{"id":436389,"date":"2025-07-31T05:54:54","date_gmt":"2025-07-31T03:54:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=436389"},"modified":"2025-07-31T05:54:54","modified_gmt":"2025-07-31T03:54:54","slug":"kraj-kolonijalnih-mitova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/07\/31\/kraj-kolonijalnih-mitova\/","title":{"rendered":"Kraj kolonijalnih mitova"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Alma Ferhat<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Palestinski narod doslovno nestaje pred o\u010dima sveta \u2013 prema izvorima lista Haaretz, broj \u017ertava ve\u0107 dosti\u017ee stotinu hiljada,1 dok se zavr\u0161etak rata ote\u017ee unedogled. Na vidiku jo\u0161 uvek nema politi\u010dkog lidera koji bi bio u stanju da pokrene temeljni zaokret u izraelskom dru\u0161tvu zarad trajnog mira. Pregovori koji se trenutno vode, javnosti se predstavljaju kao privremeni prekid vatre. Izraelu je preko potrebno odgovorno dr\u017eavno rukovodstvo koje bi, makar iz pragmati\u010dnih razloga, pokrenulo ozbiljan mirovni proces, kao \u0161to su to u svoje vreme u\u010dinili Menahem Begin (1979) i Jicak Rabin (1993-94). Jer, izgleda da je uzaludno o\u010dekivati da bi se takav iskorak mogao dogoditi iz moralnih pobuda.<\/p>\n

Razaranje Gaze traje suvi\u0161e dugo da bi u Izraelu jo\u0161 uvek bilo mogu\u0107e \u017eiveti u svesno izabranom neznanju. Retki, boja\u017eljivi poku\u0161aji da se zatra\u017ei odgovornost ili izrazi zabrinutost za budu\u0107nost zemlje vi\u0161e slu\u017ee umirivanju savesti nego istinskom preispitivanju. Govor u javnom prostoru je jo\u0161 uvek kontrolisan, a oskudni patriotski vokabular samo nagla\u0161ava izostanak elementarne humanosti prema palestinskim \u017ertvama. Neprekidna samoviktimizacija i optu\u017eivanje Hamasa za sve strahote Gaze, ispunjavaju izraelsku svakodnevicu i \u010dine je monstruoznom, jer je istovremeno li\u0161avaju bilo kakve ljudske reakcije na ogromnu palestinsku patnju. Posebno raspame\u0107uje i boli nemilosrdno juri\u0161anje novinara i opozicije na one retke pojedince koji se usude da iska\u017eu empatiju prema stradanju Palestinaca i uka\u017eu na odgovornost Izraela. Svi dru\u0161tveni akteri zdu\u0161no u\u010destvuju u izgradnji paralelne stvarnosti u kojoj su re\u010di i postupci izgubili svaku vezu s onim \u0161to se zaista doga\u0111a. Istovremeno, izostaje solidarnost sa mladim vojnicima koji ginu u sukobima. Pogibija tek svr\u0161enih srednjo\u0161kolaca, koji ve\u0107 imaju iskustvo libanskog fronta i Gaze, kao da javnost ostavlja ravnodu\u0161nom. O tragi\u010dnom i besmislenom \u017ertvovanju generacije ro\u0111ene 2005\/06. gotovo da se i ne govori, a smrt mladih svedena je na suvu birokratsku frazu \u201edopu\u0161teno za objavu\u201c (hutar lepirsum) koja se posle dve godine odoma\u0107ila u jeziku.<\/p>\n

Dru\u0161tveni analiti\u010dari nastoje da kroz prizmu izraelskog kolonijalizma objasne zlo\u010dine koje vojska \u010dini u Gazi. Gil Rot\u0161ild Elijasi veruje da razmatranje trenutne faze izraelskog kolonijalnog projekta mo\u017ee ponuditi neke uvide o uzrocima brutalnog nasilja zapo\u010detog granatiranjem Gaze, \u0161to je zatim preraslo u kopnenu invaziju, uz masovno ubijanje i uni\u0161tavanje stambene, obrazovne i zdravstvene infrastrukture.2 Poslednjih meseci, taj obrazac je eskalirao u ciljano izgladnjivanje stanovni\u0161tva uskra\u0107ivanjem humanitarne pomo\u0107i i pucanje na \u017eitelje Pojasa koji \u010dekaju pred malobrojnim punktovima za distribuciju hrane. Kao najnovija etapa destrukcije, pojavio se plan o \u201ehumanitarnim gradovima\u201c u koje bi se Palestinci saterali pre njihovog \u201edobrovoljnog\u201c iseljavanja u druge dr\u017eave. Izraelsko pravosu\u0111e ne samo da ne reaguje, ve\u0107 Vrhovni sud i vladina pravna zastupnica svojim odlukama podr\u017eavaju i pravdaju postupke dr\u017eave prema Palestincima. Samo tokom maja, \u010detiri me\u0111unarodne organizacije podnele su nekoliko \u017ealbi izraelskim sudovima zbog na\u010dina distribucije humanitarne pomo\u0107i u Gazi, dokazuju\u0107i povrede me\u0111unarodnog humanitarnog prava. Sve \u017ealbe su odbijene.<\/p>\n

