\u010cokoladu mnogi zaobilaze iz straha od gojenja, me\u0111utim crna \u010dokolada je mnogo bolji izbor nego bilo koja druga vrsta slatki\u0161a.<\/p>\n
Kada je re\u010d o slatki\u0161ima, \u010desto im je te\u0161ko odoleti, a kad ih jednom po\u010dnemo jesti, jo\u0161 je te\u017ee prestati. Posledice: visok \u0161e\u0107er u krvi, gojaznost zbog visokog unosa kalorija, a bez nutrijenata, masna ko\u017ea i niz drugih problema, ali postoji jedan slatki\u0161 koji stru\u010dnjaci \u010desto preporu\u010duju kao po\u017eeljan u ishrani \u2013 crna \u010dokolada.<\/p>\n
Tamna \u010dokolada sa visokim sadr\u017eajem kakaa umerenim konzumiranjem mo\u017ee obezbediti antioksidanse i minerale, i potencijalno za\u0161tititi od sr\u010danih oboljenja. Me\u0111utim, mo\u017ee sadr\u017eati i velike koli\u010dine \u0161e\u0107era i kalorija.<\/p>\n
Tamna \u010dokolada je bogata hranljivim sastojcima koji mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje. Napravljena je od semena drveta kakaa i jedan je od najboljih prirodnih izvora antioksidanasa.<\/p>\n
Studije pokazuju da tamna \u010dokolada mo\u017ee pobolj\u0161ati zdravlje i smanjiti rizik od sr\u010danih bolesti.<\/p>\n
Prema medicinskoj platformi Healthline, jedna plo\u010dica tamne \u010dokolade od 100 grama, koja ima 70-85% kakaa, sadr\u017ei:<\/p>\n
11 g vlakana
\n66 % preporu\u010denog dnevnog unosa gvo\u017e\u0111a
\n57 % preporu\u010denog dnevnog unosa magnezijuma
\n196% preporu\u010denog dnevnog unosa bakra
\n85 % preporu\u010denog dnevnog unosa mangana
\nbogata je kalijumom, fosforom, cinkom i selenom.<\/p>\n
Vrlo hranljiva
\nAko kupite kvalitetnu tamnu \u010dokoladu sa visokim sadr\u017eajem kakaa, ona mo\u017ee biti prili\u010dno hranljiva. Sadr\u017ei zna\u010dajnu koli\u010dinu rastvorljivih vlakana i bogata je mineralima.<\/p>\n
Jedna \u010dokoladica od 50 g sa 70\u201385% kakaa sadr\u017ei:<\/p>\n
Vlakna: 5,5 g
\nGvo\u017e\u0111e: 33% dnevne potrebe (DV)
\nMagnezijum: 28% DV
\nBakar: 98% DV
\nMangan: 43% DV
\nTako\u0111e sadr\u017ei i dosta kalijuma, fosfora, cinka i selena.<\/p>\n
Profil masnih kiselina u kakau i tamnoj \u010dokoladi je povoljan \u2013 ve\u0107inom sadr\u017ei zdrave masti kao \u0161to su oleinska, stearinska i palmitinska kiselina. Stearinska kiselina ima neutralan efekat na holesterol, dok palmitinska mo\u017ee pove\u0107ati nivoe holesterola, ali \u010dini samo tre\u0107inu ukupnih kalorija iz masti.<\/p>\n
Me\u0111utim, 50 g je velika koli\u010dina jer sadr\u017ei i oko 300 kalorija i 12 g \u0161e\u0107era \u2013 zato je va\u017eno konzumirati je umereno.<\/p>\n
Mo\u0107an izvor antioksidanasa<\/p>\n
Tamna \u010dokolada je bogata organskim jedinjenjima koja deluju kao antioksidansi \u2013 poput polifenola, epikatehina, katehina i proantocijanidina.<\/p>\n
Ovi antioksidansi poma\u017eu telu u borbi protiv slobodnih radikala, koji mogu izazvati oksidativni stres i pove\u0107ati rizik od bolesti.<\/p>\n
Mogu pomo\u0107i u:<\/p>\n
sni\u017eavanju \u201elo\u0161eg\u201c LDL holesterola
\nza\u0161titi \u0107elija od o\u0161te\u0107enja
\nprevenciji zadebljanja arterija
\nboljoj regulaciji \u0161e\u0107era u krvi
\no\u010duvanju zdravlja mozga
\nMo\u017ee pobolj\u0161ati protok krvi i sniziti krvni pritisak
\nFlavonoidi iz tamne \u010dokolade stimuli\u0161u endotel (unutra\u0161nji sloj arterija) da proizvodi azot oksid (NO), koji opu\u0161ta krvne sudove i smanjuje otpor protoku krvi \u2013 \u0161to sni\u017eava pritisak.<\/p>\n
