Ruke nam mogu otkriti puno o na\u0161em zdravstvenom stanju budu\u0107i da promene na prstima i dlanovima mogu biti prvi znak ozbiljnih poremec\u0301aja u telu.<\/p>\n
Ruke \u2013 simptomi koje ne bi trebalo da ignori\u0161ete<\/p>\n
Iz tog razloga, va\u017eno je da dobro pogledate svoje ruke i obratite pa\u017enju na slede\u0107e:<\/p>\n
Drhtanje<\/strong><\/p>\n Na \u0161ta mo\u017ee da ukazuje: esencijalni tremor<\/p>\n Svi ponekad imamo drhtanje ruku, a uzroci mogu biti razni, od preterivanja sa alkoholom i kafom do napada anksioznosti ili niskog nivoa \u0161ec\u0301era u krvi. Me\u0111utim, stalno drhtanje ruku mo\u017ee ukazivati na esencijalni tremor, bolest koja je nasledna i pogor\u0161ava se vremenom. Iako je takvo stalno drhtanje ruku prili\u010dno neprijatno, ute\u0161no je \u0161to iza njega obi\u010dno nema ozbiljnih zdravstvenih problema. Me\u0111utim, u retkim slu\u010dajevima, takvo drhtanje mo\u017ee biti rani simptom nekih prili\u010dno ozbiljnih bolesti, poput Parkinsonove bolesti. Stoga je najbezbednije otic\u0301i na pregled kod lekara koji c\u0301e proveriti da li postoji razlog za zabrinutost.<\/p>\n Hladni ili beli prsti<\/strong><\/p>\n Na \u0161ta bi to moglo da uka\u017ee: Rejnoov sindrom<\/p>\n Ovo je prili\u010dno \u010desta bolest kod koje dolazi do prekida cirkulacije krvi, \u0161to uzrokuje promene u boji prstiju i ruku (postaju beli, a ponekad i tamnoljubi\u010dasti) u kombinaciji sa bolom i osec\u0301ajem pe\u010denja, utrnulosti i peckanja. Naj\u010de\u0161c\u0301i okida\u010d za pojavu ovih simptoma je hladnoc\u0301a, a pu\u0161enje i anksioznost mogu pogor\u0161ati stanje. No\u0161enje rukavica i izbegavanje hladnoc\u0301e su samo neke od preventivnih mera koje mogu ubla\u017eiti simptome ili spre\u010diti njihovu pojavu, ali ako su postali izuzetno intenzivni, bilo bi dobro konsultovati lekara koji mo\u017ee da prepi\u0161e lekove za pobolj\u0161anje cirkulacije.<\/p>\n Crvene mrlje<\/strong><\/p>\n Na \u0161ta bi to moglo da uka\u017ee: kontaktni dermatitis<\/p>\n Iritirana, crvena ko\u017ea, \u010desto izme\u0111u prstiju, verovatno je uzrokovana kontaktom sa iritantom, kao \u0161to su sapun, deterd\u017eent ili sredstva za \u010di\u0161c\u0301enje. Postoji i stanje koje se naziva alergijski kontaktni dermatitis, kod koga opisane simptome izazivaju odre\u0111eni alergeni, naj\u010de\u0161c\u0301e lateks u gumenim rukavicama, nikl u nakitu ili mirisi u toaletnim potrep\u0161tinama. U bla\u017eim slu\u010dajevima, hidrokortizonska mast ili krema koja se mo\u017ee kupiti bez recepta mo\u017ee pomoc\u0301i, ali ako sumnjate da imate alergiju, obratite se lekaru kako biste identifikovali alergen i izbegavali ga u buduc\u0301nosti.<\/p>\n Ote\u010dene jagodice<\/strong><\/p>\n Na \u0161ta bi to moglo da uka\u017ee: reumatoidni artritis<\/p>\n Bolni i ote\u010deni vrhovi prstiju mogu biti znak ranih faza reumatoidnog artritisa, autoimune bolesti koju karakteri\u0161e hroni\u010dna upala zglobova. \u010cesto po\u010dinje u 40-im godinama i trenutno ne postoji definitivan lek, ali lekovi i neke promene na\u010dina \u017eivota (redovno ve\u017ebanje, odr\u017eavanje idealne telesne te\u017eine) mogu zna\u010dajno pomoc\u0301i u ubla\u017eavanju simptoma.