Da li ste li primetili da u nekim delovima dana radite br\u017ee, jasnije mislite i lak\u0161e se fokusirate?<\/p>\n
To nije slu\u010dajnost, ve\u0107 posledica na\u0161ih unutra\u0161njih biolo\u0161kih ritmova, takozvanog cirkadijalnih ciklusa. Oni uti\u010du na to kada na\u0161 mozak i telo najbolje funkcioni\u0161u.<\/p>\n
Bez obzira da li ste mladi ili stari, jutarnja osoba ili noc\u0301na ptica \u2013 svi vi svakodnevno prolazite kroz razli\u010dite \u201etestove\u201c. Ponekad su to pravi ispiti, ali \u010de\u0161c\u0301e su to va\u017eni razgovori, sastanci ili dono\u0161enje odluka.<\/p>\n
Retko razmi\u0161ljate o tome kada je najbolje obaviti va\u017ene zadatke \u2013 i to je gre\u0161ka, prema studiji nedavno objavljenoj u \u010dasopisu Frontiers in Psychology.<\/p>\n
U koje doba dana smo najpametniji<\/p>\n
Nau\u010dnici su analizirali rezultate vi\u0161e od 100.000 usmenih ispita polo\u017eenih na jednom italijanskom univerzitetu i prona\u0161li jasan obrazac u stopama polaganja, sa vrhuncem ta\u010dno u podne \u2013 bez obzira na hronotip studenata.<\/p>\n
Vreme izme\u0111u 11 i 13 \u010dasova pokazalo se idealnim; bilo ranije ili kasnije, \u0161anse za polaganje su zna\u010dajno smanjene. U stvari, \u0161to je ranije ili kasnije tog dana bio ispit, manja je bila verovatnoc\u0301a da c\u0301e student polo\u017eiti.<\/p>\n
Za\u0161to? Delimi\u010dno zato \u0161to se kognitivne sposobnosti pobolj\u0161avaju ujutru, a zatim opadaju popodne. Pad nivoa energije tako\u0111e igra ulogu. A ako imate zakazan \u201etest\u201c za kasno popodne, verovatno c\u0301ete biti pod stresom zbog njega celog dana \u2014 a stres neizbe\u017eno dovodi do lo\u0161ijih rezultata, pi\u0161e “Inc”.<\/p>\n
I osoba koja vas procenjuje tako\u0111e igra ulogu.<\/p>\n
\u201ePostepeni pad u\u010dinka popodne mo\u017ee se objasniti iscrpljeno\u0161c\u0301u, jer kognitivne sposobnosti i u\u010denika i njihovih evaluatora opadaju pod uticajem stresa, \u0161to naru\u0161ava samokontrolu i na kraju dovodi do smanjenja prolaznosti. Konkretno, kako kognitivni resursi opadaju, ljudi postaju krutiji i manje fleksibilni, \u0161to mo\u017ee dovesti do toga da va\u0161i evaluatori donose vi\u0161e negativnih odluka. Sli\u010dno tome, istra\u017eivanja pokazuju da su sudije u stanju iscrpljenosti sklonije dono\u0161enju odluka koje su nepovoljne za optu\u017eene\u201c, napisali su istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n
Vrhunac u\u010dinka (prolaznosti) oko podneva verovatno odra\u017eava optimalnu ravnote\u017eu izme\u0111u uskla\u0111enosti hronotipa (va\u0161 prirodni ritam \u2013 jutarnja osoba ili noc\u0301na sova) i nivoa mentalnog umora, prema gore navedenim obja\u0161njenjima.<\/p>\n
Posebno je interesantno da kognitivne performanse i nivo umora osobe koja vas procenjuje tako\u0111e igraju ulogu.<\/p>\n
Studija objavljena u \u010dasopisu Proceedings of the National Academy of Scienceotkrila je da su zatvorenici koji su se pojavili pred komisijom za uslovni otpust rano ujutru odobreni u oko 70 procenata slu\u010dajeva.<\/p>\n
Kako je dan odmicao, stopa povoljnih odluka je opadala, iako je nakratko porasla u prvih nekoliko slu\u010dajeva posle ru\u010dka, pre nego \u0161to je kona\u010dno pala skoro na nulu.<\/p>\n
To je jo\u0161 jedan razlog za\u0161to su sati oko podneva najbolji za obavljanje va\u017enih zadataka.<\/p>\n
Tada c\u0301ete biti na vrhuncu sopstvenih performansi \u2013 a isto va\u017ei i za osobu koja vas procenjuje.<\/p>\n
Sve ovo zna\u010di da, kad god je to moguc\u0301e, pa\u017eljivo birajte vreme za va\u017ene zadatke \u2013 bilo da je u pitanju ispit, va\u017ean sastanak, razgovor za posao ili prezentacija investitorima.<\/p>\n
Pravi tajming mo\u017ee biti klju\u010dan za va\u0161 uspeh. (Izvor: miss7zdrava.24sata.hr\/Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Da li ste li primetili da u nekim delovima dana radite br\u017ee, jasnije mislite i lak\u0161e se fokusirate?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":438995,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-438992","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438992","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=438992"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438992\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":438996,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438992\/revisions\/438996"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/438995"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=438992"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=438992"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=438992"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}