{"id":437165,"date":"2025-08-10T07:52:23","date_gmt":"2025-08-10T05:52:23","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=437165"},"modified":"2025-08-10T07:52:23","modified_gmt":"2025-08-10T05:52:23","slug":"hronoloska-i-bioloska-starost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/08\/10\/hronoloska-i-bioloska-starost\/","title":{"rendered":"Hronolo\u0161ka i biolo\u0161ka starost"},"content":{"rendered":"
\n
<\/div>\n<\/div>\n
\n
\n

Kada upoznajemo novu osobu, nesvesno obra\u0107amo pa\u017enju na njen fizi\u010dki izgled kako bismo procenili njene godine. Iako su te procene \u010desto vrlo precizne, nau\u010dnici nastoje da razviju sli\u010dan mehanizam koji bi im omogu\u0107io da izra\u010dunaju ne\u010diju starost \u2013 ne onu kalendarsku, ve\u0107 biolo\u0161ku.<\/p>\n<\/div>\n

U novom radu objavljenom u \u010dasopisu Nature Medicine<\/a><\/strong>, Toni Vis-Korej, profesor neurologije na Univerzitetu Stanford i direktor Inicijative Fila i Peni Najt za zdravlje mozga, i njegove kolege iznose rezultate testa krvi koji su razvili, a koji mo\u017ee da odredi \u201ebiolo\u0161ku starost\u201c osobe: broj zasnovan na unutra\u0161njem stanju zdravlja koji bi mogao preciznije da zabele\u017ei koliko dobro starimo u odnosu na hronolo\u0161ki uzrast.<\/p>\n

Test tra\u017ei skupove proteina jedinstvenih za 11 organskih sistema, i svaka od ovih grupa proteina pru\u017ea uvid u to koliko je zdrav odgovaraju\u0107i organ. Zajedno, oni mogu pomo\u0107i u predvi\u0111anju koji ljudi imaju vi\u0161e sklonosti da razviju odre\u0111ene bolesti u narednoj deceniji ili ne\u0161to du\u017ee.<\/p>\n

Na osnovu dobijenih analiza, mozak izgleda kao posebno jak prediktor ne samo Alchajmerove bolesti, ve\u0107 i dugove\u010dnosti uop\u0161te. Istra\u017eiva\u010di su otkrili da je kod ljudi sa mozgom koji je bio stariji od njihove hronolo\u0161ke starosti ve\u0107a verovatno\u0107a da \u0107e ranije umreti od onih sa mozgom koji je bio mla\u0111i od svoje stvarne starosti.<\/p>\n

Izgradnja biolo\u0161kog sata<\/strong><\/p>\n

Nau\u010dnici su odavno zainteresovani za prou\u010davanje jaza izme\u0111u hronolo\u0161ke starosti osobe i njene biolo\u0161ke starosti, jer razlika odra\u017eava koliko brzo neko mo\u017ee da stari \u2013 proces na koji uti\u010du faktori poput bolesti, izlo\u017eenosti \u017eivotnoj sredini, pu\u0161enja, ishrane i drugih faktora na\u010dina \u017eivota. Razli\u010diti prora\u010duni poput onog koji se koristi u trenutnoj studiji \u2013 takozvani \u201ebiolo\u0161ki satovi\u201c \u2013 postoje za odre\u0111ivanje biolo\u0161ke starosti osobe, ali dokazivanje njihove pouzdanosti i ta\u010dnosti je bio veliki izazov.<\/p>\n

Da bi stvorio ja\u010du nau\u010dnu osnovu za biolo\u0161ki sat, Vis-Korej je krenuo od \u010dinjenice da organi u telu proizvode specifi\u010dne proteine koji su jedinstveni za njih. Njegova hipoteza je bila da pra\u0107enje kako se ovi proteini menjaju tokom vremena mo\u017ee ukazati na to koliko je organ zdrav i koliko dobro funkcioni\u0161e.<\/p>\n

To je isto ono \u0161to dobijamo iz analiza krvi na lekarskom pregledu: one pru\u017eaju uvid u stanje srca, jetre i drugih organa kako bi lekari imali uvid u to koliko dobro funkcioni\u0161u i da li se menjaju tokom vremena.<\/p>\n

Vis-Korej je tu ideju podigao na vi\u0161i nivo prou\u010davaju\u0107i 3.000 proteina kod 45.000 ljudi, starosti od 40 do 70 godina, koji su dali uzorke krvi Britanskoj biobanci. Ovi proteini su identifikovani kao jedinstveni za jedan od 11 razli\u010ditih organa: masno tkivo, arterije, mozak, srce, imuno tkivo, creva, bubrege, jetru, plu\u0107a, mi\u0161i\u0107e i pankreas. Tako\u0111e je razvio model ma\u0161inskog u\u010denja koji je bele\u017eio nivoe ovih proteina i kod zdravih ljudi i kod onih sa bolestima. Po\u0161to su uzorci bili povezani sa godinama ljudi, Vis-Korej je tako\u0111e mogao da mapira koji su nivoi proteina povezani sa kojim godinama.<\/p>\n

