{"id":440991,"date":"2025-10-03T08:09:29","date_gmt":"2025-10-03T06:09:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=440991"},"modified":"2025-10-03T08:09:29","modified_gmt":"2025-10-03T06:09:29","slug":"pobunjeno-srpsko-drustvo-glad-pravda-i-klasna-borba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/10\/03\/pobunjeno-srpsko-drustvo-glad-pravda-i-klasna-borba\/","title":{"rendered":"Pobunjeno srpsko dru\u0161tvo: glad, pravda i klasna borba"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Isidora Ceri\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U Srbiji, u oktobru 2025. godine, i dalje postoji tvrdoglava iluzija da protesti nisu ni\u0161ta drugo do moralna reakcija na autoritarnu vlast i korupciju, da je u njima tek \u017eelja za \u201epristojnom dr\u017eavom\u201c, a ne ne\u0161to dublje, klasno. Takvo tuma\u010denje, me\u0111utim, mo\u017ee se posmatrati i kao ideolo\u0161ki trik koji zamagljuje ono \u0161to se zapravo doga\u0111a \u2013 protesti su istinska forma klasne borbe, samo \u0161to ona danas ne izgleda onako kako smo navikli da je zami\u0161ljamo u starom marksisti\u010dkom registru. Klasni antagonizam danas ne prebiva u fabrikama, niti se iscrpljuje u sukobu radnika i kapitalista, ve\u0107 se \u0161iri svuda gde se vodi borba za javna dobra \u2013 za bolnice, \u0161kole, vrti\u0107e, univerzitete, za vodu i vazduh, za pravo na dostojanstven \u017eivot.<\/p>\n

Pad nadstre\u0161nice u Novom Sadu bio je trenutak kada je gola egzistencija postala politi\u010dko pitanje. Gra\u0111ani Srbije su u tom trenutku mogli da prepoznaju da izme\u0111u sistemske korupcije i smrti \u0161esnaest ljudi postoji direktna uzro\u010dna veza. To je bio klasni okida\u010d, jer je postalo jasno da plja\u010dka odozgo nije apstraktna, ve\u0107 ubija. Time se otvorila mogu\u0107nost transformacije obespravljenih u politi\u010dke subjekte. Protesti, a pre svega studentske blokade univerziteta, mogli bi se \u010ditati i kao \u010din samoodbrane \u2013 prvi put nakon dugo vremena \u201eobi\u010dni\u201c ljudi nisu reagovali kao pojedinci, ve\u0107 kao \u201egrupa\u201c u Sartrovskoj definiciji, kao politi\u010dko telo koje proizvodi zajedni\u010dko mi\u0161ljenje i zajedni\u010dki interes.<\/p>\n

Zato je nepravilno tvrditi da ovi protesti nemaju veze sa klasnom borbom. Naprotiv, oni jesu klasni, ali ne u jeziku devetnaestog veka, nego u stvarnosti dvadeset prvog. U pitanju je borba obespravljenih protiv uske manjine ekstremno bogatih, povezanih sa dr\u017eavom i partijom na vlasti. Borba se ne vodi samo protiv nasilja koje sprovodi aktuelni re\u017eim, ve\u0107 i protiv same logike neoliberalne preraspodele odozdo nagore, onog mehanizma koji uni\u0161tava javna dobra i pretvara ih u instrumente za privatan profit.<\/p>\n

\n

Kriza levice i ideolo\u0161ke zamke<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ako protesti dokazuju da klasna borba nije nestala, onda je drugi izazov levice podjednako va\u017ean: ona ne prepoznaje samu sebe. Zbog toga se \u010desto tvrdi da ovaj pokret nije levi\u010darski. Me\u0111utim, levica se ne meri po ikonografiji i parolama, ve\u0107 po su\u0161tini: da li artikuli\u0161e otpor eksploataciji i da li razume da je borba za javna dobra borba protiv kapitala.<\/p>\n

Problem je dvostruk.<\/p>\n

S jedne strane imamo progresivni neoliberalizam \u2013 spoj tr\u017ei\u0161nog fundamentalizma i identitetskog progresivizma. U srpskom kontekstu to zna\u010di potiskivanje klasne dimenzije protesta i njeno preusmeravanje u beskona\u010dne kulturne ratove. Takozvana \u201egra\u0111anska levica\u201c koja govori o pravima manjina, rodnoj ravnopravnosti i evropskim vrednostima, \u010desto ostaje tiha pred ekonomskom plja\u010dkom. Na taj na\u010din ona, bez namere, mo\u017ee da igra ulogu posrednika zapadnih centara mo\u0107i i proizvodi narativ u kojem je svaka kritika neoliberalizma ili zahtev za suverenitetom \u201emalih naroda\u201c unapred diskvalifikovan kao \u201enacionalizam\u201c. Umesto da poka\u017ee kako neoliberalizam uni\u0161tava \u017eivote ve\u0107ine, ona tu ve\u0107inu ozna\u010dava kao \u201ezaostalu\u201c jer ne deli \u201ecivilizacijske vrednosti\u201c. Rezultat je levica koja postaje kulturna maska ekonomske desnice.<\/p>\n

