Po\u010detak je oktobra i jesen je svuda oko nas. Li\u0161\u0107e sve vi\u0161e poprima tople nijanse \u017eute, narand\u017easte i crvene. Za\u0161to dolazi do te promene i kako se zapravo doga\u0111a taj proces?<\/p>\n
Li\u0161\u0107e listopadnog drve\u0107a menja boju u jesen, ali ne u isto vreme svake godine. A i kombinacija \u017eutih i crvenih tonova ponekad mo\u017ee zna\u010dajno da se razlikuje od prethodne godine. Klju\u010dnu ulogu u tome igraju vremenske prilike.<\/p>\n
Pa, da ponovimo gradivo iz osnovne \u0161kole \u2013 o slo\u017eenim procesima koji stoje iza ne\u010deg tako lepog, a naizgled obi\u010dnog, \u0161to priroda orkestrira sa zadivljuju\u0107om precizno\u0161\u0107u.<\/p>\n
Kada dani postanu kra\u0107i i sun\u010devi zraci padaju pod manjim uglom, listopadno drve\u0107e prekida fotosintezu, koja se odvija uz pomo\u0107 hlorofila, poznatog i kao biljno zelenilo. Dragocen hlorofil i hranljive materije se razgra\u0111uju i povla\u010de iz listova kroz niz metaboli\u010dkih procesa.<\/p>\n
Kada li\u0161\u0107e otpadne, vi\u0161e ne dolazi do isparavanja vode preko velike povr\u0161ine lista \u2013 a tokom zime drve\u0107e bi te\u0161ko moglo da nadoknadi izgubljenu vodu iz \u010desto zamrznutog tla.<\/p>\n
Vreme diktira tempo i nijanse jesenje palete<\/strong><\/p>\n Osim du\u017eine dana, klju\u010dnu ulogu u promeni boje imaju no\u0107no zahla\u0111enje i vla\u017enost zemlji\u0161ta. Nekoliko uzastopnih hladnih no\u0107i ubrzava razgradnju hlorofila i prelazak boje \u2013 iz zelene u \u017eutu ili crvenu.<\/p>\n Pritom \u017euti i narand\u017easti pigmenti, karotenoidi, u listovima postoje tokom cele godine, ali ih hlorofil maskira. Tek kada se hlorofil razgradi, oni postaju vidljivi.<\/p>\n Crveni i purpurni pigmenti, antocijani, druga\u010diji su po tome \u0161to se \u2013 ne nalaze u listu tokom vegetacije \u2013 njih drvo po\u010dinje da sinteti\u0161e tek u jesen, kao odgovor na stresne uslove kako bi se olak\u0161alo izvla\u010denje preostalih hranljivih materija iz listova pre nego \u0161to oni otpadnu.<\/p>\n I intenzitet crvene boje zavisi od vremena. Previ\u0161e sunca ote\u017eava drve\u0107u da povrati hranljive materije iz starih listova, pa tada nastaju naro\u010dito jarke nijanse crvene boje.<\/p>\n Najpovoljniji uslovi za rasko\u0161nu jesenju paletu boja li\u0161\u0107a je stabilno vreme visokog pritiska sa puno sunca i hladnim no\u0107ima bez mraza. Jer, mraz zaustavlja proizvodnju antocijana i time spre\u010dava dalje stvaranje crvene boje. U tom slu\u010daju u listovima ostaje vi\u0161e karotenoida, koji im obi\u010dno daju \u017eutu do narand\u017eastu boju.<\/p>\n Su\u0161a tokom perioda rasta, odnosno vegetacije, mo\u017ee da izazove prerano formiranje lamine, sloja izme\u0111u lista i gran\u010dice, zbog \u010dega li\u0161\u0107e opada pre nego \u0161to uop\u0161te stigne da promeni boju. I vetrovito i ki\u0161ovito vreme mo\u017ee prouzrokovati opadanje li\u0161\u0107a pre nego \u0161to se potpuno razvije nova jesenja boja.<\/p>\n Kad po\u010dinje jesen i \u0161ta je fenologija<\/strong><\/p>\n Fenologija je nau\u010dna disciplina koja prou\u010dava periodi\u010dne, sezonske pojave u biljkama i \u017eivotinjama i njihov odnos sa klimatskim i vremenskim uslovima.<\/p>\n Jednostavnije: fenologija gleda \u201ekad se \u0161ta de\u0161ava u prirodi\u201c. To uklju\u010duje, na primer: kada drve\u0107e po\u010dinje da pupi, cveta ili menja boju li\u0161\u0107a, kada se ptice sele, dolaze ili odlaze, kada insekti izlaze iz larve ili se pojavljuju masovno, kada se biljne vrste beru ili sazrevaju.<\/p>\n Fenolo\u0161ke ba\u0161te su specijalni ekosistemi gde nau\u010dnici prate ove fenolo\u0161ke doga\u0111aje kod razli\u010ditih biljnih vrsta, da bi se dobili podaci o klimatskim promenama, vremenskim obrascima i ekologiji biljaka.<\/p>\n Na primer u fenolo\u0161koj ba\u0161ti se prati kada bukva menja boju li\u0161\u0107a ili kada jagoda cveta, i na osnovu toga se bele\u017ee po\u010detak i kraj razli\u010ditih fenolo\u0161kih godi\u0161njih doba.<\/p>\n Na primer, po\u010detak \u201epune jeseni\u201c obi\u010dno se vezuje za trenutak kada li\u0161\u0107e bukve po\u010dne da menja boju. U Nema\u010dkoj to po\u010dinje oko 10. oktobra, najpre u vi\u0161im predelima. Zatim pro\u0111e jo\u0161 oko dve nedelje dok li\u0161\u0107e ne opadne, \u0161to ozna\u010dava po\u010detak pozne jeseni.<\/p>\n Za\u0161to \u010detinari ostaju zeleni<\/strong><\/p>\n Za razliku od listopadnog drve\u0107a, \u010detinari ne gube li\u0161\u0107e u jesen, osim ari\u0161a, ostaju zeleni \u010dak i u najhladnijim zimama. To je zbog razli\u010dite strukture i funkcije njihovog li\u0161\u0107a \u2013 odnosno iglica.<\/p>\n Njihove iglice adaptirane da zadr\u017ee hlorofil i funkciju fotosinteze tokom cele godine, dakle proizvode energiju, iako sporije.<\/p>\n Iglice \u010detinara su prekrivene debelim voskastim slojem i sadr\u017ee smolu, \u0161to smanjuje isparavanje vode. To zna\u010di da \u010detinari ne zavise toliko od povla\u010denja hranljivih materija iz listova pre zime kao listopadno drve\u0107e.<\/p>\n Istovremeno, smola i vosak \u0161tite hlorofil i druge pigmente od o\u0161te\u0107enja tokom niskih temperatura i hladnog vetra. Iglice \u010detinara sadr\u017ee i razne \u0161e\u0107ere i proteine koji deluju kao prirodni antifriz, \u0161to im omogu\u0107ava da pre\u017eive mraz i da spre\u010de otpadanje li\u0161\u0107a .(Izvor: DW)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Po\u010detak je oktobra i jesen je svuda oko nas. Li\u0161\u0107e sve vi\u0161e poprima tople nijanse \u017eute, narand\u017easte i crvene. Za\u0161to dolazi do te promene i kako se zapravo doga\u0111a taj proces?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":441863,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-441860","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441860","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=441860"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441860\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":441864,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441860\/revisions\/441864"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/441863"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=441860"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=441860"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=441860"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}