{"id":438308,"date":"2025-08-24T21:08:05","date_gmt":"2025-08-24T19:08:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=438308"},"modified":"2025-08-24T21:08:05","modified_gmt":"2025-08-24T19:08:05","slug":"smrt-mestrovic-i-seneka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/08\/24\/smrt-mestrovic-i-seneka\/","title":{"rendered":"Smrt, Me\u0161trovi\u0107 i Seneka"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Predrag Miloradson Nikoli\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Cijelih 20 godina sam se bojao smrti toliko da nijesam ukapirao da sam taj dio \u010dekao nju – a ne \u017eivio. Sve do trenutka dok mi se nije pribli\u017eila toliko da vi\u0161e nije bilo straha od crva koji \u0107e da ti ogole kosti, niti mraka grobnice. Kad te pogleda u o\u010di, samo misli\u0161 na onoga kog najvi\u0161e voli\u0161. Pre\u017eivio sam prvi put i po\u010deo da \u017eivim bez straha. Toliko bez straha da ovaj drugi put nijesam ni ukapirao da mi je blizu. Sve znakove sam presko\u010dio kao da se ni\u0161ta ne de\u0161ava. Da li je realno da umre\u0161 od krajnika desnog koji ti je zatvorio cijelo grlo? Ne nije realno. Svi moji prije mene bi se u grobu okretali. A ovi nakon mene bi izmi\u0161ljali pri\u010de o nekoj te\u017eoj bolesti. Nekakvoj mu\u0161kijoj.<\/p>\n

Do\u0161ao sam doma i sjeo sam jedva gutaju\u0107i pljuva\u010dku. Nekako je buknulo u dva dana. I gleda me onaj na kog sam mislio kad mi se smrt pribli\u017eila prvi put. Moj sin. Mora\u0161 kod ljekara odmah. Uze\u0107u ove bombone. Ti \u0107e\u0161 da se lije\u010di\u0161 sa Fisherman's Friend bombonima? Ide\u0161 sad! Odmah sam zavr\u0161io u Urgentnom, a na uputu od izabranog je pisalo hitno! Doktorica vodenih o\u010diju, o\u010digledno posve\u0107ena svakom pacijentu me je bukvalno na moje ne \u2013 ne ostajem ovdje sa \u010dvrstim stavom zaustavila – ja te ne\u0107u pustiti da ode\u0161 odavde. Ubijedila me je da moram. Ni dalje nijesam shvatao ozbiljnost situacije. Ni kad sam odmah oti\u0161ao na ultrazvuk, skener i magnetnu. Onda nalazi pulmologa, infektologa, alergologa. Sve dok mi infektolo\u0161kinja nije pro\u010ditala op\u0161iran opis koji sam i ja \u010ditao, ali ni\u0161ta razumio nijesam, i pita me da li je vama re\u010deno bilo da ste bili u \u017eivotnoj opasnosti? Ne nije\u2026 Zahvalite se Tijani\u2026<\/p>\n

Kad sam u\u0161ao u bolni\u010dku sobu mislio sam da sam u\u0161ao u \u0110eknu. Samo sam \u010dekao da pokojni \u017divko Nikoli\u0107 u\u0111e i ka\u017ee idemo ponovo. Jer meni nije blisko da postoje nekakvi ljudi koji u punom strahu jednog \u010dovjeka \u201ctje\u0161e\u201d sa \u2013 e \u0161ta ti je \u017eivot\u2026 sve se ne\u0161to bori\u0161, a onda dva metra pod zemlju. Ne ovo nije bilo upu\u0107eno meni. Ovo je bilo upu\u0107eno \u010dovjeku pored mene. On je u \u0161ezdesetim godinama. I \u0107uti uglavnom. Ne reaguje na opaske koje su sve osim normalne. Upoznali smo se. Moj gor\u0161tak iz Pive. Nau\u010dite jednom za svagda – nikada ljude iz Pive ili Durmitora ili Komova ili Prokletija nemojte zvati selja\u010dinama. Ima ne\u0161to posebno u odrastanju me\u0111u vrhovima. Nas dvojica smo odrasli gledaju\u0107i Volujak s koga je izlazio vjetar koji miluje, \u0161amara i \u0161apu\u0107e. A u no\u0107ima gledate zvijezde koje su ba\u0161 tu najbli\u017ee nebu.<\/p>\n