Ipak, istra\u017eivanja su pome\u0161ana. Na primer, jedna studija iz 2019. pokazala je da konzumiranje 85% tamne \u010dokolade mo\u017ee blago povisiti pritisak nakon dva sata, ali tokom stresa ipak poma\u017ee u njegovom sni\u017eavanju.<\/p>\n
Potrebno je vi\u0161e istra\u017eivanja da bi se potvrdili ovi efekti.<\/p>\n
Pove\u0107ava HDL i \u0161titi LDL od oksidacije<\/p>\n
Tamna \u010dokolada mo\u017ee pomo\u0107i u pobolj\u0161anju va\u017enih faktora rizika za sr\u010dana oboljenja, poput sni\u017eavanja LDL holesterola i \u0161e\u0107era u krvi.<\/p>\n
Neki oblici LDL holesterola lako oksidiraju, \u0161to mo\u017ee dovesti do o\u0161te\u0107enja arterija. Antioksidansi u kakau poma\u017eu u za\u0161titi LDL-a od oksidacije.<\/p>\n
Tako\u0111e, tamna \u010dokolada sadr\u017ei teobromin i stilbene, koji mogu doprineti pove\u0107anju \u201edobrog\u201c HDL holesterola.<\/p>\n
Mo\u017ee smanjiti rizik od sr\u010danih bolesti
\nSastojci iz tamne \u010dokolade mogu zna\u010dajno za\u0161tititi od oksidacije LDL-a. Dugoro\u010dno, to zna\u010di manje holesterola u arterijama i manji rizik od bolesti srca.
\nStudije su pokazale da konzumiranje tamne \u010dokolade 3 puta nedeljno mo\u017ee smanjiti rizik od sr\u010danih oboljenja za 9%, a 45 g nedeljno za 11%.<\/p>\n
Me\u0111utim, unos preko 100 g nedeljno ne donosi dodatne koristi.<\/p>\n
Mo\u017ee za\u0161tititi ko\u017eu od sunca
\nFlavanoli iz tamne \u010dokolade mogu:<\/p>\n
za\u0161tititi ko\u017eu od UV o\u0161te\u0107enja
\npobolj\u0161ati protok krvi u ko\u017ei
\npove\u0107ati gustinu i hidrataciju ko\u017ee<\/p>\n
Studije su pokazale da se minimalna doza UV zra\u010denja potrebna da izazove crvenilo pove\u0107ava nakon 12 nedelja konzumiranja \u010dokolade bogate flavanolima.<\/p>\n
Ali, \u010dokolada ne mo\u017ee zameniti kremu za sun\u010danje i druge oblike za\u0161tite.<\/p>\n
Mo\u017ee pobolj\u0161ati mo\u017edane funkcije<\/p>\n
Tamna \u010dokolada mo\u017ee pobolj\u0161ati mo\u017edane funkcije, jer flavanoli pobolj\u0161avaju protok krvi u mozgu, posebno kod mladih osoba.<\/p>\n
Mo\u017ee doprineti boljoj pa\u017enji, u\u010denju i pam\u0107enju, a kod starijih sa blagim kognitivnim o\u0161te\u0107enjem usporiti pad funkcija i potencijalno smanjiti rizik od demencije.
\nTako\u0111e sadr\u017ei kofein i teobromin, koji dodatno doprinose kratkoro\u010dnom pobolj\u0161anju budnosti.(Izvor::Krenizdravo)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cokoladu mnogi zaobilaze iz straha od gojenja, me\u0111utim crna \u010dokolada je mnogo bolji izbor nego bilo koja druga vrsta slatki\u0161a.\u00a0<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":441140,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-441137","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441137","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=441137"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441137\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":441141,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441137\/revisions\/441141"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/441140"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=441137"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=441137"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=441137"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}