U petoj deceniji \u017eivota, na\u0161 mozak po\u010dinje da prolazi kroz radikalno \u201epreusmeravanje\u201c koje dovodi do sve ve\u0107e povezanosti razli\u010ditih mre\u017ea u narednim decenijama.<\/p>\n
Ove promene u umre\u017eavanju verovatno su rezultat reorganizacije mozga, koji poku\u0161ava da funkcioni\u0161e \u0161to bolje uprkos sve manjim resursima i starenju svojih \u201ekomponenti\u201c. Pravilna ishrana, redovna fizi\u010dka aktivnost i zdrav stil \u017eivota mogu pomo\u0107i da um ostane u dobrom stanju i da se ove promene u umre\u017eavanju uspore, ponekad i do duboke starosti.<\/p>\n
U sistematskom pregledu objavljenom pro\u0161le godine u \u010dasopisu Psychophysiology, istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Monash u Australiji analizirali su nau\u010dnu literaturu kako bi sumirali na koji na\u010din se povezanost ljudskog mozga menja tokom \u017eivota. Prikupljeni dokazi ukazuju na to da u petoj deceniji \u017eivota (dakle nakon 40. godine), mozak po\u010dinje da se zna\u010dajno \u201epreusmerava\u201c, pri \u010demu razli\u010dite mre\u017ee postaju sve integrisanije i me\u0111usobno povezane, \u0161to ima direktne posledice po kognitivne sposobnosti.<\/p>\n
Od po\u010detka 21. veka, neuronau\u010dnici sve vi\u0161e posmatraju mozak kao slo\u017eenu mre\u017eu sastavljenu od regija, podregija i pojedina\u010dnih neurona. Te jedinice mogu biti me\u0111usobno povezane strukturno, funkcionalno ili na oba na\u010dina. Zahvaljuju\u0107i naprednim tehnikama skeniranja, nau\u010dnici sada mogu da posmatraju koje se oblasti mozga \u201eaktiviraju\u201c kao odgovor na stimulaciju ili \u010dak u stanju mirovanja, \u0161to pru\u017ea uvid u to kako su na\u0161i mozgovi sinhronizovani.<\/p>\n
Tim sa Univerziteta Monash analizirao je 144 studije koje su koristile ove metode snimanja kako bi prou\u010dile mozgove desetina hiljada ispitanika. Na osnovu tih podataka, istra\u017eiva\u010di su prepoznali op\u0161ti trend u na\u010dinu na koji se mre\u017ea mozga menja kroz \u017eivotni vek.<\/p>\n
U mladosti i adolescenciji, mozak poseduje brojne odvojene mre\u017ee sa visokom unutra\u0161njom povezano\u0161\u0107u, \u0161to omogu\u0107ava specijalizovano procesuiranje informacija. To je i logi\u010dno jer je to period kada u\u010dimo da govorimo jezike, igramo sportove i razvijamo talente. Me\u0111utim, oko sredine \u010detrdesetih godina dolazi do promene \u2013 mozak postaje manje povezan unutar pojedina\u010dnih mre\u017ea, a vi\u0161e na globalnom nivou, izme\u0111u razli\u010ditih mre\u017ea. Do osamdesetih godina \u017eivota, mozak obi\u010dno postaje manje specijalizovan po regijama, ali zato vi\u0161e povezan i integrisan u celini.<\/p>\n
Ovo \u201epreusmeravanje\u201c ima i konkretne posledice po kognitivne funkcije.<\/p>\n
\u201eStariji odrasli pokazuju manje fleksibilno razmi\u0161ljanje, pote\u0161ko\u0107e sa formiranjem novih koncepata i apstraktnim mi\u0161ljenjem, slabiju sposobnost kontrole impulsa, kao i ni\u017ee rezultate u verbalnom i numeri\u010dkom rezonovanju\u201c, naveli su autori pregleda. \u201eOve promene u izvr\u0161nim funkcijama po\u010dinju da se prime\u0107uju ve\u0107 kod osoba u petoj deceniji \u017eivota, \u0161to se poklapa sa nalazima da funkcionalna povezanost mo\u017edanih mre\u017ea dosti\u017ee prelomnu ta\u010dku upravo tada.\u201c<\/p>\n
Ipak, vesti nisu potpuno negativne za starenje mozga. \u201eZadaci koji se oslanjaju na automatizovane ili dobro uve\u017ebane procese, kao \u0161to su re\u010dnik i op\u0161te znanje, manje su pogo\u0111eni starenjem i \u010dak mogu blago napredovati tokom \u017eivota\u201c, naveli su autori.<\/p>\n
Za\u0161to uop\u0161te dolazi do ovih promena u mo\u017edanim mre\u017eama? Recenzenti nude obrazlo\u017eenu pretpostavku: mozak je organ sa velikim energetskim zahtevima \u2013 posebno zavisi od glukoze. \u201eMozak odraslog \u010doveka \u010dini oko 2% ukupne telesne mase, ali tro\u0161i oko 20% ukupne koli\u010dine glukoze\u201c, pi\u0161u oni.<\/p>\n
Kako starimo, metabolizam se usporava, a mozak postaje manje efikasan. Tako ne samo da dobija manje glukoze, ve\u0107 je i slabije koristi. Zato se veruje da se mozak reorganizuje kako bi, uprkos sve slabijim resursima i \u201ezastareloj opremi\u201c, nastavio da funkcioni\u0161e \u0161to bolje mo\u017ee.<\/p>\n
Pravilna ishrana, redovno ve\u017ebanje i zdrav \u017eivotni stil mogu pomo\u0107i da um ostane bistar i da se promene u mre\u017eama mozga uspore, ponekad i do kasne starosti.<\/p>\n
Unutra\u0161nje funkcionisanje mozga ostaje u velikoj meri misteriozno, ali zahvaljuju\u0107i ovom velikom sistematskom pregledu koji obuhvata stotine studija i desetine hiljada mo\u017edanih snimaka, bar po\u010dinjemo da dobijamo povr\u0161inski uvid u to kako se na\u0161 mozak menja tokom \u017eivota.<\/p>\n
\u201eTokom ranih godina \u017eivota, funkcionalne mo\u017edane mre\u017ee se brzo organizuju. Njihovo dodatno usavr\u0161avanje traje otprilike do tre\u0107e ili \u010detvrte decenije. Nakon toga sledi vi\u0161eslojna igra potencijalno \u0161tetnih i kompenzatornih promena koje prate starenje\u201c, zaklju\u010dili su recenzenti.(Izvor:Kreni zdravo)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U petoj deceniji \u017eivota, na\u0161 mozak po\u010dinje da prolazi kroz radikalno \u201epreusmeravanje\u201c koje dovodi do sve ve\u0107e povezanosti razli\u010ditih mre\u017ea u narednim decenijama.\u00a0<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":436159,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-438636","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438636","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=438636"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438636\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":438639,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438636\/revisions\/438639"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/436159"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=438636"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=438636"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=438636"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}