{"id":444642,"date":"2025-11-18T07:20:52","date_gmt":"2025-11-18T06:20:52","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=444642"},"modified":"2025-11-18T07:20:52","modified_gmt":"2025-11-18T06:20:52","slug":"kraj-zlatnog-doba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/11\/18\/kraj-zlatnog-doba\/","title":{"rendered":"Kraj Zlatnog doba"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Pankaj Mishra<\/strong><\/p>\n

\u201eZurio sam dok se ru\u0161ila jedna \u2013 a onda i druga \u2013 kula bliznakinja. Zatim sam se osmehnuo. Da, koliko god to zvu\u010dalo odvratno, moja prva reakcija bila je zadovoljstvo.\u201c Mohsin Hamid, \u201eNevoljni fundamentalista\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Tako govori \u010cand\u017ees, junak Hamidovog romana iz 2007, obrazovan na Prinstonu i fundamentalista protiv svoje volje. Po tom me\u0111unarodnom bestseleru Mira Nair je snimila film. Knjiga duguje svoj uspeh delom otvorenom izra\u017eavanju straha i mr\u017enje koje ameri\u010dka imperija izaziva \u010dak i me\u0111u mnogim svojim revnosnim pristalicama. Kao i mnogi drugi muslimani iz srednje klase u Aziji i Africi, \u010cand\u017ees je kopao rukama i nogama da se pridru\u017ei transnacionalnoj eliti koju je stvorio globalni kapitalizam predvo\u0111en Sjedinjenim Dr\u017eavama. Ipak, ni pripadnici te elite nisu uspevali da izbegnu rasisti\u010dko omalova\u017eavanje koje je u ameri\u010dkom \u017eivotu institucionalizovao rat protiv terorizma \u2013 onu vrstu koja sad plju\u0161ti po Zoranu Mamdaniju (sinu Mire Nair i gradona\u010delniku Njujorka) iz Silicijumske doline i sa Volstrita i Foks njuza.<\/p>\n

Se\u0107am se da je moja reakcija na tu zluradost u Nevoljnom fundamentalisti bila da bi pakistanski musliman mo\u017eda mogao tako da se ose\u0107a, ali da nijedan indijski vlasnik zelene karte ne bi. Globalna kultura antiamerikanizma dugo se napajala spoljnom politikom Sjedinjenih Dr\u017eava, njihovom dru\u0161tveno-ekonomskom manipulacijom drugih zemalja preko Svetske banke i Me\u0111unarodnog monetarnog fonda i potpunom kontrolom globalne ekonomije koja je proizvela daleko vi\u0161e gubitnika nego dobitnika. Pakistan, tvrda klijentelisti\u010dka dr\u017eava \u010diju su politiku i kulturu uni\u0161tile aktivnosti islamista i vojnih diktatora koje je sponzorisala CIA, verovatno je patio i vi\u0161e nego one zemlje koje su Sjedinjene Dr\u017eave napale i bombardovale.<\/p>\n

Ali Indija i njena dijaspora, koje se danas navodno uzdi\u017eu posle vekova obamrlosti, bile su imune na \u010cand\u017eesovu zluradost prema ameri\u010dkom stradanju. Jedva godinu dana posle objavljivanja Hamidovog romana, tada\u0161nji premijer Indije, Manmohan Sing rekao je zapanjenom D\u017eord\u017eu Bu\u0161u da ga narod Indije \u201eduboko voli\u201c. On je bio iskreniji i predstavljao je \u0161iri javni konsenzus nego generalni sekretar NATO-a kad je nedavno proglasio Donalda Trampa za \u201etatu\u201c Evrope.<\/p>\n

Romansa Indije sa zemljom slobodnih ljudi prili\u010dno je odocnela \u2013 po\u010dela je vi\u0161e decenija posle 1945, kad su Evropljani, posle svojih razornih gra\u0111anskih ratova, postali prvo veliko stanovni\u0161tvo koje je po\u010delo da se ugleda, kulturno i politi\u010dki, na Sjedinjene Dr\u017eave. Ali na\u0161a amerikanofilija razbuktala se \u2013 sad je to jasno \u2013 u pogre\u0161nom trenutku.<\/p>\n

