Zbignjev Bzezinski: Amerika ne moze da prisili druge da je slijede. Dakle, vodjstvo je znatno djelotvorniji nacin postizanja jedne odgovorne, konstruktivne hegemonije, dok se unilateralizam zasnovan na sili, odnosno dominacija, na kraju pokazuje kao kontraproduktivan<\/p>\n
Pi\u0161e: Revija Nove Evrope<\/strong><\/em><\/p>\n Profesor Zbignjev B\u017ee\u017einski je savetnik u Centru za strate\u0161ke i me\u0111unarodne studije u Va\u0161ingtonu i profesor spoljnopoliti\u010dkih nauka na Univerzitetu D\u017eons Hopkins. U administraciji predsednika D\u017eimija Kartera nalazio se na polo\u017eaju savetnika za nacionalnu bezbednost. Autor je devet knjiga o me\u0111unarodnoj politici.<\/p>\n Revija Nove Evrope: Gospodine B\u017ee\u017einski, Sjedinjene Dr\u017eave su trenutno na vrhuncu svoje ekonomske, politi\u010dke, vojne i kulturne mo\u0107i. Pred njima je izbor: da preuzu globalno vodjstvo ili pak streme globalnoj dominaciji. Kako da se napravi razlika izmedju jednog i drugog pojma? \u0160ta je lakmus test istinskog vodjstva?<\/p>\n Zbignjev B\u017ee\u017einski: Razlika je vrlo bitna i nije te\u0161ko da se razlu\u010di. Dominacija se mahom zasniva na sili. Vodjstvo mo\u017ee da koristi silu da bi potpomoglo ili usmerilo pravac kretanja, koji se zasniva na konsenzusu. Vo\u0111a je taj koji inicira konsenzus. Mislim da je va\u017eno da Amerika pridobije druge da prihvate njene vrednosti, njenu ulogu u re\u0161avanju osnovnih globalnih problema. Amerika, me\u0111utim, ne mo\u017ee da prisili druge da je slede. Dakle, vodjstvo je znatno delotvorniji na\u010din postizanja jedne odgovorne, konstruktivne hegemonije, dok se unilateralizam zasnovan na sili, odnosno dominacija, na kraju pokazuje kao kontraproduktivan.<\/p>\n Revija Nove Evrope: Kao najbolji primer potrebe za vodjstvom i koncenzusom navodite problem takozvanog \u00abglobalnog Balkana\u00bb, u kojem vidite najve\u0107i izvor nestabilnosti u modernom svetu. O \u010demu se zapravo radi i kakve izazove on predstavlja u svetskoj politici? <\/p>\n Zbignjev B\u017ee\u017einski: Kao prvo potrebno je da razjasnim o kom delu sveta govorim. Radi se o ogromnom podru\u010dju Evroazije koje se prote\u017ee od Sueckog kanala do zapadne granice Kine, od ju\u017ene granice Rusije, Kazahstana, do pakistanske obale na Arapskom moru i Indijskog okeana. Tu je znatan broj zemalja, tu \u017eivi 550 miliona ljudi i vladaju izuzetna nestabilnost i mnogobrojni sukobi. Sjedinjene Dr\u017eave su direktno – i politi\u010dki i vojno – uklju\u010dene u problem Iraka i Afganistana, a uz to, u \u0161irem smislu, i u problem stabilnosti Pakistana. Uklju\u010dene su u izraelsko-palestinski sukob, a tu je i odnos sa Iranom koji je jedan od glavnih aktera u tom regionu. Ukratko, latili smo se izuzetno velikog posla, prihvatili izuzetno veliki izazov. Po mom mi\u0161ljenju, mi nemamo saveznike. Ukoliko ne preuzmemo ulogu vodje koji stremi koncenzusu o kojem pi\u0161em u svojoj knjizi, verovatno \u0107emo pretrpeti neuspeh. <\/p>\n Revija Nove Evrope: U tom podru\u010dju muslimani \u010dine ve\u0107insko stanovni\u0161tvo. U svojoj knjizi iznosite neke zanimljive stvari o islamu. Ka\u017eete da se radi o velikoj civilizaciji, koja se ponovno kome\u0161a. To kome\u0161anje uzburkava \u010ditav \u00abglobalni Balkan\u00bb, a kako smo tokom poslednjih godina mogli da se uverimo, odzvanja i \u0161irem sveta. No, vi ne smatrate da bi ta nova prodornost islamskih naroda neminovno morala da dovede do \u00abrata civilizacija\u00bb. Kako da se mi, zapadnjaci, postavimo prema ponovnom bu\u0111enju islamske civilizacije?