S druge strane, postoji deo dogmatske levice zarobljene u jeziku jugoslovenskog marksizma. Njena politika zvu\u010di kao recitovanje stare pesme o proletarijatu, internacionalizmu i jugoslovenstvu. Ali politi\u010dki subjekt danas vi\u0161e nije homogeni proletarijat: on se raspr\u0161io od prekarnih radnika, preko studenata i gra\u0111anskih slojeva, do seljaka. Upravo ti slojevi danas iznose autenti\u010dne levi\u010darske zahteve \u2013 solidarnost, pravi\u010dnost, suverenitet. Kada se ta promena ne prihvati, levica ostaje slepa za stvarnost i svodi se na hermeti\u010dan, muzejski diskurs.<\/p>\n

Rezultat je ideolo\u0161ka konfuzija. Jedna struja pori\u010de klasnu borbu tako \u0161to je preusmerava u kulturne sukobe, druga je gu\u0161i tako \u0161to je zatvara u jezik pro\u0161lih epoha. A istina je da protesti u Srbiji jesu i klasno i ideolo\u0161ki odre\u0111eni, samo \u0161to se vode novim jezikom i na novim mestima.<\/p>\n

Zbog tog dvostrukog slepila, pobuna na ulicama ostaje neartikulisana u pojmovima levice, ali upravo u toj neartikulisanoj formi krije se mogu\u0107nost novog politi\u010dkog jezika. Ako levica \u017eeli da povrati politi\u010dko tlo, mora da povrati i ideju suverenosti. Protesti u Srbiji ve\u0107 mesecima stoje na tom principu: suverenitet pripada narodu, a ne partiji, eliti ili imperijalnom centru.<\/p>\n

Na taj na\u010din se otvara prostor za ono \u0161to Gram\u0161i naziva novim istorijskim blokom \u2013 savez ranjivih slojeva, gra\u0111anske klase i selja\u0161tva sposoban da stvori novu hegemoniju. Da bi to bilo mogu\u0107e, neophodno je razra\u010dunati se i sa neoliberalnom fantazmom \u201edobrog Zapada\u201c i sa jugonostalgi\u010dnim dogmatizmom, jer oba proizvode kolonijalnu svest.<\/p>\n

\n

Glad, pravda i paradoks klasne borbe<\/h3>\n<\/blockquote>\n

\u201eOse\u0107anje gladi gladnog uvek je sna\u017enije od ose\u0107anja za pravdu kod pravednika.\u201c Ortega i Gaset ovom re\u010denicom poga\u0111a u sr\u017e na\u0161eg trenutka, iako je napisana pre gotovo jednog veka. Dok studenti, gra\u0111anski sloj i deo selja\u0161tva izlazi na ulicu zahtevaju\u0107i pravdu, oni najobespravljeniji, oni koji su najvi\u0161e pogo\u0111eni sistemskom plja\u010dkom i nejednako\u0161\u0107u, \u010desto ostaju uz vlast, ali ne zato \u0161to veruju u nju, ve\u0107 zato \u0161to glad preusmerava energiju sa pravde na puko pre\u017eivljavanje.<\/p>\n

To je klju\u010dni paradoks savremene klasne borbe u Srbiji: oni koji bi po logici marksisti\u010dke teorije trebalo da budu nosioci promene, postaju njeno odsustvo, tihi stub re\u017eima. Vlast hrani njihovu zavisnost jednokratnim pomo\u0107ima i la\u017enim obe\u0107anjima, i time u\u010dvr\u0161\u0107uje politi\u010dku lojalnost koja nema nikakve veze sa ideologijom, ve\u0107 sa golim opstankom.<\/p>\n

Zato klasna borba u Srbiji danas izgleda paradoksalno: na ulicama je vodi srednji sloj koji se u potpunosti uru\u0161ava, dok je najsiroma\u0161niji sloj stanovni\u0161tva politi\u010dki vezan za vlast. To ni u kom slu\u010daju ne umanjuje klasnu dimenziju protesta, ve\u0107 je potvr\u0111uje, jer jasno pokazuje da aktuelna vlast opstaje na najprostijem obliku ucene \u2013 \u201ehrani\u0107u te ako \u0107uti\u0161\u201c.<\/p>\n

Budu\u0107nost levice zavisi od toga da li \u0107e znati da ovaj paradoks prevede u novu artikulaciju, da objasni da borba za javna dobra i pravdu nije luksuz privilegovanih, nego jedini na\u010din da glad vi\u0161e ne poni\u0161tava pravdu. Tek kada se ta istina usvoji, protesti mogu postati stvarni istorijski blok, onaj koji spaja pravednike i gladne u zajedni\u010dkoj borbi, gde je budu\u0107nost zaista mogu\u0107a.<\/p>\n

Autorka je filolo\u0161kinja i komunikolo\u0161kinja<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Budu\u0107nost levice zavisi od toga da li \u0107e znati da objasni da borba za javna dobra i pravdu nije luksuz privilegovanih, nego jedini na\u010din da glad vi\u0161e ne poni\u0161tava pravdu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":434196,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-440991","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440991","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=440991"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440991\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":440994,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440991\/revisions\/440994"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/434196"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=440991"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=440991"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=440991"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}