Sredinom prve decenije 21. veka, deindustrijalizuju\u0107a super sila, posve\u0107ena ve\u010ditim ratovima u inostranstvu i ekstremnoj nejednakosti kod ku\u0107e, bila je zrela za trampizam. Duga zaljubljenost kineskih ambicioznih klasa u Ameriku ve\u0107 je po\u010dela da se hladi, delom i zbog ameri\u010dkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine. Bez obzira na to, sve vi\u0161e obrazovanih Indijaca duboko je verovalo u ve\u010dni Ameri\u010dki mir (Pax Americana) i u ono \u0161to je rekao Tomas Fridman u \u201emanifestu\u201c New York Timesa iz 1999: \u201eGlobalizacija, to su Sjedinjene Dr\u017eave\u201c i \u201eAmerikanci su apostoli razvijenog sveta, proroci slobodnog tr\u017ei\u0161ta i visoki sve\u0161tenici visoke tehnologije\u201c.<\/p>\n

Izbor Baraka Obame nagovestio je mnogim Indijcima da se Amerika kre\u0107e ka savr\u0161enijoj uniji i prijateljskijem post-rasnom dobu. Kad je on prigrlio Singovog naslednika Narendru Modija i pretvorio hinduskog nacionalistu \u2013 kom je nekad bio zabranjen ulazak u Sjedinjene Dr\u017eave \u2013 u bliskog saveznika, mnogi \u201edvaput ro\u0111eni\u201c Indijci (pripadnici visokih kasti koji su emigrirali u Ameriku) bili su odu\u0161evljeni izgledom da bi siroma\u0161na i izgubljena zemlja koju su morali da napuste sada mogla postati partner njihovoj izabranoj domovini. Dana\u0161nja prevlast anglofonih bramana u Silicijumskoj dolini i na Volstritu, posrednika izme\u0111u indijskih vladaju\u0107ih klasa i Sjedinjenih Dr\u017eava (od Sundaja Pi\u010daja i Satija Nadela do Balad\u017ei Srinivasana) nije slu\u010dajna. Nije slu\u010dajna ni nepokolebljiva naklonost Indijaca prema Sjedinjenim Dr\u017eavama, o kojoj svedo\u010de javne ankete, uprkos tome \u0161to je globalni status zemlje po\u010deo da se survava za vreme Bajdenovog i Trampovog poni\u0161tavanja \u201eme\u0111unarodnog poretka zasnovanog na pravilima\u201c.<\/p>\n

Okrutnost, bezobzirnost i nesposobnost ameri\u010dke bestidno suprematisti\u010dke bele vladaju\u0107e klase tokom Trampovog drugog mandata \u0161okirale su i prestravile \u010dak i najvernije saveznike i epigone Sjedinjenih Dr\u017eava \u0161irom sveta. \u201eU kancelarijama Delhija, oblo\u017eenim knjigama, i u staklenim korporativnim kulama Mumbaija velikani pate od vrtoglavice\u201c, izvestio je Economist u julu \u2013 dakle, pre nego \u0161to je Tramp opisao indijsku ekonomiju kao \u201emrtvu\u201c i kaznio je tarifama od 50%. Trampov napad na Iran, ohrabrenje izraelskim etni\u010dkim \u010dista\u010dima i pome\u0161ani signali Vladimiru Putinu, mo\u017eda su zbunili samoamerikanizovane agitatore \u0161irom sveta, ali njegovi trgovinski ratovi, opaki nasrtaji na imigraciju, restrikcije viza H-1B, obra\u010duni sa stranim studentima, poni\u017eavanje svetskih lidera na televiziji i deportovanje tamnoputih ne-Amerikanaca s lisicama na rukama morali su im biti jasni. Uspe\u0161ni Azijci i Afrikanci koje kuju u zvezde njihova tehnolo\u0161ka bra\u0107a iz Silicijumske doline mogu sebi i dopustiti da budu ravnodu\u0161ni prema slavopojkama Hitleru koje dolaze od Maskovog AI Chatbota, ali im je o\u010digledno te\u017ee da progutaju ispade \u0160ona Maguajera iz firme Sequoia Capital.<\/p>\n

