Bakterije koje se ina\u010de nalaze u usnoj duplji mogle bi da igraju direktnu ulogu u pokretanju sr\u010danog udara, pokazalo je novo istra\u017eivanje.<\/p>\n
U analizi arterijskih plakova uzetih od vi\u0161e od 200 pacijenata sa koronarnom bole\u0161\u0107u arterija, tim nau\u010dnika sa Univerziteta u Tampereu u Finskoj otkrio je iznena\u0111uju\u0107e visok procenat oralnih bakterija.<\/p>\n
\u201eUloga bakterija u koronarnoj bolesti arterija odavno se sumnjala, ali direktni i uverljivi dokazi su nedostajali. Na\u0161e istra\u017eivanje je pokazalo prisustvo genetskog materijala \u2013 DNK \u2013 vi\u0161e oralnih bakterija unutar ateroskleroti\u010dnih plakova\u201c, obja\u0161njava lekar iz Tamperea, Peka Karhunen.<\/p>\n
Poslednjih decenija sve ve\u0107i broj dokaza ukazuje na vezu izme\u0111u zdravlja usne duplje i kardiovaskularnog zdravlja. Dva aspekta \u010desto idu ruku pod ruku, \u0161to je navelo Karhunena i njegove kolege da tra\u017ee biomarkere koji bi mogli da objasne ovu vezu.<\/p>\n
Fokus njihove studije, objavljene u Journal of the American Heart Association, bio je jedan od glavnih uzroka sr\u010danog udara \u2013 ateroskleroza. To je nagomilavanje plaka u koronarnim arterijama, koji se sastoje od masti, holesterola, kalcijuma i drugih supstanci na zidovima arterija.<\/p>\n
Ona su\u017eava arterije, ograni\u010dava protok krvi, a ponekad dovodi i do pucanja sudova. To mo\u017ee spre\u010diti snabdevanje srca kiseonikom i izazvati sr\u010dani zastoj.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su uzeli uzorke koronarnih plakova od 121 pacijenta koji su iznenada preminuli, kao i od 96 pacijenata koji su imali operaciju uklanjanja plaka iz krvnih sudova.<\/p>\n
Ovi uzorci su analizirani tehnikom kvantitativne lan\u010dane reakcije polimeraze, koja se koristi za identifikaciju mikroorganizama. Tako\u0111e su koristili imunohistohemiju, koja otkriva odre\u0111ene toksine pomo\u0107u antitela, kao i transkriptomiku, koja meri nivoe ekspresije gena.<\/p>\n
Testovi su otkrili biofilmove vi\u0161e tipova oralnih bakterija, a naj\u010de\u0161\u0107e su pripadale grupi viridans streptococci. Oralni streptokoki prona\u0111eni su u 42,1 odsto koronarnih plakova pacijenata koji su iznenada preminuli i u 42,9 odsto pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji.<\/p>\n
Prisustvo ovih bakterija bilo je sna\u017eno povezano sa te\u0161kom aterosklerozom, smr\u0107u od sr\u010danih bolesti i smr\u0107u od sr\u010danog udara, naro\u010dito kada je u pitanju bio puknuti plak.<\/p>\n
Bakterijski biofilmovi uglavnom su se nalazili u samom jezgru plaka, nedostupni imunom sistemu organizma. Ako bi pacijent do\u017eiveo neki dodatni stres ili infekciju, biofilm bi mogao da se upali, izazivaju\u0107i pucanje plaka i samim tim sr\u010dani udar.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di smatraju da druge bakterijske infekcije, respiratorni virusi, lo\u0161a ishrana ili hormon stresa noradrenalin mogu biti okida\u010di koji pokre\u0107u tu upalu.<\/p>\n
Potrebna su dalja istra\u017eivanja kako bi se preciznije utvrdilo mesto i uloga oralnih bakterija u sr\u010danim udarima, kao i koji faktori pogor\u0161avaju njihovo dejstvo i kako uop\u0161te dospevaju do arterija. Ipak, rezultati sna\u017eno ukazuju da je zdravlje usne duplje daleko va\u017enije za zdravlje srca nego \u0161to se mislilo.<\/p>\n
\u201eOvi rezultati sugeri\u0161u da u prelazu od stabilnog, mekog koronarnog ateroma ka ranjivom plaku sklonom pucanju, kao i u razvoju simptomati\u010dnih perifernih arterijskih plakova, mo\u017ee u\u010destvovati hroni\u010dna bakterijska infekcija u obliku uspavanog biofilma koji kolonizuje lipidno jezgro i zid ateroma i izbegava imunolo\u0161ku detekciju\u201c, pi\u0161u istra\u017eiva\u010di u svom radu.<\/p>\n
\u201eOvo otkri\u0107e doprinosi savremenom shvatanju patogeneze infarkta miokarda i otvara nove mogu\u0107nosti za dijagnostiku i prevenciju fatalnih komplikacija ateroskleroze\u201c, navodi se u studiji.(Izvor:RTS\/ Science Alert)<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bakterije koje se ina\u010de nalaze u usnoj duplji mogle bi da igraju direktnu ulogu u pokretanju sr\u010danog udara, pokazalo je novo istra\u017eivanje.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":356847,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-440176","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440176","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=440176"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440176\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":440179,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/440176\/revisions\/440179"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/356847"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=440176"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=440176"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=440176"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}