{"id":442163,"date":"2025-10-18T08:09:33","date_gmt":"2025-10-18T06:09:33","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=442163"},"modified":"2025-10-18T08:09:33","modified_gmt":"2025-10-18T06:09:33","slug":"izmedju-redova-sa-stefanom-simicem-kako-nas-sareni-fasizam-cini-nesretnim-robovima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/10\/18\/izmedju-redova-sa-stefanom-simicem-kako-nas-sareni-fasizam-cini-nesretnim-robovima\/","title":{"rendered":"Izme\u0111u redova sa Stefanom Simi\u0107em: Kako nas \u0161areni fa\u0161izam \u010dini (ne)sretnim robovima"},"content":{"rendered":"

Autorka: Mirela Dautbegovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Razgovor sa Stefanom Simi\u0107em<\/a>, pjesnikom i sociologom, \u010dije rije\u010di nikad ne lutaju prazne, nije klasi\u010dan intervju. Vi\u0161e je to susret u ti\u0161ini, razgovor izme\u0111u dvoje ljudi koji jo\u0161 vjeruju da smisao nije umro \u2013 i to je ve\u0107 \u010din prkosa u ovom vremenu gdje se rije\u010di tro\u0161e poput svije\u0107a na vjetru.<\/p>\n

Razgovor te\u010de poput rijeke u no\u0107i \u2013 sporo, duboko, s vrtlozima tuge i pokojim svjetlosnim bljeskom nade. Govori tiho, ali svaka rije\u010d odzvanja kao da dolazi iz nekog dubljeg mjesta, onog gdje se jo\u0161 vjeruje u dobrotu i u \u010dovjeka koji se nije predao. Dok mnogi vi\u010du da bi se \u010duli, on \u0161uti da bi se razumjelo.<\/p>\n

\u201cNajradije bih da ot\u0107utimo zajedno\u201d, ka\u017ee Stefan i nakon kratke pauze dodaje: \u201cNekad imam utisak da je sve re\u010deno, a opet nedore\u010deno, da se uvek pita kome pri\u010da \u2013 drugima ili sebi\u2026 Da li on kao profesor samo ponavlja ono \u0161to je ve\u0107 nau\u010dio, ili traga za novim odgovorima na stara mu\u010denja? U krajnjem, mo\u017eda sve \u0161to radimo \u2013 i mi koji pitamo, i on koji pi\u0161e i svjedo\u010di \u2013 radimo samo da bi du\u0161a manje bolela. Tako i ovaj intervju, uz gorak osje\u0107aj da mo\u017eda, samo mo\u017eda, nekom drugom olak\u0161avamo\u2026\u201d.<\/p>\n

I tako po\u010dinje ovaj razgovor \u2014 bez scenarija, bez poza. Vi\u0161e kao susret dvoje ljudi koji znaju da se istina ne izgovara uvijek glasno, ali da se u ti\u0161ini \u010desto \u010duje najdalje.<\/p>\n

\n

Iskrenost kao vatra: Potraga za toplotom u pothla\u0111enom vremenu<\/h4>\n<\/blockquote>\n

U toj ti\u0161ini, gdje se rije\u010di ra\u0111aju poput vatre u tami \u2013 polako, trepere\u0107i, ali neugasivo, ka\u017eem mu da njegove rije\u010di uvijek imaju neku temperaturu \u2013 nisu ni hladne ni zapaljene, nego ta\u010dno na ivici groznice. Pitam ga \u0161ta ga najvi\u0161e grije u vremenu koje je odavno pothla\u0111eno, gdje svi tra\u017eimo toplotu i tamo gdje je nema.<\/p>\n

Njegove rije\u010di imaju toplinu \u2013 onu \u0161to ne pr\u017ei, nego grije\u2026<\/p>\n

\u2013 Greje me vera u dobrog \u010doveka, koga uvek iznova otkrivam, i u sebi i drugima. Mo\u017eda je to i moj put \u2013 potraga za dobrim ljudima, \u010dije postojanje mi olak\u0161ava vlastito, na nekom du\u0161evnom nivou, kako bih ispri\u010dao njihove pri\u010de. Pesnik svoja mu\u010denja pretvara u op\u0161te istine koje, i kada su grozne, na umetni\u010dki na\u010din postaju lepe.<\/p>\n