Po svemu sude\u0107i, u Sjedinjenim Dr\u017eavama probudile su se decenijama latentne snage ideolo\u0161kog rasizma i pohitale da ispune svoj prvobitni zadatak: stvaranje vi\u0161eg statusa za jadne, neravnopravne belce. Istovremeno se potkopavaju oba temelja ameri\u010dkog eksperimenta u politi\u010dkom pluralizmu \u2013 bajka o Sjedinjenim Dr\u017eavama kao zemlji imigranata i realnost nenaru\u0161ivog globalnog primata. Zavr\u0161ilo se Zlatno doba globalnog kapitalizma na ameri\u010dki na\u010din, koje je zavodilo gubitnike istorije svojim obe\u0107anjem mirne dru\u0161tvene mobilnosti i skladnog multikulturalizma, pa su amerikanizuju\u0107e snage sveta uronjene u krizu koja za njih nije samo geopoliti\u010dka i ekonomska ve\u0107 i duhovna i egzistencijalna.<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ta kriza posebno te\u0161ko pada onima koji su odbacili sna\u017ene tradicije nacionalne autonomije i samopo\u0161tovanja da bi prihvatili ameri\u010dko tutorstvo. Sredinom veka dva bratoubila\u010dka rata uni\u0161tila su samopouzdanje i ekonomsku mo\u0107 Evrope i izlo\u017eila bespomo\u0107ni kontinent produ\u017eenoj kulturnoj amerikanizaciji i vojnom i ekonomskom parazitizmu. Zbog toga su mnogi dana\u0161nji evropski lideri bedno servilni pred Trampom. Ali antikolonijalni pokreti Azije, Afrike i Latinske Amerike uvek su te\u017eili za moralnom, intelektualnom i politi\u010dkom slobodom od belih gospodara sveta i decenijama su nastojali da formuli\u0161u sopstvene vizije dobrog \u017eivota i pravednog dru\u0161tva.<\/p>\n

Generacije postkolonijalnih Azijaca i Afrikanaca odrastale su s pretpostavkom, poduprtom \u0161kolskim ud\u017ebenicima, \u0161tampanom kulturom i masovnim medijima, da su gospodari sopstvene sudbine. U Indiji, na primer, veliki deo patriotskog ponosa napajao se \u010dinjenicom da se prvi premijer zemlje D\u017eavaharlal Nehru suprotstavio ameri\u010dkim herojima Hladnog rata (D\u017eona Fostera Dalesa, najvatrenijeg me\u0111u njima, zvao je \u201eDull, Duller, Dulles\u201c1), kao i time \u0161to je Indira Gandi, koja je tako\u0111e dugo ostala na polo\u017eaju premijera, aktivno izazivala mr\u017enju Ri\u010darda Niksona u vreme kad je Indija ratovala s Pakistanom (1971), koji je u\u017eivao podr\u0161ku Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n

Nije samo Nehru-Gandi aristokratija videla ameri\u010dke politi\u010dare i novinare kao uobra\u017eene neznalice i skorojevi\u0107e. Dela R.K. Narajana, indijskog pisca koji je me\u0111u prvima pisao na engleskom, odi\u0161u duhovnom snobov\u0161tinom kakva je uobi\u010dajena me\u0111u mnogim evropskim intelektualcima. Na primer, Ivlin Vo, Grejem Grin i Alber Kami videli su Ameriku kao \u201eve\u0161ta\u010dko \u010dudovi\u0161te\u201c koje se, kao \u0161to je rekao Sioran, \u201epodbo\u010dilo ispred sveta kao razmetljiva praznina\u201c.<\/p>\n

