Svake no\u0107i sanjamo, ali se svojih snova naj\u010de\u0161\u0107e ne se\u0107amo. Ponekad ujutru jasno mo\u017eemo da prizovemo slike i doga\u0111aje iz sna, dok se drugog dana trudimo da uhvatimo samo nejasne delove. Ipak, postavlja se pitanje \u2014 kakvi su na\u0161i snovi po boji? Da li ve\u0107ina ljudi sanja u bojama ili u crno-belim tonovima?<\/p>\n
Mnogi bi mogli biti iznena\u0111eni kad saznaju da je ovo zapravo pitanje o kojem se nau\u010dnici dugo ne sla\u017eu. Savremena istra\u017eivanja pokazuju da televizija i filmovi imaju veliki uticaj na to kako do\u017eivljavamo snove i koliko toga iz njih mo\u017eemo da zapamtimo kad se probudimo, prenosi rts.rs.<\/p>\n
Crno-beli ili u boji \u2013 kakvi su snovi<\/strong><\/p>\n \u201ePo\u0161to smo navikli na medije u boji, mislimo da su snovi sli\u010dni gledanju filma ili ne\u010dega na Jutjubu. Ti sadr\u017eaji su u boji, pa pretpostavljamo da su i snovi takvi\u201c, rekao je Erik \u0160vicgebel, profesor filozofije na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu za Lajv sajens.<\/p>\n Ali to nije uvek bilo tako. Do 60-ih godina, istra\u017eiva\u010di su smatrali da ljudi uglavnom sanjaju crno-belo, a ankete su podr\u017eavale tu pretpostavku. U jednoj manjoj studiji iz 1942. godine, sprovedenoj na 277 studenata, \u010dak 70,7 odsto ispitanika je izjavilo da retko ili nikada ne vidi boje u snovima. Skoro 60 godina kasnije, \u0160vicgebel je postavio ista pitanja grupi od 124 studenta i rezultati su se drasti\u010dno promenili. U novijem istra\u017eivanju, manje od 20 odsto studenata je reklo da retko ili nikada ne sanja u boji.<\/p>\n Sli\u010dne rezultate dale su i novije studije. Istra\u017eiva\u010di su uo\u010dili zanimljiv obrazac \u2013 ljudi ro\u0111eni pre pojave televizije i filmova u boji mnogo \u010de\u0161\u0107e su izve\u0161tavali da sanjaju monohromatske (crno-bele) snove od onih ro\u0111enih kasnije. To ukazuje da na\u010din na koji tuma\u010dimo svoje snove zavisi i od vrsta medija koje konzumiramo.<\/p>\n Naravno, zabava nije jedini faktor. Mnogo toga \u0161to pamtimo iz svojih no\u0107nih snova zavisi od ta\u010dnosti se\u0107anja i od toga koji nam se detalji najvi\u0161e ure\u017eu u svest.<\/p>\n \u201eSnovi su definisani kao subjektivna iskustva tokom sna, a jedini na\u010din da im pristupimo jeste ako ih osoba zapamti nakon bu\u0111enja. Glavno pitanje je: Koliko ste zapravo dobri u prise\u0107anju?\u201c, rekao je Mihail \u0160redl, direktor laboratorije za prou\u010davanje sna u Centralnom institutu za mentalno zdravlje u Nema\u010dkoj.<\/p>\n Kao i u budnom stanju, boje predmeta mogu lako biti zaboravljene ako su o\u010dekivane. Na primer, \u017euta banana u snu verovatno ne\u0107e ostaviti poseban utisak.<\/p>\n \u201eNe razmi\u0161ljate o tome, i te\u0161ko je zapamtiti. Ali ako se u snu pojavi neonsko ru\u017ei\u010dasta banana, to bi verovatno ostalo u se\u0107anju\u201c, rekao je \u0160redl.<\/p>\n Pored toga, ako odre\u0111ena boja ima li\u010dno zna\u010denje za osobu, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e je zapamtiti.<\/p>\n \u201eAko boja ima specifi\u010dno zna\u010denje za osobu u njenom svakodnevnom \u017eivotu, onda ta boja mo\u017ee ukazivati na ne\u0161to. Nije stvar u samoj boji, ve\u0107 u tome kako ona uti\u010de na osobu\u201c, dodao je \u0160redl.<\/p>\n Me\u0111utim, \u0160vicgebel smatra da je pitanje da li sanjamo u boji ili crno-belo mo\u017eda pogre\u0161no postavljeno. Kada zami\u0161ljamo scenu u kojoj boje nisu va\u017ene, mentalna slika ne mora biti ni crno-bela ni u boji. Mo\u017ee biti zamagljena i neodre\u0111ena.<\/p>\n Mogu\u0107e je i da ono \u010dega se se\u0107amo ujutru nije potpuno isto kao slika koju smo imali dok smo sanjali, ve\u0107 da je vi\u0161e oblikovano pretpostavkama nego stvarnim se\u0107anjem.<\/p>\n Snovi, kako ka\u017ee, mo\u017eda nisu toliko vizuelni i filmski kao \u0161to mislimo. Umesto toga, mogu\u0107e je da na\u0161a medijska kultura oblikuje na\u010din na koji ih pamtimo.<\/p>\n \u201eMnogi ljudi ne mogu da pojme \u0161ta bi zna\u010dilo da iskustvo sna nije ni u boji ni crno-belo\u201c, zaklju\u010dio je on.(Izvor: Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svake no\u0107i sanjamo, ali se svojih snova naj\u010de\u0161\u0107e ne se\u0107amo<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":308723,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-443864","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/443864","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=443864"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/443864\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":443867,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/443864\/revisions\/443867"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/308723"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=443864"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=443864"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=443864"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}