Greje me sve ono \u0161to ima toplinu u sebi, koju tra\u017eim svuda, i tamo gde je nema.<\/p>\n

Preosetljivi ljudi se neretko razliju, tra\u017ee\u0107i ne\u017enost, ljudskost. Nekad se ose\u0107am kao konj iz Tolstojeve pri\u010de, koji se raduje ljudima koji mu dolaze u \u0161talu, da \u010dak i kada ga povre\u0111uju, on misli da mu \u017eele dobro, i da su dobri. Svi smo mi ponekad taj nesretni konj, koji vapi da bude slobodan, ali da ne izgubi druge ljude.<\/p>\n

Kad pi\u0161e\u0161, koga zapravo lije\u010di\u0161? Sebe, druge, ili samo poku\u0161ava\u0161 da pre\u017eivi\u0161 izme\u0111u redova?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Pisanje je kao rana koja nikad ne zaraste, ali svakako poma\u017ee da se dopre do ljudi i dubina. Sve \u0161to je li\u010dno, i univerzalno je. Moje rane su sva\u010dije rane. Pisanje je terapija i samoterapija, a dobar tekst je pobeda nad besmislom i prolazno\u0161\u0107u. Kroz pisanje postajem i ostajem \u010dovek, koji vapi da se ljudi zamisle nad svim tim. Naravno, \u010dovek sve to treba sa sobom da ra\u0161\u010disti, da bi uop\u0161te mogao pred druge. Ose\u0107am krivicu ako objavim tekst kojim nisam zadovoljan, neretko ga i povu\u010dem.<\/p>\n

\u017divimo u eri gdje se \u201cistine\u201d citiraju poput molitvi u praznoj crkvi \u2013 glasno, ali bez vjere, bez daha koji ih o\u017eivljava. Koju bi istinu, Stefane, najradije spalio?<\/strong><\/p>\n

Tr\u017ei\u0161ne istine, banalne life coach istine, povr\u0161inske istine \u2014 sve \u0161to nije samo do njih do\u0161lo, nego ih papagajski ponavlja. Ljudi olako prepri\u010davaju ono \u0161to \u010duju, na majke mi, desilo se. Da bi bilo \u0161ta postalo istina, mora da pro\u0111e kroz mene, iskustvo, do\u017eivljaj, da bih uop\u0161te mogao s tim pred ljude. Kod ve\u0107ine je to druga\u010dije, i onda je te\u0161ko slu\u0161ati ne\u0161to \u0161to je povr\u0161inski, pretvara se u frazu, koja mo\u017eda zvu\u010di, ali su\u0161tinski nije to \u0161to se predstavlja.<\/p>\n

\n

\u0160areni fa\u0161izam i rat re\u010dima: Poezija protiv propagande<\/h4>\n<\/blockquote>\n

U tom vrtlogu rije\u010di koje se ra\u0111aju iz rana, a lije\u010de poput vatre u hladnoj no\u0107i, dolazim do onog osloba\u0111anja na sceni \u2013 tog trenutka gdje se strah pretvara u dah, a ti\u0161ina u vrisak koji nije bol, ve\u0107 krik slobode.<\/p>\n

\u0160ta to ta\u010dno zna\u010di za tebe, osloboditi se na sceni, gdje se maske lju\u0161te poput stare ko\u017ee, ostavljaju\u0107i samo sirovu du\u0161u? I da li se to osloba\u0111anje, koje posti\u017ee\u0161 na nastupima mo\u017ee preto\u010diti u konkretan politi\u010dki ili gra\u0111anski aktivizam van scene, u taj svijet gdje rije\u010di nisu samo eho u mraku ve\u0107 metak koji mijenja tok rijeke?<\/strong><\/p>\n

\u2013 To je vapaj za slobodom, ljudsko\u0161\u0107u. To je proces sa samim sobom i s drugima, koji nekad deluje genijalno, a nekad tragi\u010dno. Kao \u0161to i \u010dovek deluje \u2013 sebi i drugima. Nikad ne zna\u0161 \u0161ta budi\u0161 u ljudima, a i pisanje, kao i javni nastup, upravo je to osloba\u0111anje koje nema kraja. Ljudi olako veruju u zavr\u0161ni proces, a sve je nadogradnja, rast i opadanje.<\/p>\n