\u010cita, moj zemljak, knjigu \u201cRazgovori sa Senekom\u201d. Ima flaster na grlu jer treba da mu tu ugrade neku cijev da bi mogao da funkcioni\u0161e. A ja Ljosu \u201cKeltov san\u201d. I ponekad mi da da pro\u010ditam neki citat, a ja njemu pro\u010ditam opet neki citat. Ukapirao je da sam duvand\u017eija, pa ka\u017ee: ‘o\u0107emo li zapalit po jednu? Ajmo vala! Iza\u0111emo na terasu i \u0107utimo. Ne forsiram razgovor jer on te\u0161ko pri\u010da. A ja ba\u0161 volim da \u0107utim, osim kad se na\u0111em u okru\u017eenju ljudi koje ne \u017eelim da slu\u0161am. Onda samo pri\u010dam da ne bih slu\u0161ao gluposti. \u010cudno je kad se na\u0111e\u0161 sa potpunim strancem koji ima potrebu da ka\u017ee vjerovatno i ono \u0161to ne bi najbli\u017eem. I re\u010de \u2013 svi mi ka\u017eu \u0161to ne ostavim duvan? Kako da ostavim mog najboljeg prijatelja? Ku\u0107a bila puna \u010deljadi do 2003. A onda sam Novu i Bo\u017ei\u0107 do\u010dekao sam. Do\u0111em s posla u ledni dom, nalo\u017eim vatru, stavim kavu da skuvam i zapalim onim \u017earom cigar. Pa kao s \u010deljadetom da pri\u010dam. Onda iza\u0111em na onu glavicu ispred ku\u0107e da vidim ima li koga da progovorim. A nema \u017eivoga \u010deljadeta. Pa opet zaduvanim. Kao da sam sreo nekoga.<\/p>\n

Meni ve\u0107 o\u010di ovla\u017eile. Gledam ga. Gledam po prvi put detaljno njegovu fizionomiju lica. Tu nema ni\u0161ta lijepo po dana\u0161njim shvatanjima ljepote. Ogromni prelomljeni nos. Velike jagodice. Nema zube. \u0160klempave u\u0161i. Ali ipak lijep. Pomislih kako ga skulptor Me\u0161trovi\u0107 nije sreo? Nijesu \u017eivjeli u istom vremenu, ali to njegovo kameno, gor\u0161ta\u010dko, strogo, ali puno dobrote lice bi mu poslu\u017eilo da napravi lice Pobednika na Kalemegdanu.<\/p>\n

Dan prije njegove operacije dolazi mu \u017eena. Ja \u010ditam Ljosu i postaje mi jasno kako sam pro\u0161ao put u o\u010dima drugih – od onoga koji je potencijalni anarhist i sa izra\u017eenom socijalnom inteligencijom do crnogorskog fa\u0161iste, \u0161to generalno ne postoji.<\/p>\n

I on je pita \u2013 \u0161ta ti ka\u017ee intuicija? I naravno tada odlo\u017eim knjigu I krenem da iza\u0111em kako bih ih ostavio same, ali se ipak okrenem i ka\u017eem: \u0160ta \u0107e ti njena intuicija? Jesam li ti rekao da \u0107u da svratim kod tebe u Pivu da probam tu tvoju jabukova\u010du \u0161to pe\u010de\u0161? A ona me gleda i pru\u017ea mi ruku \u2013 ho\u0107e\u0161 li? Ho\u0107u! E dobro ti nama do\u0161ao!<\/p>\n

I ho\u0107u! Znam \u0111e \u017eivi moj zemljak, Me\u0161trovi\u0107a skulptrora nesu\u0111eni model i Senekin otklon od svijeta u prirodu.<\/p>\n

A smrt? Mora\u0107e da nas sa\u010deka!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

A smrt? Mora\u0107e da nas sa\u010deka!<\/p>\n","protected":false},"author":3330,"featured_media":438313,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-438308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438308","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3330"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=438308"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438308\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":438314,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/438308\/revisions\/438314"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/438313"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=438308"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=438308"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=438308"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}