{"id":443493,"date":"2025-11-03T07:57:07","date_gmt":"2025-11-03T06:57:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=443493"},"modified":"2025-11-03T08:14:25","modified_gmt":"2025-11-03T07:14:25","slug":"vazduh-zarobljen-u-ledu-sest-miliona-godina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/11\/03\/vazduh-zarobljen-u-ledu-sest-miliona-godina\/","title":{"rendered":"Vazduh zarobljen u ledu \u0161est miliona godina"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n
\n

Ispod stotina metara glacijalnog leda koji se postepeno akumulirao na Alan Hilsu, tim nau\u010dnika predvo\u0111en glaciologom Sarom \u0160eklton iz Okeanografskog instituta \u201eVuds Hol\u201c izvukao je uzorke koji su bili \u201ezarobljeni\u201c oko \u0161est miliona godina. \u201eLedena jezgra su poput vremenskih ma\u0161ina koje nau\u010dnicima omogu\u0107avaju da saznaju kakva je na\u0161a planeta bila u pro\u0161losti\u201c, ka\u017ee \u0160ekltonova.<\/p>\n

Po\u0161to je na\u0161a planeta i dalje veoma geolo\u0161ki aktivna, pronala\u017eenje zapisa o uslovima u nekada\u0161njim klimatskim uslovima, mo\u017ee biti izazovno.<\/p>\n

Na Antarktiku stalno akumuliranje leda i snega \u201ezarobljava\u201c i zamrzava materijal, stvaraju\u0107i \u201evremensku kapsulu zapisa\u201c o klimatskoj istoriji Zemlje.<\/p>\n

Prou\u010davanjem drevnog leda u vertikalnim jezgrima izva\u0111enim iz leda debljine stotina metara, nau\u010dnici mogu rekonstruisati pro\u0161le uslove \u017eivotne sredine na\u0161e planete.<\/p>\n

Na Alan Hilsu, koncentracija \u201eplavog\u201c leda je posebno vredna. To je led koji je vremenom kompresovan, istiskuju\u0107i ve\u0107e mehuri\u0107e vazduha i uve\u0107avaju\u0107i kristale leda, tako da led dobija plavkastu nijansu.<\/p>\n

Po\u0161to Alan Hils vi\u0161e ne akumulira sneg zbog procesa vremenskih uticaja i sublimacije, stariji led je bli\u017ei povr\u0161ini nego u drugim delovima Antarktika.<\/p>\n

\u201eJo\u0161 razra\u0111ujemo ta\u010dne uslove koji omogu\u0107avaju da takav drevni led opstane tako blizu povr\u0161ine\u201c, obja\u0161njava \u0160ekltonova.<\/p>\n

\u201eOvde je verovatno re\u010d o me\u0161avini uticaja jakih vetrova i veoma niskih temperatura. Po\u0161to vetar oduva sve\u017e sneg, to \u010dini Alan Hils jednim od najboljih mesta na svetu za pronala\u017eenje plitkog starog leda i jednim od najte\u017eih mesta za istra\u017eivanja na otvorenom\u201c, ka\u017eu nau\u010dnici.<\/p>\n

Iako ovakav led nema vidljive mehuri\u0107e vazduha, on i dalje sadr\u017ei mikroskopske d\u017eepove vazduha, toliko gusto zbijene da zauzimaju si\u0107u\u0161ne prostore u kristalnoj strukturi leda. Ovi komprimovani d\u017eepovi vazduha su veoma va\u017eni zbog \u201eprozora\u201c koji nau\u010dnicima pru\u017eaju uvid u ranu klimu Zemlje.<\/p>\n

Otkri\u0107e koje je prema\u0161ilo o\u010dekivanja<\/h3>\n

Projekat Nacionalne nau\u010dne fondacije COLDEX izbu\u0161io je tri jezgra sa Alan Hilsa sa dubinama od 150, 159 i 206 metara. U ovim jezgrima, istra\u017eiva\u010di su se nadali da \u0107e prona\u0107i led dovoljno star da pomogne u istra\u017eivanju pliocenske klime. Ova epoha se zavr\u0161ila pre oko 2,6 miliona godina.<\/p>\n

\u201eZnali smo da je led veoma star u ovom regionu. U po\u010detku smo se nadali da \u0107emo prona\u0107i led star do tri miliona godina, ili mo\u017eda malo stariji, ali ovo otkri\u0107e je daleko prema\u0161ilo na\u0161a o\u010dekivanja\u201c, ka\u017ee paleoklimatolog i direktor COLDEX-a Ed Bruk sa Dr\u017eavnog univerziteta Ohaja.<\/p>\n

Kada su izvr\u0161ili datiranje izotopa argonom svojih uzoraka \u2013 metoda koja omogu\u0107ava direktno datiranje, za razliku od datiranja zasnovanog na drugom materijalu oko uzorka \u2013 istra\u017eiva\u010di su otkrili da je najdublji od tri uzorka sadr\u017eao led star oko \u0161est miliona godina, \u0161to ga stavlja u period pred kraj miocenske epohe, a to je bilo pre oko 5,3 miliona godina.<\/p>\n

Drugi testirani uzorci bili su mla\u0111i, pru\u017eaju\u0107i istra\u017eiva\u010dima niz snimaka koji obuhvataju kraj miocena i ve\u0107i deo pliocena. Zatim su istra\u017eiva\u010di izvr\u0161ili analizu izotopa kiseonika kako bi procenili temperaturne uslove na svakom od svojih \u201esnimaka\u201c.<\/p>\n

Otkrili su da je pre \u0161est miliona godina Antarktik bio oko 12 stepeni Celzijusa topliji nego \u0161to je sada i da je hla\u0111enje bilo postepen proces, a ne nagli.<\/p>\n

U budu\u0107nosti, istra\u017eiva\u010di se nadaju da \u0107e rekonstruisati sadr\u017eaj Zemljine atmosfere u razli\u010ditim epohama kako bi utvrdili koji su gasovi sa efektom staklene ba\u0161te bili prisutni, u kojim koncentracijama i kako se taj profil mogao menjati tokom vremena.<\/p>\n

\u201eS obzirom na spektakularno star led koji smo otkrili na Alan Hilsu, tako\u0111e smo osmislili sveobuhvatnu dugoro\u010dnu novu studiju ovog regiona kako bismo poku\u0161ali da pro\u0161irimo istra\u017eivanje i rezultate analiza jo\u0161 dalje u pro\u0161lost, i nadamo se da \u0107emo to sprovesti izme\u0111u 2026. i 2031. godine\u201c, ka\u017ee Bruk.(Izvor: RTS, Science Alert)<\/span><\/p>\n

Istra\u017eivanje<\/a><\/strong> je objavljeno u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka SAD.<\/em><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ispod stotina metara glacijalnog leda koji se postepeno akumulirao na Alan Hilsu, tim nau\u010dnika predvo\u0111en glaciologom Sarom \u0160eklton iz Okeanografskog instituta \u201eVuds Hol\u201c izvukao je uzorke koji su bili \u201ezarobljeni\u201c oko \u0161est miliona godina<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":443496,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-443493","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/443493","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=443493"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/443493\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":443499,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/443493\/revisions\/443499"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/443496"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=443493"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=443493"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=443493"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}