<\/p>\n Sme\u0111e mrlje<\/strong><\/p>\n Na \u0161ta bi to moglo da uka\u017ee: UV o\u0161tec\u0301enja<\/p>\n Tako\u0111e poznate kao \u201estara\u010dke pege\u201c, sme\u0111e mrlje na ko\u017ei ruku mogu biti znak o\u0161tec\u0301enja izazvanog prekomernim, produ\u017eenim izlaganjem suncu bez odgovarajuc\u0301e za\u0161tite, \u0161to dovodi do stvaranja naslaga melanina (\u010dija je uloga da za\u0161titi ko\u017eu od sunca). Ove mrlje se obi\u010dno prvo pojavljuju na rukama, jer je to deo tela koji je najvi\u0161e izlo\u017een sun\u010devim zracima. Kreme za izbeljivanje mogu donekle pobolj\u0161ati stanje i smanjiti vidljivost mrlja, ali one nikada nec\u0301e potpuno nestati, jer jo\u0161 uvek ne postoji metoda koja ih mo\u017ee potpuno ukloniti. Stoga je najpametnije \u0161to mo\u017eete u\u010diniti da sledite odgovarajuc\u0301e preventivne mere: steknite naviku da svakodnevno nanosite kremu za ruke sa SPF-om od 15 na ruke.<\/p>\n Rebrasti nokti<\/strong><\/p>\n Na \u0161ta mo\u017ee ukazivati: Stres<\/p>\n To nisu jedva vidljiva udubljenja (koja, ako postoje, verovatno su uzrokovana nekom mehani\u010dkom traumom, poput udarca noktom), vec\u0301 duboki i veoma izra\u017eeni \u017elebovi poznati kao Boove linije. \u010cesto nastaju kao rezultat stresa, \u0161to mo\u017ee dovesti do zaustavljanja rasta nokta, a samim tim i do formiranja \u017elebova kada nokat ponovo po\u010dne da raste. Boove linije se mogu javiti i kao posledica bolesti, na primer, ako ste nedavno imali neku ozbiljnu operaciju ili sli\u010dno. U svakom slu\u010daju, vremenom c\u0301e nokat porasti, isec\u0301i c\u0301ete udubljenje zajedno sa njim i problem je re\u0161en.<\/p>\n Trnci u prstima<\/strong><\/p>\n Na \u0161ta mo\u017ee ukazivati: Sindrom karpalnog tunela<\/p>\n Karpalni tunel \u0161titi \u017eivac koji vam omoguc\u0301ava da pomerate palac i prva tri prsta na svakoj ruci. Ako se tetive i ligamenti karpalnog tunela upale, na primer zbog ponavljajuc\u0301eg rada kao \u0161to je kucanje, po\u010dinju da pritiskaju \u017eivac, \u0161to uzrokuje peckanje, utrnulost, slabost i bol u prstima. Ovaj problem je \u010de\u0161c\u0301i kod \u017eena nego kod mu\u0161karaca i obi\u010dno se javlja u \u010detrdesetim godinama. Istra\u017eivanja su pokazala da sindrom karpalnog tunela mo\u017ee biti povezan i sa bolestima \u0161titne \u017elezde, reumatoidnim artritisom i nekim kontraceptivnim pilulama. Ako ste primetili bilo koji od simptoma ove bolesti, konsultujte se sa lekarom, a kao preventivnu meru, povremeno napravite pauzu od kucanja i istegnite prste i ruke.(Izvor: Jutarnji.hr.\/Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ruke nam mogu otkriti puno o na\u0161em zdravstvenom stanju budu\u0107i da promene na prstima i dlanovima mogu biti prvi znak ozbiljnih poremec\u0301aja u telu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":274736,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-438690","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438690","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=438690"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438690\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":438693,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438690\/revisions\/438693"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/274736"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=438690"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=438690"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=438690"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}