republike to zele, EU se ne moze kategoricki protiviti niti nezavisnosti Crne Gore \u2013 ako se republike o tome sloze. <\/p>\n Evropska unija, Srbija i Crna Gora usle su u trku s vremenom. Sve strane su svesne da ce, ako se stvari ne pokrenu, drzavna zajednica formalno na putu prema EU postati zaista \u201ccrna rupa\u201d na Balkanu. <\/p>\n Hrvatska je vec dobila status kandidata i za manje od pet meseci pocinje formalne pregovore o clanstvu. Makedonija je vec ukljucena u proces stabilizacije i asocijacije i podnela je formalni zahtev za clanstvom. Albanija vec pregovara s EU o procesu stabilizacije i asocijacije. <\/p>\n Cak je i Kosovo ukljuceno u ovaj proces kroz takozvane \u201cpropratne mehanizme\u201d, koji omogucavaju tehnicko uskladjivanje sa normama EU bez prejudiciranja konacnog statusa. <\/p>\n Srbija i Crna Gora nisu ispunile ni uslove za izradu studije izvodljivosti od strane Evropske unije. <\/p>\n Mnogi strucnjaci iz Evropske komisije smatraju da je bilo dosta tapkanja u mestu i da se stvari napokon moraju pokrenuti jer se radi o drzavnoj zajednici koja je najveca u regiji i od koje u velikoj meri zavisi ne samo stabilnost regije nego i uspeh celokupnog pristupa Evropske unije drzavama zapadnog Balkana.<\/p>\n Institut za izvjestavanje o ratu i miru <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Evropska unija, koja je kumovala stvaranju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, nakon dvogodisnjeg zastoja u pregovorima nudi novi pristup koji bi trebalo da ubrza proces stabilizacije i pridruzivanja Evropi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44505","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44505","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44505"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44505\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44505"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44505"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44505"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}