Verovatno je i to politi\u010dki aktivizam. Sve \u0161to je javno, i politi\u010dko je, neminovno. Ljudi se pronalaze u tome, a \u0161to se ti\u010de rezultata \u2013 vide\u0107emo. Ne obra\u0107am se samo razumu nego i duhu, emocijama, unutra\u0161njem. To je jedno zajedni\u010dko putovanje, gde si sam sa desetinama hiljada ljudi. Ako se izgubi\u0161, nestaje\u0161. Sve mora\u0161 prvo sam da pro\u0111e\u0161, kao kakav vodi\u010d, da bi mogao da pri\u010da\u0161 o putevima. Ne vidim sebe kao vo\u0111u, nego kao svetionik, ili jednu od svetlosti, kako bi ljudi mogli da se orijenti\u0161u. Neko se na tom svetlu greje svakodnevno, neko povremeno, ali i najve\u0107e neverne tome su videle da se tu ne\u0161to de\u0161ava, i da je druga\u010dije.<\/p>\n

I samog sebe iznenadi\u0161, jer ne stvaram iz dovr\u0161enih ideja, nego se sve kreira u trenutku, da ne zna\u0161 uvek gde sti\u017ee\u0161, ali se kre\u0107e\u0161. Verujem da \u0107e to da oslobodi mnoge ljude, kao jo\u0161 jednu od mogu\u0107nosti \u017eivota, na njihovom putu slobode.<\/p>\n

Osloboditi se na sceni zna\u010di i ne biti rob svojih strahova, izlo\u017eiti se, ne glumiti nego biti, znati javno \u0107utati s ljudima. Scena i tekst su mo\u017eda jedino mesto gde ljudi jo\u0161 slu\u0161aju. Ovako, u realnom \u017eivotu, svako govori, upada jedno drugom u re\u010d, tako da, ako sam se za ne\u0161to izborio, izborio sam se za ti\u0161inu u javnom prostoru.<\/p>\n

Kao sociolog i pjesnik, ti si most izme\u0111u hladne matematike svijeta\u2026 \u0160ta je te\u017ee podnijeti u tom raskoraku: \u010dinjenice, te suhe, neumoljive kosti stvarnosti koje lome snove, ili emocije, ta vatru koja grize iznutra i pe\u010de nas dok tra\u017eimo smisao u pepelu?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Sve zavisi od trenutka, raspolo\u017eenja. Sve je u \u010doveku pome\u0161ano. Uvek je potrebna neka \u010dinjenica da bi se putem emocije ne\u0161to izrazilo. Sve, jo\u0161 uvek, pi\u0161em iz realnosti \u2014 vi\u0161e dora\u0111ujem nego \u0161to izmi\u0161ljam. Umetnost mo\u017eda treba da bude nezavisna od svega toga, ali svi smo robovi svojih uverenja, i na osnovu toga stvaramo. U krajnjem, veliko delo tra\u017ei otklon, stvaranje zasebnog sveta, koji postoji paralelno sa stvarnim.<\/p>\n

Ta dubina, koja lije\u010di i lomi poput vatre u oluji, dovodi me do poezije u eri TikToka i brze, povr\u0161ne komunikacije. Ima li poezija ikakvu \u0161ansu protiv te la\u017ene bujice koja nas gu\u0161i, ili je danas samo \u010din prkosa besmislu \u2013 tihi metak u srce apatije, \u0161apat koji re\u017ee kroz la\u017e i ostavlja ranu koja zarasta sporo ali neizbrisivo?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Poezija je kao disanje \u2014 neminovna je. I \u0161to je \u010dovek gladniji li\u010dnog izraza, vi\u0161e se unosi u sve to. Neko pi\u0161e jer mu je to profesija, neko jer mu je to disanje, potreba da se racionalizuje svet, ukroti neukrotivo. Porivi su razni, neki i duboko nesvesni, a rezultati su uvek neizvesni. Te\u0161ko je do\u0107i do izra\u017eaja u tom gomilanju. Sve manje ljudi imaju vremena, i onda te pesme do\u0111u, nekad kao odu\u0161ak, nekad kao teret.<\/p>\n