<\/p>\n Zbignjev B\u017ee\u017einski: U prvom redu, po\u0161tivanjem muslimanskog dostojanstva. Ne mo\u017eete da se odnosite prema jednoj temperamentnoj, povremeno vrlo strasnoj, narodskoj religiji zauzimanjem polukolonijalisti\u010dkog ili imperijalisti\u010dkog stava. Potrebno je da se shvati da je takav odnos, takva vrsta politike stvar pro\u0161losti. To je istorija, to nije budu\u0107nost. Ukoliko ne budemo pa\u017eljivi i politi\u010dki oprezni, ukoliko poku\u0161amo da delujemo mahom oslanjaju\u0107i se na silu, tu ogromnu populaciju \u0107emo okrenuti protiv sebe. Tada \u0107e zaista i do\u0107i do sukoba. Mi \u0107emo pobediti u direktnom vojnom sukobu, ali \u0107emo, na kraju, ipak izgubiti. Na kraju \u0107e nas takva situacija uni\u0161titi, kako na\u0161e vodjstvo u svetu tako i kvalitet \u017eivota unutar na\u0161eg sopstvenog dru\u0161tva. Sama su\u0161tina demokratije mogla bi da se nadje u smrtnoj opasnosti. <\/p>\n Revija Nove Evrope: Vratimo se Americi koja je u krajnjoj liniji glavni predmet va\u0161e knjige. Amerika koju predstavljate kao modernog, dinami\u010dnog zagovornika globalnih promena, na vi\u0161e na\u010dina je i izvor nestabilnosti s kojom onda mora sama da se nosi. Pored toga, mnogi kriti\u010dari zameraju Americi da sama izaziva poreme\u0107aje koji imaju globalne posledice. Postoji li re\u0161enje ovog problema? Mo\u017ee li Amerika prestati da bude ono \u0161to jeste – sila u \u010dijoj su sr\u017ei savremenost i promena? <\/p>\n Zbignjev B\u017ee\u017einski: Mislim da ste predo\u010dili vrlo slo\u017eenu dilemu i to je mo\u017eda nere\u0161iv paradoks ameri\u010dke situacije. Ali nemojte zaboraviti da u me\u0111unarodnim odnosima ne postoje trajna re\u0161enja, s obzirom da istorija nikad ne prestaje. Postoje samo delimi\u010dna re\u0161enja, dok se ne pojave novi problemi. Na\u0161 trenutni izazov je da re\u0161imo ovu dilemu, ovaj paradoks Amerike koja je s jedne strane uvek u potrazi za stabilno\u0161\u0107u, a s druge strane sama proizvodi revoluciju, nestabilnost. Tom paradoksu treba da pristupimo na najbolji mogu\u0107i na\u010din. Ponovo tvrdim da vodjstvo utemeljeno u konsenzusu, koje u velikoj meri mo\u017eda i jeste plod ameri\u010dke mo\u0107i \u2013 ali koje tu mo\u0107 ne koristi kao batinu — predstavlja najbolji na\u010din da se uhvatimo u ko\u0161tac s tim paradoksom. <\/p>\n Revija Nove Evrope: \u010cesto isti\u010dete da danas ne postoji neka pozitivna alternativa ameri\u010dkom vodjstvu u svetu. Tako\u0111e tvrdite da nema alternative ameri\u010dko\u2013evropskoj saradnji. Da citiram iz \u00abIzbora\u00bb: \u00abDeluju\u0107i zajedno, Amerika i Evropa su, u na\u010delu, globalno omnipotentne\u00bb. Me\u0111utim, posle Hladnog rata, izgleda da postoji problem izostanka op\u0161tih okvira unutar kojih bi ta jedinstvena veza ponovo bila o\u017eivljena. Da li su nam mo\u017eda potrebne nove organizacione strukture, nove ideje, vizije? <\/p>\n Zbignjev B\u017ee\u017einski: Mislim da na tako dugo pitanje mogu jedino kratko da odgovorim: Pozivam va\u0161e \u010ditaoce da pro\u010ditaju moju knjigu. Ona poku\u0161ava da pru\u017ei odgovor na to pitanje. <\/p>\n Revija Nove Evrope: Hvala vam na razgovoru.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zbignjev Bzezinski: Amerika ne moze da prisili druge da je slijede. Dakle, vodjstvo je znatno djelotvorniji nacin postizanja jedne odgovorne, konstruktivne hegemonije, dok se unilateralizam zasnovan na sili, odnosno dominacija, na kraju pokazuje kao kontraproduktivan<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-44494","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44494","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=44494"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/44494\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=44494"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=44494"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=44494"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}