{"id":442780,"date":"2025-10-26T08:39:57","date_gmt":"2025-10-26T07:39:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=442780"},"modified":"2025-10-26T08:39:57","modified_gmt":"2025-10-26T07:39:57","slug":"zasto-ljudski-um-nije-stvoren-da-bude-budan-posle-ponoci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/10\/26\/zasto-ljudski-um-nije-stvoren-da-bude-budan-posle-ponoci\/","title":{"rendered":"Za\u0161to ljudski um nije stvoren da bude budan posle pono\u0107i"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n
\n
\n
\n
\n

Usred no\u0107i, svet ponekad mo\u017ee delovati kao mra\u010dno mesto. Pod okriljem tame, negativne misli imaju na\u010din da lutaju kroz va\u0161 um, i dok le\u017eite budni, gledaju\u0107i u plafon, mo\u017eete po\u010deti da \u017eudite za zadovoljstvima, poput cigarete ili obroka bogatog ugljenim hidratima, pi\u0161e portal Science Alert.<\/p>\n

Neki istra\u017eiva\u010di smatraju da je ljudski cirkadijalni ritam u velikoj meri uklju\u010den u ove kriti\u010dne promene u funkciji, \u0161to i navode u radu koji sumira dokaze o tome kako mo\u017edani sistem funkcioni\u0161e druga\u010dije nakon \u0161to padne no\u0107.<\/p>\n

Njihov rad zasnovan na istra\u017eivanju funkcionisanja \u201euma posle pono\u0107i\u201c, sugeri\u0161e da ljudsko telo i ljudski um prate prirodni 24-\u010dasovni ciklus aktivnosti koji uti\u010de na na\u0161e emocije i pona\u0161anje.<\/p>\n

Ukratko, u odre\u0111enim satima, ljudi su skloni da ose\u0107aju i deluju na odre\u0111ene na\u010dine. Na primer, tokom dana, molekularni nivoi i mo\u017edana aktivnost su pode\u0161eni na budnost. Ali no\u0107u, na\u0161e uobi\u010dajeno pona\u0161anje je ono – uspavano.<\/p>\n

Sa evolucionog stanovi\u0161ta, to, naravno, ima smisla. Ljudi su bili mnogo efikasniji u lovu i sakupljanju tokom dana, dok je no\u0107 odli\u010dno slu\u017eila za odmor, jer, ljudi su nekada bili izlo\u017eeni ve\u0107em riziku da postanu lov u to vreme.<\/p>\n

Prema istra\u017eiva\u010dima, na\u0161a pa\u017enja na negativne stimuluse je neobi\u010dno poja\u010dana no\u0107u. Tamo gde nam je nekada mo\u017eda pomagala da se suo\u010dimo sa nevidljivim pretnjama, ovaj hiper-fokus na negativno mo\u017ee zatim doprineti izmenjenom sistemu nagra\u0111ivanja\/motivacije, \u010dine\u0107i osobu posebno sklonom rizi\u010dnim pona\u0161anjima.<\/p>\n

Ako dodamo jo\u0161 i lo\u0161e strane gubitka kvalitetnog no\u0107nog sna, jasno je da no\u0107na budnost svesti postaje problemati\u010dnije stanje.<\/p>\n

\u201ePostoje milioni ljudi koji su budni usred no\u0107i, i postoje prili\u010dno dobri dokazi da njihov mozak ne funkcioni\u0161e tako dobro kao tokom dana\u201c, rekla je neurolog Elizabet Klerman sa Univerziteta Harvard.<\/p>\n

\u201eMoja molba je da se sprovede vi\u0161e istra\u017eivanja kako bi se to ispitalo, jer su njihovo zdravlje i bezbednost, kao i bezbednost drugih, pogo\u0111eni”.<\/p>\n

Autori rada koji se bavio radom neurona i mozga tokom no\u0107i koristili su dva primera da ilustruju svoju hipotezu. Prvi primer je korisnik heroina koji uspe\u0161no kontroli\u0161e svoje \u017eelje tokom dana, ali podle\u017ee svojim \u017eeljama no\u0107u.<\/p>\n

Drugi je student koji se bori sa nesanicom, a po\u010dinje da ose\u0107a bezna\u0111e, usamljenost i o\u010daj kako se neprospavane no\u0107i gomilaju.<\/p>\n

Oba scenarija mogu na kraju biti fatalna. Statistike navode da su samoubistvo i samopovre\u0111ivanje \u010de\u0161\u0107i no\u0107u. U stvari, neka istra\u017eivanja pokazuju trostruko ve\u0107i rizik od samoubistva izme\u0111u pono\u0107i i 6:00 ujutru u pore\u0111enju sa bilo kojim drugim doba dana.<\/p>\n

Studija iz 2020. godine zaklju\u010dila je da je no\u0107na budnost faktor rizika za samoubistvo, \u201emogu\u0107e zbog neuskla\u0111enosti cirkadijalnih ritmova\u201c.<\/p>\n

Ljudi tako\u0111e vi\u0161e uzimaju aktivne, nedozvoljene i opasne supstance no\u0107u. Istra\u017eivanje u centru za nadgledanu konzumaciju droga u Brazilu 2020. godine otkrilo je 4,7 puta ve\u0107i rizik od predoziranja opioidima no\u0107u.<\/p>\n

Neka od navedenih pona\u0161anja mogu se objasniti nedostatkom sna ili zaklonom koji pru\u017ea tama, ali verovatno su u igri i no\u0107ne neurolo\u0161ke promene.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di poput Klermanove i njenih kolega smatraju da treba dalje istra\u017eiti te faktore kako bismo bili sigurni da \u0161titimo one koji su najvi\u0161e izlo\u017eeni riziku od no\u0107ne budnosti.<\/p>\n

Do danas, ka\u017eu autori ovog rada, nijedna studija nije ispitala kako nedostatak sna i cirkadijalni tajming uti\u010du na proces poznat kao obrada nagrade i da zapravo ne znamo kako se radnici u smenama, poput pilota ili lekara, nose sa svojom neobi\u010dnom rutinom spavanja.<\/p>\n

Iznena\u0111uju\u0107e malo znamo o tome kako ljudski mozak funkcioni\u0161e. Bilo da spavamo ili smo budni, um posle pono\u0107i je misterija, isti\u010du istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n

Studija je objavljena u \u010dasopisu Granice mre\u017ene psihologije<\/em>.(Izvor: Science Alert<\/span>\/RTS<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Usred no\u0107i, svet ponekad mo\u017ee delovati kao mra\u010dno mesto. Pod okriljem tame, negativne misli imaju na\u010din da lutaju kroz va\u0161 um, i dok le\u017eite budni, gledaju\u0107i u plafon, mo\u017eete po\u010deti da \u017eudite za zadovoljstvima, poput cigarete ili obroka bogatog ugljenim hidratima, pi\u0161e portal Science Alert.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":442783,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-442780","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442780","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=442780"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442780\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":442784,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/442780\/revisions\/442784"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/442783"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=442780"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=442780"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=442780"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}