Poezija \u0107e pre\u017eiveti. Dokle god je ljudi, bi\u0107e i nje. Za pesnika je sve pesma, jer je stvorio i probudio u sebi. Tako da, kakav god da je svet, za pojedine ljude poezija je vrhunac postojanja. Do\u0107i do najuzvi\u0161enijih oblika re\u010di, koje se prenose kao harmoni\u010dne slike \u2014 nema dalje.<\/p>\n

Ta dubina poezije o kojoj govori\u0161 asocira me na tvoje tekstove i nastupe gdje \u010desto govori\u0161 o \u0161arenom fa\u0161izmu \u2013 onom koji se preru\u0161ava u ru\u017ei\u010daste la\u017enjake\u2026 Koja je njegova najopasnija manifestacija u na\u0161oj regiji, gdje se smije\u0161i poput prijatelja, ali grize poput zmije? Gdje vidi\u0161 da je taj \u201cfasadni mir\u201d najtanji \u2013 onaj koji puca poput tankog leda pod korakom, otkrivaju\u0107i ponor?<\/strong><\/p>\n

\u0160areni fa\u0161izam je najopasniji kad se preru\u0161ava u la\u017enu toleranciju, trpljenje, pasivnu agresiju \u2014 pred pucanjem. Kad ti ka\u017ee da ima\u0161 slobodu, a ti je zapravo koristi\u0161 samo da bi kupovao, lajkovao, \u0107utao. Najtanji je taj fasadni mir u mestima gde ljudi jo\u0161 pamte \u0161ta je ljubav \u2014 jer tamo se jo\u0161 mo\u017ee zapaliti iskra.<\/p>\n

\u0160areni fa\u0161izam danas nosi osmijeh, govori o ljubavi, o napretku, o toleranciji \u2014 a zapravo ubija smisao. Najopasniji je tamo gdje su ljudi jo\u0161 emotivni, jer tu najlak\u0161e ulazi pod ko\u017eu. Fasadni mir puca tamo gdje jo\u0161 ima srca.<\/p>\n

\u0160areni fa\u0161izam je kad ti ka\u017eu da bude\u0161 svoj, ali samo ako si kao svi drugi. Kad slobodu zamijene za sadr\u017eaj. Kad te zaspu \u201cpozitivom\u201d, da ne bi mislio svojom glavom. Najtanji je taj fasadni mir tamo gdje ljudi jo\u0161 znaju \u0161ta zna\u010di stid.<\/p>\n

Antiportal koristi o\u0161tru satiru i cinizam, a ti Teatar iskrenosti\u2026 Koja je u dana\u0161njem vremenu efikasnija metoda za bu\u0111enje ljudi \u2013 smijeh\/ismijavanje, koji prodrmaju poput gromova, ili ispovijest\/emocija, koji prodiru duboko poput korijena u suhu zemlju?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Satira udara u razum, teatar u du\u0161u. Kad se spoje \u2013 ljudi se probude. Samo smeh bez suze brzo nestane, a emocija bez istine postane patetika. Zato poku\u0161avam da spojim oboje \u2013 da se smejemo, ali ne samo smejemo.<\/p>\n

Smeh i emocija su dvije strane istog daha. Satira prodrma, ali emocija ozdravi. Kad se nasmijemo kroz suze, onda znamo da smo jo\u0161 \u017eivi.<\/p>\n

\n

Formalinski mir i ti\u0161ina du\u0161e: Balkan kao terapija<\/h4>\n<\/blockquote>\n

Ta dubina smijeha kroz suze\u2026 dovodi me do \u201ctrajne stabilnosti\u201d u BiH, one koja li\u010di na formalin: sve je mrtvo, ali se ne raspada\u2026 Kao sociolog, \u0161ta je su\u0161tina tog \u201cformalinskog mira\u201d \u2013 te la\u017ene o\u010duvnosti? I kako je on povezan sa op\u0161tom apatijom naroda, tom dubokom, gu\u0161e\u0107om umorno\u0161\u0107u koja nas ve\u017ee lancima, spre\u010davaju\u0107i da ustanemo iz pepela?<\/strong><\/p>\n