Ovakvo javno mnjenje je oblikovala i prete\u017eno levo usmerena inteligencija, koju je iznedrila duga nacionalna borba protiv evropskog imperijalizma. Pisci, novinari, likovni umetnici i filmski stvaraoci bili su skloni da reaguju na pro\u0161irenu ulogu Amerike u svetu \u2013 od nuklearnog spaljivanja Hiro\u0161ime i Nagasakija 1945. do svrgavanja iranskog premijera 1953, neselektivnog bombardovanja Vijetnama, naoru\u017eavanja pakistanskog genocidnog re\u017eima 1971. i dr\u017eavnog udara u \u010cileu 1973, koji je organizovala CIA \u2013 \u017eestokom kritikom rasizma i neoimperijalizma.<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Mlade i \u010desto nedovoljno promi\u0161ljene elite Azije i Afrike borile su se sa izazovima izgradnje dr\u017eave i odr\u017eavanja ekonomskog rasta. U tom istom dobu gr\u010devite dekolonizacije, koje je po\u010delo krajem \u010detrdesetih, mo\u0107 starih gospodara sveta rasla je nevi\u0111enom brzinom. Kapitalizam se oporavio od svog sunovrata u tridesetim godinama 20. veka i u Sjedinjenim Dr\u017eavama na\u0161ao svoj centar, neokrnjen i \u010dak oja\u010dan ratom. Otad se globalno razvijao slo\u017eenim putevima proizvodnje i cirkulacije, potpomognut modernizacijom transporta i komunikacija, kao i \u0161irenjem vojno-industrijskog kompleksa.<\/p>\n

Za Indijce iz devedesetih, koji su izlazili iz doba sukoba i ekonomske stagnacije, Sjedinjene Dr\u017eave su predstavljale neodoljiv estetski i moralni stil, posebno ono \u0161to se moglo videti na novim Mardokovim televizijskim kanalima koji su u prvi plan isturali silikone Pamele Anderson i testosteron glumaca kao \u0161to je Silvester Stalone. Ameri\u010dke ikone i proizvodi \u2013 Rambo u Avganistanu, Boginja demokratije nalik na Kip slobode na Trgu Tjenanmen, a Makdonald i CNN svuda \u2013 bili su zavodljivo sveprisutni. Evropa je svojom bogatom pro\u0161lo\u0161\u0107u fascinirala mnoge od svojih kolonijalnih subjekata. Sjedinjene Dr\u017eave, me\u0111utim, koje su navodno stvorene da bi oslobodile gra\u0111ane bremena istorije i tradicije i usmerile ih prema sve boljoj i boljoj budu\u0107nosti, nudile su mno\u0161tvo privla\u010dno razli\u010ditih isku\u0161enja.<\/p>\n

Malo je neameri\u010dkih populacija koje su svesrdnije od Indijaca prihvatale sve ono \u0161to je Don DeLilo, nastoje\u0107i da objasni napade od 11. septembra na ovim stranicama, video kao stvari koje d\u017eihadisti preziru: \u201emo\u0107 ameri\u010dke kulture da prodre kroz svaki zid, u svaku ku\u0107u, u svaki \u017eivot i um\u201c. Govore\u0107i na doga\u0111aju \u010diji je doma\u0107in bio Manhattan Institute, desni\u010darska tink-tank organizacija, 1990, V.S. Najpol je najavio kraj rasizma i pozdravio ameri\u010dku ideju sre\u0107e kao \u201eogromnu ljudsku ideju\u201c koja \u0107e oduvati sve ideolo\u0161ke fanatizme. Na drugom kraju kulturnog spektra, Bal Tekeri, karikaturista i osniva\u010d militantne hinduske organizacije \u0160iv Sena u Mumbaiju, ugostio je Majkla D\u017eeksona u svom domu 1996. i kasnije se hvalio da je pop zvezda upotrebila njegovu klozetsku \u0161olju i ostavila na njoj svoj autogram.<\/p>\n

