Mo\u017eda smo korak bli\u017ee mogu\u0107nosti da di\u0161emo kroz rektum. Novo klini\u010dko ispitivanje na ljudima pokazalo je da je bezbedno davati kiseonik \u2013 rektalno.<\/p>\n
Istra\u017eivanje koje je dovelo do ispitivanja mogu\u0107nosti disanja kroz rektum osvojilo je pro\u0161le godine IG Nobelovu nagradu za fiziologiju \u2013 i postoji dobar razlog za to. U pitanju je nagrada za neobi\u010dna dostignu\u0107a u nau\u010dnom istra\u017eivanju, i dodeljuje se ve\u0107 35 godina na Harvardu. Ako se poka\u017ee efikasnom, ova metoda bi mogla da postane rezervna metoda za obezbe\u0111ivanje kiseonika pacijentima sa blokiranim disajnim putevima.<\/p>\n
Mehanizam nije sasvim bez presedana. Poznato je da \u017eivotinje poput svinja, nekih glodara, kornja\u010da i riba mogu da \u201euvla\u010de\u201c kiseonik u svoje telo preko analnog otvora, ako se uka\u017ee potreba.<\/p>\n
Proces se naziva \u201eenteralna ventilacija\u201c, a istra\u017eiva\u010di predvi\u0111aju da bi u slu\u010daju ljudi to uklju\u010divalo isporuku perfluorougljeni\u010dne te\u010dnosti koja sadr\u017ei veoma visoku koncentraciju kiseonika \u2013 direktno u rektum.<\/p>\n
Ideja je da kiseonik prolazi kroz crevne zidove i ulazi u krvotok, zaobilaze\u0107i sve probleme koje pacijent mo\u017ee imati sa disanjem na uobi\u010dajen na\u010din.<\/p>\n
Prvo klini\u010dko ispitivanje nije obuhvatilo testiranje koliko dobro metoda funkcioni\u0161e \u2013 istra\u017eiva\u010di su bili fokusirani isklju\u010divo na to da li je bezbedna.<\/p>\n
U eksperimentu u Japanu, u\u010destvovalo je 27 zdravih mu\u0161karaca \u2013 dobrovoljaca. Bili su zadu\u017eeni da u svom rektumu zadr\u017ee izme\u0111u 25 i 1.500 mililitara neoksigenisane verzije te\u010dnosti tokom 60 minuta.<\/p>\n
Nisu prijavljeni ozbiljni ne\u017eeljeni efekti, iako su u\u010desnici koji su uzimali najve\u0107e koli\u010dine ose\u0107ali nadimanje u stomaku, nelagodnost i bol.<\/p>\n
Ostali vitalni znaci su ostali nepromenjeni, a samo sedam u\u010desnika nije bilo u stanju da izdr\u017ei ceo sat.<\/p>\n
\u201eOvo su prvi podaci o primeni metode disanja kroz rektum na ljudima, a rezultati su ograni\u010deni isklju\u010divo na demonstriranje bezbednosti postupka, a ne njegove efikasnosti\u201c, ka\u017ee Takanori Takebe, biomedicinski nau\u010dnik sa Univerziteta u Osaki.<\/p>\n
\u201eSada, kada smo konstatovali toleranciju i bezbednost, na\u0161 slede\u0107i korak je da procenimo koliko je proces efikasan za isporuku kiseonika u krvotok\u201d, dodao je Takebe.<\/p>\n
U slede\u0107em ispitivanju \u0107e se koristiti pravilno oksigenisana verzija te\u010dnosti, i testira\u0107e se koliko je dugo potrebno dr\u017eati je rektumu, da bi se klini\u010dki pobolj\u0161ao nivo kiseonika u krvi pacijenta.(izvor: Science Alert<\/span>\/Med)<\/em><\/a><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mo\u017eda smo korak bli\u017ee mogu\u0107nosti da di\u0161emo kroz rektum. Novo klini\u010dko ispitivanje na ljudima pokazalo je da je bezbedno davati kiseonik \u2013 rektalno.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":442997,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-442994","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442994","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=442994"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442994\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":442998,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442994\/revisions\/442998"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/442997"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=442994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=442994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=442994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}