Godine 2011, Erl Hejvens, direktor Centra Vird\u017einija Foks Stern za istoriju knjige u renesansi na Univerzitetu D\u017eons Hopkins, imao je misiju: Morao je da ubedi svoj univerzitet da kupi \u201eogromnu kolekciju la\u017enih tekstova\u201c.<\/p>\n
Kolekcija, poznata kao Bibliotheca Fictiva, obuhvatala je preko 1.200 knji\u017eevnih falsifikata koji obuhvataju vekove, jezike i zemlje \u2013 lepo povezane rukopise ispisane crnim mastilom koje je navodno napisao \u0160ekspir; dela koja su napisali sicilijanski tirani, rimski pesnici i etrurski proroci; pesme poznatih sve\u0161tenika i teologa \u2013 sve delimi\u010dno ili u potpunosti izmi\u0161ljene.<\/p>\n
Bio je to neobi\u010dan zadatak za nau\u010dnika posve\u0107enog prou\u010davanju istine, ali Hejvens je bio nepokolebljiv. \u201eNikada nam ranije nije bila potrebnija ovakva kolekcija nego \u0161to nam je potrebna sada\u201c, bio mu je glavni argument.<\/p>\n
Internet i sve ve\u0107a popularnost dru\u0161tvenih medija menjali su na\u010din na koji su informacije pisane, \u0161irene i konzumirane, \u0161to je dovelo do fenomena la\u017enih vesti kakve danas poznajemo. U takvom \u201eludom, brzom informacionom svetu\u201c, zbirka drevnih la\u017ei i pogre\u0161nih predstavljanja \u010dinjenica sadr\u017eanih u Bibliotheca Fictiva mogla bi da ponudi smernice o tome kako se sna\u0107i u trenutku, pokazuju\u0107i da se \u201eono \u0161to se sada de\u0161ava, zapravo, de\u0161ava od samog izuma jezika i pisma\u201c, navodi Hejvens.<\/p>\n
Univerzitet D\u017eons Hopkins je otkupio kolekciju za neotkrivenu sumu i smestio je u odeljenje Muzeja i biblioteke Evergrin, vili iz 19. veka u Baltimoru.<\/p>\n
Prodavci su bili Artur i D\u017eenet Friman, par trgovaca knjigama koji su stekli ime u uskom svetu antikvarnih knji\u017eara sakupljanjem fascinantnih knji\u017eevnih falsifikata. Njihov poduhvat je po\u010deo 1961. godine, kada je Artur Friman, tada\u0161nji postdiplomac elizabetanske drame na Univerzitetu Harvard, po\u010deo da prikuplja izvore o D\u017eonu Pejnu Kolijeru.<\/p>\n
Kolijer, veoma cenjeni nau\u010dnik iz 19. veka, izazvao je uzbunu me\u0111u svojim savremenicima kada je tvrdio da je prona\u0161ao hiljade napomena na primerku Drugog toma sabranih drama Vilijama \u0160ekspira iz 1632, za koji je tvrdio da ga je napisao \u0160ekspirov savremenik \u2013 ali ga je zapravo falsifikovao sam Kolijer.<\/p>\n
U decenijama koje su usledile, Friman, koji je preminuo 2025. godine, sakupio je ogroman niz knji\u017eevnih falsifikata, sakupljaju\u0107i knjige \u010diji je sadr\u017eaj bio la\u017ean. To je uklju\u010divalo poeziju za koju se tvrdi da ju je napisao Martin Luter, koji nije bio neki pesnik, ili izve\u0161taje o papi Jovani, \u017eeni koja se u srednjem veku preru\u0161ila u mu\u0161karca i izabrana je za papu, samo da bi bila uhva\u0107ena kada se iznenada porodila usred procesije u Rimu.<\/p>\n
Neprocenjiv materijal za sticanje medijske pismenosti<\/strong><\/p>\n Otkako je Univerzitet D\u017eons Hopkins stekao kolekciju, Hejvens i drugi profesori koriste ova dela kako bi podu\u010davali studente o medijskoj pismenosti i dezinformacijama. Ovo je relativno skoriji razvoj u akademskim krugovima, gde su nau\u010dnici uglavnom ignorisali istoriju falsifikovanja.<\/p>\n \u201eVremenom se u ovom informacionom okru\u017eenju upalila sijalica i ljudi se vra\u0107aju u pro\u0161lost da bi nau\u010dili stvari o dezinformacijama i la\u017ei koje su danas veoma relevantne\u201c, rekao je Hejvens. \u201eI pomalo je ute\u0161no znati da ovo nije samo fenomen trenutnog digitalnog okru\u017eenja dru\u0161tvenih medija.