Se\u0107am se kako su 90-ih godina, nakon \u0161to su se socijalisti\u010dki re\u017eimi uru\u0161ili \u0161irom Evrope, politi\u010dari, poslovni ljudi i kreatori javnog mnjenja u Indiji najednom po\u010deli da predstavljaju \u0161kolovanje u Americi kao najbr\u017ei put ka \u201esastanku sa sudbinom\u201c koji je nekad obe\u0107avao Nehru \u2013 decenijama odlaganom, po mi\u0161ljenju mnogih nezadovoljnih Indijaca, jalovim anga\u017eovanjem u geopoliti\u010dkoj nesvrstanosti, afirmativnom akcijom u korist Hindusa iz ni\u017eih kasta i socijalisti\u010dkom ekonomijom. U nacionalnim dr\u017eavama Azije i Afrike bilo je mnogo onih koji su podlegli ameri\u010dkoj ideologiji individualnog samoveli\u010danja i samoljublja. Indar, junak Najpolovog romana Re\u010dna okuka iz 1979, poreklom iz Isto\u010dne Afrike ili Indije, sa\u017eima hiperindivindualisti\u010dku etiku koja je po\u010dela da zamenjuje oslabljeni postkolonijalni etos kolektivnog blagostanja \u010dak i pre reganskih i ta\u010derskih revolucija. \u201eSvet je bogato mesto\u201c, ka\u017ee on. \u201eSve zavisi od toga \u0161ta u njemu izabere\u0161. Mo\u017ee\u0161 biti sentimentalan i prigrliti ideju o sopstvenom porazu\u2026 Ali ja sad \u017eelim da pobe\u0111ujem, pobe\u0111ujem i pobe\u0111ujem.\u201c<\/p>\n

Pobe\u0111ivanje je bilo lak\u0161e onima koji su relativno dobro govorili engleski: pokazalo se da su anglofoni Azijci i Afrikanci u mnogo boljem polo\u017eaju da u\u017eivaju blagodeti neoliberalne globalizacije pod ameri\u010dkim pokroviteljstvom nego \u0161to su to pripadnici velike kineske dijaspore. Politi\u010dki i dru\u0161tveno-ekonomski interesi transnacionalne klase govornika engleskog u Indiji i elite u Sjedinjenim Dr\u017eavama uklopili su se jedni u druge jednako lako kao i oni na kojima po\u010diva \u201especijalni odnos\u201c izme\u0111u Velike Britanije i Sjedinjenih Dr\u017eava. Sredinom prve decenije 21. veka pripadnici indijske inteligencije u dijaspori slu\u017eili su kao predstavnici ameri\u010dkog establi\u0161menta koji isti\u010du vrline ameri\u010dke vrste kapitalizma odu\u0161evljenoj publici u Delhiju, Hajderabadu i Bangaloru, kao i na stranicama najve\u0107ih ameri\u010dkih dnevnih listova.<\/p>\n

O\u0161tar ideolo\u0161ki raskid s pro\u0161lo\u0161\u0107u bio je o\u010digledan u \u017eu\u010dnoj raspravi izme\u0111u dvojice istaknutih zapadnih ekonomista indijskog porekla: Amartje Sena, traumatizovanog gla\u0111u u Bengalu koju su 1943. izazvali Britanci i do\u017eivotno odanog socijaldemokratiji, i D\u017eagdi\u0161a Bagvatija, samozvanog \u201enajve\u0107eg svetskog slobodnog trgovca\u201c. Sen se zalagao za nu\u017enu ulogu dr\u017eave u stvaranju zdravog i obrazovanog stanovni\u0161tva; Bagvati je sa svojih polo\u017eaja na Univerzitetu Kolumbija i u Savetu za spoljne odnose preporu\u010divao deregulisana tr\u017ei\u0161ta kao model za celo \u010dove\u010danstvo.<\/p>\n

