Nau\u010dnici su objavili nove slike koje, izuzetno detaljno, prikazuju kako antibiotici uni\u0161tavaju bakterije tako \u0161to probijaju njihove membrane i prodiru u unutra\u0161njost \u0107elija.<\/p>\n
Antibiotici, nazvani polimiksini, posmatrani su kako primoravaju oklopljene membrane bakterijskih \u0107elija e\u0161erihije koli da formiraju izbo\u010dine i mehuri\u0107e. Zatim bakterije odbacuju svoje spolja\u0161nje membrane, \u010dime se stvara prostor kroz koji antibiotik mo\u017ee da u\u0111e u \u0107eliju.<\/p>\n
\u201eBilo je neverovatno videti dejstvo antibiotika na povr\u0161ini bakterije u realnom vremenu\u201c, izjavila je koautorka studije Karolina Boreli, doktorandkinja biofizike i mikrobiologije na Univerzitetskom koled\u017eu u Londonu.<\/p>\n
Gram-negativne bakterije su \u0161iroka klasa mikroorganizama koje oko svake \u0107elije imaju dve membrane, izme\u0111u kojih se nalazi \u0107elijski zid. E\u0161erihija koli, salmonela i \u0161igela \u2013 vrsta bakterije koja izaziva dizenteriju \u2013 samo su neki od primera gram-negativnih bakterija.<\/p>\n
Polimiksini mogu pomo\u0107i u le\u010denju infekcija koje izazivaju gram-negativne bakterije otporne na druge antibiotike. Oni deluju tako \u0161to napadaju spolja\u0161nju od dve bakterijske membrane, koja funkcioni\u0161e kao oklop i spre\u010dava ulazak antibiotika. Me\u0111utim, ta\u010dan na\u010din na koji antibiotici uspevaju da probiju taj oklop nije bio u potpunosti poznat.<\/p>\n
\u201ePolimiksini su va\u017ena linija odbrane protiv gram-negativnih bakterija koje izazivaju mnoge smrtonosne infekcije otporne na lekove. Va\u017eno je da razumemo kako oni funkcioni\u0161u\u201c, rekao je koautor studije Bart Hogenbum, biofizi\u010dar sa UCL-a.<\/p>\n
U novoj studiji, objavljenoj u \u010dasopisu Nature Microbiology, tim istra\u017eiva\u010da je zabele\u017eio slike antibiotika u akciji. Koriste\u0107i tehniku poznatu kao mikroskopija atomskih sila, nau\u010dnici su pomicali mikroskopsku iglu napred-nazad preko bakterija da bi mapirali njihove oblike. To im je omogu\u0107ilo da vide promene na bakterijama dok ih je polimiksin napadao.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su otkrili da su polimiksini naterali e\u0161erihiju koli da brzo razvije male izbo\u010dine i neravnine na spolja\u0161njoj membrani. Kako su se te izbo\u010dine pove\u0107avale, bakterije su odbacivale svoj oklop, ostavljaju\u0107i pukotine kroz koje je antibiotik mogao da u\u0111e i uni\u0161ti \u0107eliju.<\/p>\n
\u201eNa\u0161e slike bakterija direktno pokazuju koliko polimiksini mogu da nadvladaju bakterijski oklop. Kao da je \u0107elija primorana da proizvodi \u2018cigle\u2019 za svoj spolja\u0161nji zid tolikom brzinom da se zid raspada, omogu\u0107avaju\u0107i antibiotiku da prodre unutra\u201c, rekla je Boreli.<\/p>\n
Va\u017eno je napomenuti da polimiksini mogu da napadnu samo bakterije koje se aktivno razmno\u017eavaju, ne i one koje su u stanju mirovanja. Bakterije ponekad ulaze u stanje mirovanja kako bi pre\u017eivele te\u0161ke uslove, opstaju\u0107i godinama bez ishrane, rasta ili razmno\u017eavanja, da bi se ponovo \u201eprobudile\u201c kada uslovi postanu povoljniji.<\/p>\n
Tokom tog stanja, bakterije ne mogu da obnavljaju svoj spolja\u0161nji oklop, pa antibiotik ne mo\u017ee da deluje na isti na\u010din kao kod aktivno rastu\u0107ih bakterija.<\/p>\n
\u201eNa\u0161 slede\u0107i izazov je da ove nalaze iskoristimo kako bismo antibiotike u\u010dinili jo\u0161 efikasnijima. Jedna od strategija mogla bi biti da se terapija polimiksinima kombinuje \u2014 paradoksalno sa tretmanima koji podsti\u010du proizvodnju oklopa i\/ili \u2018bude\u2019 uspavane bakterije, kako bi se i te \u0107elije mogle eliminisati\u201c, rekao je Hogenbum.(Izvor:Live Science)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nau\u010dnici su objavili nove slike koje, izuzetno detaljno, prikazuju kako antibiotici uni\u0161tavaju bakterije tako \u0161to probijaju njihove membrane i prodiru u unutra\u0161njost \u0107elija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-441710","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441710","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=441710"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441710\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":441714,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441710\/revisions\/441714"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=441710"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=441710"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=441710"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}