\u201c<\/p>\n Jedna od najva\u017enijih stvari koje studenti mogu da nau\u010de iz kolekcije nije toliko sposobnost prepoznavanja da li je sadr\u017eaj teksta istinit ili ne, ve\u0107 da se pisanje \u010desto stvara sa namerom koja stoji iza njega.<\/p>\n \u201eTo je pomerilo moj fokus sa ‘Da li je istina?’ na ‘Ko je ovo napisao? Ko ima koristi od ovoga i za\u0161to? \u0160ta poku\u0161avaju da urade? \u0160ta poku\u0161avaju da iskoriste?’ Kada \u010dujem vest koja deluje sumnjivo, pitam se: ‘Koji strah, kakvu \u017eelju, kakvu kulturnu anksioznost ova pri\u010da iskori\u0161\u0107ava?’ Uvek postoji razlog za to\u201c navodi jedna od studentkinja koja je prisustvovala Hejvensovom seminaru.<\/p>\n Na primer, razlog iza Konstantinove darovnice (Donatio Constantini), verovatno najrelevantnijeg falsifikata u istoriji zapadne kulture, je o\u010digledan. La\u017eni edikt iz osmog veka tvrdio je da je rimski car Konstantin poklonio zapadni deo Rimskog carstva papi, a papstvo ga je vekovima koristilo da potkrepi svoje tvrdnje o politi\u010dkoj vlasti \u2013 sve dok dekret nije opovrgao Lorenco Vala 1440. godine.<\/p>\n Studente je \u010ditanje drevnih putopisa sa izmi\u0161ljenim izve\u0161tajima o putovanjima u daleke zemlje, naseljene ljudima koji su opisani kao \u201eradoznalci ili divljaci\u201c, navelo da shvate koliko mo\u0107ni i potencijalno \u0161tetni mogu biti ovakvi narativi.<\/p>\n \u201eOve izmi\u0161ljene pri\u010de postale su plan za transatlantsku trgovinu robljem. Ma\u0161ta je zapravo postala stvarnost, \u0161to je zastra\u0161uju\u0107e\u201c, isti\u010de studentkinja.<\/p>\n Proizvodnja la\u017enih vesti se ubrzava, a poverenje opada<\/strong><\/p>\n Dodu\u0161e, informaciono okru\u017eenje se radikalno promenilo od vremena Konstantinove darovnice ili izmi\u0161ljenih putopisa, i sada prolazi kroz nekoliko posebno burnih decenija.<\/p>\n Kirsten Edi, vi\u0161i istra\u017eiva\u010d u istra\u017eiva\u010dkom centru Pju, specijalizovana za vesti i navike u informisanju, prime\u0107uje da su internet i dru\u0161tvene mre\u017ee promenili stavove ljudi prema informacijama.<\/p>\n \u201eLjudi su izlo\u017eeni ve\u0107em broju informacija iz vi\u0161e izvora nego bilo kada u istoriji\u201c, napominje Edi. \u201eLjudima nije samo te\u0161ko da znaju \u010demu da veruju, ve\u0107 ose\u0107aju i sve ve\u0107i zamor od vesti ili ih \u010dak izbegavaju.\u201c<\/p>\n U SAD, poverenje javnosti u glavne institucije i medije stalno opada u 21. veku, a poverenje u nacionalne novinske organizacije je posebno opadalo u poslednjoj deceniji, prema istra\u017eiva\u010dkom centru Pju.<\/p>\n \u0160irenje generativne ve\u0161ta\u010dke inteligencije verovatno \u0107e pogor\u0161ati ovaj pad poverenja. Nedavni izve\u0161taj veb-sajta za proveru \u010dinjenica NewsGuard otkrio je da preko 1.200 veb-sajtova proizvodi nepouzdane vesti generisane ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom \u201esa malo ili bez ljudskog nadzora\u201c.<\/p>\n \u201ePoverenje ljudi u sopstvene sposobnosti da identifikuju la\u017ene informacije ili informacije generisane ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom nije dovoljno razvijeno\u201c, rekao je Edi.<\/p>\n Generativna ve\u0161ta\u010dka inteligencija ima potencijal da poljulja \u201etemelje na\u010dina na koji se tekst kreira\u201c i smanji \u201ena\u0161e poverenje u pisanu re\u010d\u201c uop\u0161te, kako je Tomas Helstrem, koji vodi grupu za inteligentnu robotiku na Univerzitetu Umeo u \u0160vedskoj, izneo u nedavnom radu.