{"id":439460,"date":"2025-09-11T07:56:10","date_gmt":"2025-09-11T05:56:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=439460"},"modified":"2025-09-11T07:56:10","modified_gmt":"2025-09-11T05:56:10","slug":"komandna-poslusnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/09\/11\/komandna-poslusnost\/","title":{"rendered":"Komandna poslu\u0161nost"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aurelija \u0110an<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Komandant Specijalne antiteroristi\u010dke jedinice (SAJ) MUP-a, Spasoje Vulevi\u0107, smenjen je sa funkcije. On je potvrdio da je dobio obave\u0161tenje da se na njega vi\u0161e ne ra\u010duna jer nije pod kontrolom Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Nu\u0111eno mu je mesto savetnika ministra, ali je to odbio i odlu\u010dio da sam ode u penziju. Na prvu, vest o smeni Vulevi\u0107a deluje zastra\u0161uju\u0107e. Policija je sada u potpunosti stavljena pod kontrolu vlasti, a dodatno se otvara mogu\u0107nost da SAJ bude upotrebljen protiv gra\u0111ana. Ovo je naro\u010dito uznemiravaju\u0107e posle scena nezapam\u0107enog policijskog nasilja na protestu u Novom Sadu. Ipak, na\u010din na koji je Vulevi\u0107 oti\u0161ao prvi put jasno pokazuje neposlu\u0161nost u lancu komandovanja \u2013 i to je poruka koju ne smemo da zanemarimo.<\/p>\n

\u201eAutoritarnost je na\u0161 podrazumevani seting. Nema prirodnog demokratskog stanja. Prirodno stanje ljudske politi\u010dke zajednice je autokratsko\u201c, rekao je u Agelastu profesor sociologije sa Harvarda Danilo Mandi\u0107. To zna\u010di da poslu\u0161nost prema autoritetu nije samo karakteristika policijske kulture, ve\u0107 duboko usa\u0111ena crta ljudskog pona\u0161anja. Na Balkanu se, recimo, deca od najranijeg doba u\u010de da se bez pogovora povinuju roditeljima kroz re\u010denice poput: \u201eZato \u0161to sam ja tako rekao\/la\u201c, \u201eDok si pod mojim krovom, radi\u0107e\u0161 kako ja ka\u017eem\u201c, \u201eNe zanima me \u0161ta ti misli\u0161, ja odlu\u010dujem\u201c itd. Kriti\u010dko mi\u0161ljenje i preispitivanje autoriteta gotovo da se i ne podsti\u010du u obrazovnom sistemu.<\/p>\n

O \u0161irim implikacijama svega ovog jo\u0161 \u0161ezdesetih godina govorio je socijalni psiholog Stenli Milgram. On je sproveo seriju eksperimenata sa ciljem da ispita koliko su ljudi spremni da slu\u0161aju autoritete.1 U\u010desnici su, misle\u0107i da u\u010destvuju u eksperimentu o u\u010denju, slu\u0161ali nare\u0111enja istra\u017eiva\u010da u belom mantilu da daju \u201eelektri\u010dne \u0161okove\u201c za svaki pogre\u0161an odgovor. Svaki slede\u0107i pogre\u0161an odgovor zna\u010dio je poja\u010danu ja\u010dinu \u0161oka. Ispitanici su jaukali i molili, ali je istra\u017eiva\u010d insistirao da intenzitet \u0161oka bude pove\u0107an do granice koja mo\u017ee da ubije. Rezultati su ukazali da je ve\u0107ina nastavila da daje \u0161okove, iako su verovali da nanose ozbiljan bol drugoj osobi.2<\/p>\n

Danas Srbija podse\u0107a na veliki Milgramov eksperiment koji obuhvata sve sfere dru\u0161tva (medije, pravosu\u0111e, kulturu, obrazovanje pa tako i policiju). Vlast u toj slici preuzima ulogu Milgramovog \u201enau\u010dnika u belom\u201c, a gra\u0111ani i institucije postaju ispitanici. Mesecima gledamo kako ljudi ostaju bez posla jer nisu podobni, dok se nagra\u0111uju oni koji slepo izvr\u0161avaju instrukcije. Da i sama policija trpi brutalne pritiske re\u017eima ukazuje BCBP i slu\u010daj generala \u017divkovi\u0107a, koji je penzionisan uz obrazlo\u017eenje da mu sin u\u010destvuje u blokadi fakulteta. Tako\u0111e, postepeno poja\u010davanje policijske represije (vrhunac je bio u Novom Sadu na protestu petog septembra) mo\u017ee se posmatrati kao svojevrsna \u201eeskalacija naredbi\u201c nalik pove\u0107avanju ja\u010dine \u0161okova u Milgramovom eksperimentu.<\/p>\n

