{"id":438723,"date":"2025-08-31T05:09:38","date_gmt":"2025-08-31T03:09:38","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=438723"},"modified":"2025-08-31T05:27:31","modified_gmt":"2025-08-31T03:27:31","slug":"kako-je-tehnologija-zauvek-promenila-nacin-na-koji-komuniciramo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/08\/31\/kako-je-tehnologija-zauvek-promenila-nacin-na-koji-komuniciramo\/","title":{"rendered":"Kako je tehnologija zauvek promenila na\u010din na koji komuniciramo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milan \u017divkovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mejlovi, tekstualne poruke, i razni servisi za komunikaciju danas zauzimaju mesto koje je vekovima dr\u017eala pisana re\u010d. Vi\u0161e ne pi\u0161emo pisma, ali pi\u0161emo mnogo \u2013 uglavnom kratko, isprekidano, bez mnogo brige o gramati\u010dkim i stilskim gre\u0161kama. Tehnologija je potpuno promenila na\u010din na koji ljudska bi\u0107a komuniciraju, a pojedini eksperti idu toliko daleko da tvrde da vi\u0161e to i ne umemo da radimo.<\/p>\n

Novinar H. Bi\u0161\u010devi\u0107 je jo\u0161 daleke 1977. godine pitao \u201eZa\u0161to smo sve manje skloni pisati privatna pisma, pa \u010dak i \u010ditati ona koja su nama upu\u0107ena?\u201c, i \u201eKako se dogodilo da se na nekada\u0161nje mesto intimne ispovesti useli standardizirana fraza i \u201cjavljanje\u201d na razglednicama?\u201c. On u svom tekstu dalje pi\u0161e da \u201esmo mi ljudi gradova, buke i telefona\u201c i da iz gradova be\u017eimo naj\u010de\u0161\u0107e leti. Tako je i danas, samo \u0161to sa sobom nosimo telefone u kojima su svi mogu\u0107i kanali za instant komunikaciju.<\/p>\n

U vreme kad je pisana ta reporta\u017ea omiljeni na\u010din javljanja je dakle bila razglednica \u2013 \u201eKultura instant-odmaranja i paket-aran\u017emana pretvara i dopisivanje u nu\u017eno zlo, obavezu \u201cjavljanja\u201d, oduzimaju\u0107i mu snagu, dra\u017e i lepotu (nekad prisutne) me\u0111usobne razmene misli izme\u0111u dvoje ljudi\u201c, pi\u0161e Bi\u0161\u010devi\u0107, i dodaje: \u201eUmesto pisma, kao li\u010dnog stvarala\u010dkog \u010dina, oko nas danas jure razglednice, dopisnice i telegrami, na kojima je adresa jo\u0161 jedina privatna stvar, na kojima se privatni pogled na pu\u010dinu s hotelskog prozora, na ljude, na doga\u0111aje\u2026 na svet ako treba, utapa u \u0161apirografiranoj masi uniformnih re\u010denica\u201c. \u0160ta bi rekao da mo\u017ee da pro\u010dita dana\u0161nje WhatsApp poruke (lol)?<\/p>\n

Komunikacija je i danas neophodan za \u017eivot u dru\u0161tvu. U moderno doba je lak\u0161a nego ikada pre, budu\u0107i da u svakom trenutku mo\u017eemo da kontaktiramo i one koji su na drugom kraju sveta, pa i u svemiru. To jeste prednost, ali nije sve savr\u0161eno. I dalje ni\u0161ta ne mo\u017ee da zameni razgovor u\u017eivo \u2013 u komunikaciji online se gubi mnogo od na\u010dina na koji pojedinac govori, a \u010desto se ne vidi ni govor tela. Ta\u010dno je da isto va\u017ei i za fiksni telefon, koji danas jedva da iko i koristi, ali se telefoni uglavnom upotrebljavaju za kratke dogovore. S video pozivima i virtuelnim sastancima je druga\u010dije.<\/p>\n

Kada su poruke u pitanju, \u010desto je te\u0161ko da se proceni ne\u010dija namera i emotivno stanje. Isto va\u017ei i za druge sli\u010dne kanale. Kada su dru\u0161tvene mre\u017ee u pitanju, eksperti sve \u010de\u0161\u0107e isti\u010du da lajkovi i komentari zadovoljavaju glad za kontaktom. Problem je u tome \u0161to su ove interakcije povr\u0161ne i ne zamenjuju stvarno sve ono \u0161to osoba dobija razgovorom.<\/p>\n

To ne zna\u010di da su svi razgovori u\u017eivo kvalitetni, ali se i ne radi o tome \u2013 ljudi su evoluirali okru\u017eeni drugim ljudima, pa im blizina ljudskih tela pru\u017ea utehu i ose\u0107aj sigurnosti. Da ne govorimo koliko su va\u017eni izrazi lica i signali kojima drugima \u0161aljemo poruke, \u010desto i nesvesno. Te poruke stvaraju ose\u0107aj uklju\u010denost i pripadanja, \u0161to je nekad bilo klju\u010dno za opstanak. Zbog toga ti momenti i danas blagotvorno uti\u010du na organizam. To se posebno dobro vidi na primeru psihoterapije \u2013 postoje dokazi da ljudi najbolje zaceljuju kada im poma\u017eu ljudski stru\u010dnjaci koji su fizi\u010dki prisutni.<\/p>\n

Stavovi su svakojaki, a nau\u010dnica Yin Lu, koja je doktorirala u oblasti komunikacije, na primer ka\u017ee da mi vi\u0161e uop\u0161te i ne umemo da komuniciramo. Napominje da su se na\u0161i razgovori \u201erazboleli\u201c, najvi\u0161e zbog toga \u0161to se nas niko nije nau\u010dio kako se to radi. Tu najpre misli na neefikasnost komunikacije, a kao glavni razlog za to navodi ogromne koli\u010dine poruka i informacija koje svakodnevno dobijamo. Zatrpani smo svim i sva\u010dim, pa vi\u0161e ne prepoznajemo \u0161ta je va\u017eno. Komunikacija je u takvoj atmosferi skoro nemogu\u0107a.<\/p>\n

Mnogo se pri\u010da (kuca), ali komunikacija nije isto \u0161to i brbljanje. Slu\u0161anje je jednako va\u017eno, ako ne i vi\u0161e. Oni koji su zatrpani ogromnim koli\u010dinama informacija te\u0161ko da mogu ne\u0161to da \u010duju. Tako se danas i sloboda govora smatra slobodom da se neko slobodno izrazi. I to se promenilo \u2013 sloboda govora se pre odnosila na dobrobiti od slobode da se prime informacije, da se ne\u0161to \u010duje. Toliko smo druga\u010diji.<\/p>\n

Kako je tehnologija zauvek promenila na\u010din na koji komuniciramo<\/a><\/p><\/blockquote>\n