Kada je to uradio, do\u0161ao je do biolo\u0161ke starosti bilo kog datog organa kod bilo koje osobe, koju je zatim mogao da uporedi sa njihovom hronolo\u0161kom staro\u0161\u0107u kako bi stekao utisak o tome koji ljudi br\u017ee stare. Dvadeset proteina povezanih sa mozgom pokazali su se kao dobri pokazatelji za izra\u010dunavanje ukupne biolo\u0161ke starosti osobe.<\/p>\n

\u201eAko imam mere mo\u017edanih proteina od bilo koje slu\u010dajne osobe, mogu poku\u0161ati da ga uklopim i ka\u017eem: \u2018Ova osoba mora da ima oko ovoliko godina\u2019\u201c, obja\u0161njava profesor. \u201eTo daje procenu koliko ta osoba ima godina, ili koliko je star njen mozak.\u201c<\/p>\n

Novi pogled na starenje<\/strong><\/p>\n

Vis-Korej nije siguran za\u0161to je mozak tako sna\u017ena zamena za ostale organske sisteme, ali je mogu\u0107e da ili mozak nekako odra\u017eava celokupno stanje bolesti ili o\u0161te\u0107enja tela i drugih organskih sistema, ili da je mozak centralni orkestrator razli\u010ditih organa i nadgleda njihovu funkciju i dugove\u010dnost.<\/p>\n

Po\u0161to je studija pratila ljude koji su dali uzorke tokom 15 do 17 godina, Vis-Korej je tako\u0111e mogao da ispita kako je biolo\u0161ka starost bila u korelaciji sa smrtno\u0161\u0107u. Oni \u010dija je biolo\u0161ka starost mozga bila mla\u0111a od njihove hronolo\u0161ke starosti imali su 40 odsto manji rizik od smrti tokom studije u pore\u0111enju sa osobama normalnog uzrasta.<\/p>\n

Ljudi sa starijim mozgom nisu samo imali ve\u0107u verovatno\u0107u da \u0107e imati kra\u0107i \u017eivot, ve\u0107 su imali i tri puta ve\u0107u verovatno\u0107u da razviju Alchajmerovu bolest \u2013 nivo sli\u010dan posedovanju jedne kopije genetskog faktora rizika ApoE4 \u2013 nego osobe normalnog uzrasta.<\/p>\n

\u0160to su organi osobe \u201estariji\u201c, to je ve\u0107i rizik od smrti; posedovanje dva do \u010detiri starija organa pove\u0107alo je rizik od smrti tokom studije za vi\u0161e od dva puta, a osam ili vi\u0161e starijih organa pove\u0107alo je rizik za osam puta. \u201ePostoji postepeno pove\u0107anje rizika od smrti\u201c, ka\u017ee Vis-Korej. \u201eTo je prili\u010dno zapanjuju\u0107e.\u201c<\/p>\n

Iako veoma otre\u017enjuju\u0107i, rezultati tako\u0111e pru\u017eaju i dosta ohrabrenja, navodi profesor. Za razliku od gena, proteini se mogu modifikovati, a zdravlje organa mo\u017ee se promeniti lekovima, na\u010dinom \u017eivota ili jednim i drugim. Ljudi u studiji koji su uzimali jedan od \u0161est lekova ili suplemenata \u2013 ulje jetre bakalara, glukozamin, ibuprofen, multivitamine, hormonski tretman Premarin ili vitamin C \u2013 ve\u0107inom su imali najmanje dva sistema organa koja su biolo\u0161ki mla\u0111a od njihove hronolo\u0161ke starosti. Ljudi koji nisu preterano pu\u0161ili ili pili i koji su redovno dobro spavali tako\u0111e su imali mla\u0111e organe.<\/p>\n

\u201eU budu\u0107nosti \u2013 i, donekle, \u010dak i sada \u2013 nadamo se da postoje na\u010dini da se interveni\u0161e\u201c, nagla\u0161ava prof. Vis-Korej. \u201eSli\u010dno je kao da jednom godi\u0161nje dovezete automobil u gara\u017eu, kada koriste kompjutersku dijagnostiku da poka\u017eu da li su svi razli\u010diti delovi va\u0161eg automobila u redu. Ono \u0161to je ovde lepo je to \u0161to ovo potencijalno daje ljudima ne\u0161to konkretno \u0161to mogu da promene.\u201c(Izvor:nature medicine\/rts.rs<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada upoznajemo novu osobu, nesvesno obra\u0107amo pa\u017enju na njen fizi\u010dki izgled kako bismo procenili njene godine. Iako su te procene \u010desto vrlo precizne, nau\u010dnici nastoje da razviju sli\u010dan mehanizam koji bi im omogu\u0107io da izra\u010dunaju ne\u010diju starost \u2013 ne onu kalendarsku, ve\u0107 biolo\u0161ku.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":437168,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-437165","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/437165","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=437165"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/437165\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":437169,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/437165\/revisions\/437169"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/437168"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=437165"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=437165"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=437165"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}