Iako je Milgram pokazao mra\u010dnu stranu ljudske pokornosti, i u njegovom eksperimentu kao i u dana\u0161njem svetu uvek postoje oni koji pru\u017eaju otpor \u010dak i pod ekstremnim pritiskom. Gra\u0111ani Srbije su godinama \u0107utali, sve dok se nisu pojavili Studenti u blokadi, koji su probili taj krug pasivnosti. U policiji, komandant Spasoje Vulevi\u0107 je u nekoliko navrata odbijao zahteve da njegova jedinica interveni\u0161e protiv gra\u0111ana u protestu. Pored toga, javno je progovorio o svojoj smeni i time se direktno suprotstavio ministru i predsedniku. To predstavlja jasan gest odbijanja da slu\u017ei represiji vrha dr\u017eave. Njegova biografija dodatno potvr\u0111uje ovu doslednost: jo\u0161 kao komandir voda SAJ-a li\u010dno je spasio albansku decu o \u010demu je i ovde pisano. Upravo ovakvi moralni postupci nagove\u0161tavaju ono \u0161to je Milgram pre pola veka uo\u010dio \u2013 da oni koji stave li\u010dnu savest ispred figure mo\u0107i pokazuju ve\u0107i otpor. Ljudi koji se identifikuju sa \u017ertvama ili prepoznaju nepravdu imaju ve\u0107u verovatno\u0107u da ne izvr\u0161e komandu.<\/p>\n

Dobra vest je da kada pojedinci poka\u017eu da je mogu\u0107e odbiti nare\u0111enje, granice straha se pomeraju. Tada se otvara prostor da se bunt \u0161iri. Istra\u017eivanja iz psihologije konformizma otkrivaju da i samo jedan saveznik u grupi mo\u017ee dati nekome hrabrost da se usprotivi. Isto va\u017ei i za poslu\u0161nost \u2013 primer jedne osobe koja odbije bespogovorno sprovo\u0111enje nare\u0111enja mo\u017ee inspirisati i druge da preispitaju autoritet.3 Videli smo to kod studenata: prve blokade na FDU-u ubrzo su se prelile na sve fakultete a zatim \u0161irom Srbije. Sli\u010dno je sa univerzitetskim profesorima i dekanima koji su odbili da budu u slu\u017ebi vrha dr\u017eave. Zato je opravdano nadati se da i u slu\u010daju Vulevi\u0107a njegova neposlu\u0161nost \u0161alje sna\u017ean i inspirativan signal svima u policiji.<\/p>\n

Socijalna psihologija nas u\u010di da svaki \u010din otpora ima zna\u010daj. Svaki protest, blokada ili suprotstavljanje hijerarhiji se ra\u010duna. To je va\u017eno da znamo. Takva energija mo\u017ee se preliti na druge i postepeno oslabiti mo\u0107 autoriteta. \u010cak i unutar strogo kontrolisanih struktura postoji mogu\u0107nost za pobunu, a takvi postupci mogu poslu\u017eiti kao primer \u0161irenja neposlu\u0161nosti unutar policije. A kada policija odbije naredbu, to je znak da je autoritarni sistem gotov.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>
\n________________
\n1. Milgram, S. (1963). Behavioral study of obedience. Journal of Abnormal and Social Psychology, 67(4), 371\u2013378.
\n2. Danas se Milgramov eksperiment smatra neeti\u010dnim jer su u\u010desnici bili obmanuti da veruju da zaista nanose bol drugima, iako su \u201eispitanici\u201c zapravo bili glumci, \u0161to je kod mnogih izazvalo sna\u017ean psihi\u010dki stres i ose\u0107aj krivice. Dana\u0161nji eti\u010dki standardi u psihologiji jasno zabranjuju takav nivo obmane i psihi\u010dkog optere\u0107enja u\u010desnika.
\n3. Kassin, S., Fein, S., & Markus, H. R. (2021). Social psychology (11th ed.). Cengage Learning.<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gra\u0111ani Srbije su godinama \u0107utali, sve dok se nisu pojavili Studenti u blokadi, koji su probili taj krug pasivnosti. U policiji, komandant Spasoje Vulevi\u0107 je u nekoliko navrata odbijao zahteve da njegova jedinica interveni\u0161e protiv gra\u0111ana u protestu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":439463,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-439460","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/439460","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=439460"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/439460\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":439464,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/439460\/revisions\/439464"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/439463"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=439460"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=439460"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=439460"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}