Jo\u0161 2008, s velikom recesijom na vidiku i militarizmom i ksenofobijom uvre\u017eenim u ameri\u010dkom \u017eivotu, Farid Zakarija, sin uglednog indijskog borca za slobodu i prou\u010davaoca islama, insistirao je na tome da \u201esvet ide ameri\u010dkim putem\u201c, da zemlje \u201epostaju otvorenije, naklonjenije tr\u017ei\u0161tu i demokratskije\u201c. Koliko god bila pogre\u0161na, takva tvr\u0111enja su danas korisna utoliko \u0161to jasno pokazuju da su mnogi ambiciozni imigranti postizali uspeh zahvaljuju\u0107i ta\u010dnoj reprodukciji obi\u010daja i stavova ameri\u010dke vladaju\u0107e klase. Na\u010din na koji je Zoran Mamdani \u2013 sin indijsko-ugandskog muslimanskog stru\u010dnjaka za Afriku \u2013 odbacio te vrednosti, kao i njegova privr\u017eenost kosmopolitskoj viziji mira i pravde \u2013 garantuje ekstremno neprijateljstvo establi\u0161menta prema njemu. Ne iznena\u0111uje ni to \u0161to je Zakarija \u2013 koji je na Jejlu 1985, u doba vrhunca Reganove mo\u0107i, javno iskazao prezir prema idealizmu i zalagao se da univerzitet ne prekine veze sa aparthejdskom Ju\u017enom Afrikom \u2013 2017. tvrdio da je Tramp pokazao predsedni\u010dke kvalitete bombardovanjem Sirije, a ovog leta na festivalu Aspen Ideas rekao da Benjamin Netanjahu, ako se izuzme \u201epitanje Gaze\u201c, radi svoj posao \u201eizvanredno dobro\u201c.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, ve\u0161ta mimikrija dana\u0161nje ameri\u010dke elite verovatno ne\u0107e donositi onako visoke prinose kao nekad. Istrebljenje zveri na Bliskom istoku, koje su predvodili Obamini naslednici, pra\u0107eno je trampovskim dekretom kojim je po kratkom postupku ukinuto post-rasno doba. Malo je verovatno da \u0107e Ameriku ponovo u\u010diniti velikom demagozi belog nacionalizma, koji ne mogu a da ne usmere svoj gnev zbog nepovratnog pada na one koji su vredno radili na tome da postanu Amerikanci, tako \u0161to su doslovno ili samo duhovno imigrirali.<\/p>\n

A sad su ti amerikanizovani ili amerikanizuju\u0107i pojedinci optu\u017eeni da globalizuju intifadu, ako ne i d\u017eihad. Suo\u010deni s te\u0161kim zadatkom da na\u0111u novi identitet i zamene svoj odumrli sistem verovanja, mnogi od njih rade isto \u0161to i \u010cand\u017ees \u2013 protiv svoje volje skre\u0107u u sopstveni fundamentalizam.<\/p>\n

Harper\u2019s Magazine, oktobar 2025.<\/p>\n

Prevela Slavica Mileti\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n

________________
\nNa engleskom dull zna\u010di dosadan, duller \u2013 dosadniji, a prezime Dulles je vrlo sli\u010dno superlativu tog prideva, koji glasi dullest. Prim prev.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za Indijce iz devedesetih, koji su izlazili iz doba sukoba i ekonomske stagnacije, Sjedinjene Dr\u017eave su predstavljale neodoljiv estetski i moralni stil, posebno ono \u0161to se moglo videti na novim Mardokovim televizijskim kanalima koji su u prvi plan isturali silikone Pamele Anderson i testosteron glumaca kao \u0161to je Silvester Stalone<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":311628,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-444642","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/444642","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=444642"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/444642\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":444645,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/444642\/revisions\/444645"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/311628"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=444642"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=444642"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=444642"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}