Zaboravite mit da ve\u017ebanje \u201etro\u0161i\u201c otkucaje srca, novo istra\u017eivanje pokazuje da fizi\u010dki aktivni ljudi koriste mnogo manje otkucaja srca dnevno i time potencijalno produ\u017euju \u017eivot, saop\u0161tio je Istra\u017eiva\u010dki kardiolo\u0161ki institut Viktor \u010ceng,<\/p>\n
Sportisti su imali u proseku 68 otkucaja srca u minuti (bpm), dok su neaktivne osobe imale 76 otkucaja u minuti. To se prevodi u ukupno 97.920 otkucaja dnevno za sportiste i 109.440 otkucaja dnevno za nesportiste \u2013 \u0161to zna\u010di da ih sportisti imaju oko 10 odsto manje.<\/p>\n
– To je neverovatna u\u0161teda od oko 11.500 otkucaja dnevno. Iako srca sportista rade ja\u010de tokom ve\u017ebanja, njihovi ni\u017ei otkucaji u mirovanju to vi\u0161e nego nadokna\u0111uju \u2013 rekao je prof. Andre la Ger\u0161, \u0161ef HEART laboratorije Instituta za medicinska istra\u017eivanja Sent Vinsent i Istra\u017eiva\u010dkog kardiolo\u0161kog instituta Viktor \u010ceng.<\/p>\n
Studija objavljena u JACC: Advances otkrila je da su fizi\u010dki najspremniji pojedinci imali otkucaje srca u mirovanju niske i do 40 otkucaja u minuti, u pore\u0111enju sa prose\u010dnih od 70 do 80. To zna\u010di da tokom 24 sata, sportisti koriste manje ukupnih otkucaja srca od ljudi koji sede, \u010dak i kada se ura\u010dunaju skokovi pulsa tokom treninga.<\/p>\n
Ovi nalazi razbijaju mit koji je popularizovao ameri\u010dki predsednik Donald Tramp da je telo baterija sa kona\u010dnom koli\u010dinom energije i da je ve\u017ebanje samo iscrpljuje.<\/p>\n
– \u0160to ste fizi\u010dki spremniji, to va\u0161e telo postaje metaboli\u010dki efikasnije. \u010cak i ako naporno trenirate sat vremena dnevno, va\u0161e srce kuca sporije ostalih 23 sata. Neto efekat je manje ukupno iskori\u0161\u0107enih otkucaja \u2013 objasnio je La Ger\u0161.<\/p>\n
Ovaj ni\u017ei broj otkucaja srca u mirovanju nije samo znak fizi\u010dke spremnosti, ve\u0107 i prediktor boljih zdravstvenih ishoda. Profesor La Gar\u0161 ka\u017ee da pove\u0107anje fizi\u010dke aktivnosti, kada se radi bezbedno, mo\u017ee pobolj\u0161ati funkciju srca i smanjiti dugoro\u010dni kardiovaskularni rizik.<\/p>\n
– Ve\u017ebanje je sna\u017eno povezano sa pobolj\u0161anim mentalnim zdravljem, du\u017eim \u017eivotnim vekom i ni\u017eim stopama sr\u010danih bolesti – ka\u017ee on.<\/p>\n
Dok ekstremni doga\u0111aji izdr\u017eljivosti poput Tour de France-a mogu privremeno pove\u0107ati dnevni broj otkucaja srca, profesor La Gerche ka\u017ee da koristi redovnog, umerenog ve\u017ebanja daleko nadma\u0161uju sve rizike.(izvor:Telegraf Nauka\/EurekAlert!)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zaboravite mit da ve\u017ebanje \u201etro\u0161i\u201c otkucaje srca, novo istra\u017eivanje pokazuje da fizi\u010dki aktivni ljudi koriste mnogo manje otkucaja srca dnevno i time potencijalno produ\u017euju \u017eivot, saop\u0161tio je Istra\u017eiva\u010dki kardiolo\u0161ki institut Viktor \u010ceng,<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":441082,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-441079","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441079","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=441079"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441079\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":441083,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/441079\/revisions\/441083"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/441082"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=441079"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=441079"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=441079"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}