<\/p>\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija novi alat za proizvodnju obmana<\/strong><\/p>\n Ipak, drugi na\u010din da se to posmatra jeste da je ve\u0161ta\u010dka inteligencija najnoviji alat u dugoj istoriji \u010dove\u010danstva oblikovanja i iskrivljavanja narativa. Damijen \u0160arlotin, istra\u017eiva\u010d u HEC Paris i Sciences Po, gde prou\u010dava velike jezi\u010dke modele, pravo i dezinformacije, napominje da, u pravnom kontekstu, postoje slu\u010dajevi u kojima ve\u0161ta\u010dka inteligencija stvara la\u017ene pravne slu\u010dajeve koji se koriste za potkrepljivanje pravnih argumenata.<\/p>\n \u201eAli u pravnoj oblasti, brzopleto igranje sa autoritetima, prepravljanje nizova citata, falsifikovanje i omalova\u017eavanje argumenata u lo\u0161oj veri se uvek de\u0161avalo\u201c, podse\u0107a. \u201eOno \u0161to se menja jeste da, po\u0161to postoji ovaj novi alat koji mo\u017ee da stvori stvari koje \u010dak i ne postoje, sada mo\u017eemo lak\u0161e da uo\u010dimo nemarne, lo\u0161e advokate.\u201c<\/p>\n Ali lo\u0161i advokati, sa svojim lo\u0161im argumentima, bili su tu i pre ve\u0161ta\u010dke inteligencije, ba\u0161 kao \u0161to je ljudska sklonost ka laganju, falsifikovanju i falsifikovanju tekstova bila tu pre nego \u0161to smo skovali termin \u201ela\u017ene vesti\u201c, kako potvr\u0111uje Bibliotheca Fictiva.<\/p>\n Ima li nade<\/strong><\/p>\n Godine 2024, Hejvens i Kristofer Selenza, dekan Kriger \u0161kole umetnosti i nauke Univerziteta D\u017eons Hopkins, odr\u017eali su onlajn seminar o istoriji dezinformacija.<\/p>\n \u201eObim i brzina promena u medijima koje prolazimo su bez presedana u ljudskoj istoriji\u201c, napisao je univerzitet u opisu seminara. \u201eIpak, ljudi u pro\u0161losti su se suo\u010davali sa kriznim trenucima \u2013 trenucima kada je pisanje izgledalo nepouzdano, kada se format pisanih informacija menjao i kada su novi formati publikacija primoravali na ponovno procenjivanje prirode istine.\u201c<\/p>\n U ovim nesigurnim trenucima, vredi zapamtiti da je \u010dove\u010danstvo uspe\u0161no prevazilazilo ove probleme \u0161to je ute\u0161no. Akumulirana stru\u010dnost, kakva se nalazi u bibliotekama, univerzitetima, vladinim agencijama i nau\u010dnim institucijama, te\u017ei da bude na strani pobednika. Danas je samo pitanje da li ta stru\u010dnost mo\u017ee da prati brzinu i obim obmane \u2013 i u kojoj meri \u0107e javnost tako\u0111e pratiti korak.<\/p>\n \u201eBi\u0107e ludih teorija, bi\u0107e ljudi koji \u0107e iznositi zavere, bi\u0107e gre\u0161aka\u201c, nagla\u0161ava Selenza. \u201eAli nadamo se da \u0107emo vremenom, ako se dr\u017eimo zajedno, shvatiti da je akumulirana stru\u010dnost i dalje ne\u0161to za \u0161ta bi trebalo da se borimo.\u201c (Izvor: Big Think\/RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Godine 2011, Erl Hejvens, direktor Centra Vird\u017einija Foks Stern za istoriju knjige u renesansi na Univerzitetu D\u017eons Hopkins, imao je misiju: Morao je da ubedi svoj univerzitet da kupi \u201eogromnu kolekciju la\u017enih tekstova\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":444169,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-444166","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/444166","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=444166"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/444166\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":444170,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/444166\/revisions\/444170"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/444169"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=444166"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=444166"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=444166"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}