Taj \u201cformalinski mir\u201d je savr\u0161ena metafora \u2014 sve izgleda normalno, ali malo \u0161ta di\u0161e kako treba. Ljudi su se navikli da pre\u017eivljavaju, a ne da \u017eive. Sistem im je ukinuo pravo na nadu, a onda im ponudio stabilnost \u2014 kao nagradu.<\/p>\n

I onaj \u010duveni izgovor \u201cnek\u2019 ne puca\u201d, a to \u201cnek\u2019\u201d je ve\u0107 poraz, a mo\u017eda i uteha.<\/p>\n

Stabilnost bez smisla je samo tiho propadanje.<\/p>\n

Formalinski mir \u2014 to je kad narod ne umire, nego vene. Kad ljudi ne \u017eive punim plu\u0107ima, nego se prepuste bezna\u0111u.<\/p>\n

Konstatujem da ga ve\u017eu duboke niti za BiH. Zove je \u201cJugoslavija u malom\u201d. \u0160ta je to specifi\u010dno u duhu BiH \u0161to je \u010dini tako sna\u017enim simbolom ljudskosti i zajedni\u0161tva uprkos svim politi\u010dkim pritiscima?<\/strong><\/p>\n

Bosna je Jugoslavija u malom zato \u0161to je narod jo\u0161 u njoj ve\u0107i od politike. Ima tu ne\u0161to \u0161to ne mo\u017ee\u0161 da objasni\u0161, samo da oseti\u0161 \u2014 to me\u0161anje jezika, humora, tuge i onog \u201cde, ba, \u2018ajde\u201d koje te razoru\u017ea. U BiH jo\u0161 ima du\u0161e, i zato je stalno na udaru.<\/p>\n

Bosna\u2026 nju ne mo\u017ee\u0161 opisati. To je zemlja koja te prvo rastu\u017ei, pa ti onda skuva kafu. U njoj ima svega \u2014 bola, ludila, smeha, topline. Kao da cela Jugoslavija jo\u0161 jednom poku\u0161ava da pre\u017eivi kroz nju.<\/p>\n

Ko voli Jugoslaviju, voli i Bosnu. Mi ne delimo ljude, mi ih spajamo \u2014 zato smo toliko na udaru. \u0160to manje ima\u0161 predrasuda, vi\u0161e si \u010dovek. Bosni kada pri\u0111e\u0161 otvoreno, otvoreno ti i vrati. Zato ne treba biti isklju\u010div, nego razumeti, pru\u017eiti ruku.<\/p>\n

Dolazi\u0161 \u010desto u Sarajevo, tu si i 19. oktobra, grad koji opisuje\u0161 kao najdra\u017ei i pun raje. Gdje je ta raja danas, u vremenu zao\u0161trenih etni\u010dkih podjela? Kako se duh starog Sarajeva bori protiv \u0161arenog fa\u0161izma i da li u njemu vidi\u0161 klju\u010d za ozdravljenje regiona?<\/strong><\/p>\n

\u2013 Sarajevo je i dalje grad ljudi, iako su ga mnogi poku\u0161ali pretvoriti u ideologiju. Raja je tu, samo se povukla u kafi\u0107e ili osamu. Sarajevo di\u0161e i kad \u0107uti. Ono je, zapravo, poslednji dokaz da duh zajedni\u0161tva jo\u0161 nije mrtav.<\/p>\n

Sarajevo je i dalje grad koji te primi kao prijatelja. Raja nije nestala \u2013 samo je umorna. Ali jo\u0161 zna da pru\u017ei ruku, da se na\u0161ali, da se seti \u0161ta zna\u010di biti \u010dovek. Sarajevo je dokaz da duh pre\u017eivljava i kada su ljudi toliko podeljeni.<\/p>\n

Smatra\u0161 li da je Balkanu o\u010dajni\u010dki potrebna ideja zajedni\u0161tva. Ali, da li je ta ideja realna u dru\u0161tvu gdje nacionalisti\u010dke elite kontroli\u0161u narativ, resurse i, na kraju krajeva, imaju \u201ckroja\u010dke makaze\u201d?<\/strong><\/p>\n

Zajedni\u0161tvo na Balkanu nije utopija, nego terapija. Mi nemamo luksuz da ga odbacimo. Nacionalisti kroje, ali tkanina se jo\u0161 uvek para iznutra \u2014 u pesmama, prijateljstvima, ljubavima. I to je nada.<\/p>\n

Zajedni\u0161tvo nije luksuz, to je nu\u017enost. Ili \u0107emo zajedno, ili nas ne\u0107e biti. Elitama odgovara da smo razdvojeni, jer kad se ljudi pove\u017eu \u2014 prestaju biti poslu\u0161ni. U biti, mi smo jedno. \u010covek je \u010doveku \u010dovek. Ali, da bi vladao, ili prodao ne\u0161to nekome, ti mora\u0161 stalno da postavlja\u0161 igru tako da mo\u017ee\u0161 da je naplati\u0161.<\/p>\n

Ljudi se i dalje vole ispod razli\u010ditih zastava.<\/p>\n

Najbolji dokaz za to je smrt Halida Be\u0161li\u0107a, i sve ono \u0161to je pokrenula.<\/p>\n

Uz te ideje solidarnosti, iskreno poma\u017ee\u0161 studentima nude\u0107i im besplatan smje\u0161taj. Da li je to \u010din \u010diste humanosti ili oblik malog, individualnog aktivizma \u2013 borbe protiv op\u0161te nebrige sistema?<\/strong><\/p>\n

Besplatan sme\u0161taj studentima nije humanost, nego minimum ljudskosti. Kad sistem zaboravi na mlade, mora neko da se seti. To je moj na\u010din da ka\u017eem da solidarnost nije pro\u0161lo vreme.<\/p>\n

Kad nudim studentima sme\u0161taj, ne radim to da budem dobar, nego kao primer i poruku drugima, da urade isto. Samo radim ono \u0161to treba da bude normalno. Ako pomogne nekome \u2014 to je ve\u0107 revolucija u malom.<\/p>\n

Ako bi morao izgovoriti re\u010denicu koja sa\u017eima Balkan \u2014 kako bi zvu\u010dala?<\/strong><\/p>\n

Svi \u010dekamo da neko drugi prvi po\u010dne da bude \u010dovek. Svi \u010dekamo da neko drugi prvi ka\u017ee: izvini. Ovde niko nije kriv, i svi su pomalo krivi, a svima je te\u0161ko.<\/p>\n

Kad bi nestalo svega, dru\u0161tvenih mre\u017ea, kamera, scene, bi li i dalje pisao?<\/strong><\/p>\n

Ako sve nestane, pisa\u0107u na zidovima, na papiru od hleba, po vodi ako treba. Pisanje nije izbor, nego disanje. Kad bi sve nestalo, pisao bih po zidu, po dahu, po ti\u0161ini. Jer pisanje je, u stvari, molitva onih koji vi\u0161e nemaju kome da se mole. Kad bi sve nestalo, pisao bih prstom po magli. Poezija ne tra\u017ei scenu, tra\u017ei disanje.<\/p>\n

A ako bi sutra morao napisati posljednju re\u010denicu \u2013 kome bi je posvetio?<\/strong><\/p>\n

Onome \u0161to sam voleo i \u0161to me pre\u017eivelo. \u017divotu koji nisam uspeo da objasnim, ali sam ga barem poku\u0161ao osetiti. Posvetio bih je svima koji su jo\u0161 \u017eivi, a ne znaju to.<\/p>\n

Njoj.<\/p>\n

I ne samo njoj, nego toj ti\u0161ini koja ostane kad sve pro\u0111e. Da zna da je voljena.<\/p>\n

\n

Kad razgovor utihne<\/h4>\n<\/blockquote>\n

I tako ostajemo u ti\u0161ini \u2014 ne praznoj, nego punoj onoga \u0161to je re\u010deno, a jo\u0161 vi\u0161e onoga \u0161to je ostalo neizre\u010deno. Kao \u0161to Stefan ka\u017ee: \u201cPonekad se borimo za ti\u0161inu u javnom prostoru\u201d.<\/p>\n

A ova ti\u0161ina \u2013 ona je, mo\u017eda, i najglasniji odgovor od svih.<\/p>\n

Izme\u0111u redova sa Stefanom Simi\u0107em: Kako nas \u0161areni fa\u0161izam \u010dini (ne)sretnim robovima<\/a><\/p><\/blockquote>\n