Pojedini teoreti\u010dari smatraju da upravo eskalacija nasilja ukazuje na duboku krizu izraelskog kolonijalnog poretka, koja se ogleda u primetnom odlivu dela stanovni\u0161tva iz zemlje (onog sa najvi\u0161e resursa), sloma demokratskih institucija i nesposobnosti dr\u017eave da ponudi validnu alternativu Jevrejima u dijaspori. Jedan od najo\u010diglednijih pokazatelja te krize jeste odnos vladaju\u0107e koalicije prema izraelskim gra\u0111anima koje je zarobio Hamas. Zastupnici ove teze ukazuju da bi kolonijalni re\u017eim koji je u punoj snazi nastojao da oslobodi otete i tako potvrdi njihov poseban status kao pripadnika \u201eelitnog\u201c naroda. Izraelska dr\u017eava ih, me\u0111utim, prepu\u0161ta sudbini. Na taj na\u010din je izbrisana sveta razlika na kojoj po\u010diva kolonijalni poredak, da \u017eivot pripadnika kolonizatorske grupe vredi vi\u0161e od \u017eivota starosedela\u010dkog stanovni\u0161tva. To potvr\u0111uje i politikolog Oren Jiftahel svojom definicijom Izraela kao etnokratskog re\u017eima: Taj model, naime, omogu\u0107ava dominantnoj grupi da uti\u010de, oblikuje i ignori\u0161e izazove koje upu\u0107uju neprivilegovane zajednice, zahvaljuju\u0107i dru\u0161tvenoj mo\u0107i i kontroli nad zemljom. Me\u0111utim, upravo zato \u0161to se temelje na isklju\u010divosti, hijerarhiji i rigidnoj kontroli, ovakvi sistemi u du\u017eem trajanju postaju strukturalno nestabilni \u2013 \u0161to se, kako teoreti\u010dari isti\u010du, danas jasno pokazuje.<\/p>\n

Suprotno tuma\u010denje, koje zastupa i Gil Rot\u0161ild Elijasi, jo\u0161 je pesimisti\u010dnije jer ne posmatra aktuelno nasilje kao incident, ve\u0107 kao ne\u0161to \u0161to je imanentno sistemu. Po njegovom mi\u0161ljenju, izraelski kolonijalizam nije u krizi, ve\u0107 upravo na svom vrhuncu, dok je uzdrmani poredak samo ogolio primarno nasilje na kojem je zasnovan postoje\u0107i politi\u010dki mehanizam. To je isto ono nasilje koje se tokom decenija institucionalizovalo, asimiliralo u dr\u017eavnu birokratiju i postalo \u201estrukturno\u201c, da bi se danas ponovo ispoljilo u svom izvornom obliku. Iz ove perspektive, eskalacija nasilja ne ozna\u010dava prelom ili promenu pravca, ve\u0107 povratak formativnog, konstitutivnog \u010dina kolonijalne mo\u0107i u novoj konfiguraciji. U prilog tezi govore podaci o useljavanju u Izrael koje se, prema navodima ministarstva dijaspore, odvija nesmetano uprkos ratovima. Proces jeste ne\u0161to usporeniji, pa se za poslednjih godinu i po dana uselilo oko 30.000 Jevreja, \u0161to je u mirnijim periodima godi\u0161nji prosek. To potvr\u0111uje da Izrael jo\u0161 uvek privla\u010di useljenike, prvenstveno zbog porasta antisemitizma u svetu (alija francuskih Jevreja je primer kontinuiranog useljavanja). Ni ignorisanje otetih Izraelaca nije nova pojava, samo je vidljivija zbog velikog broja talaca. Mit o dr\u017eavi koja Jevrejima garantuje uto\u010di\u0161te i za\u0161titu po svaku cenu, stoji na klimavim nogama. Slu\u010daj mladi\u0107a Avere Mengistoa to sna\u017eno ilustruje: kao civil, gre\u0161kom je pre\u0161ao granicu sa Gazom jo\u0161 2014. godine, da bi iz decenijskog Hamasovog zato\u010deni\u0161tva bio oslobo\u0111en tek u februaru 2025.<\/p>\n

Ova teza obja\u0161njava i za\u0161to nasilje nije usmereno isklju\u010divo na Palestince u Gazi, kao kazna za oktobarski napad, ve\u0107 je poja\u010dano i prema onima koji \u017eive na Zapadnoj obali i Izraelu. Re\u010d je o razli\u010ditim oblicima represije osmi\u0161ljenim da trajno elimini\u0161u palestinsko prisustvo. U zoni C, iz koje je Izrael trebalo da se povu\u010de u skladu sa Memorandumom iz Vaj Rivera (1998), sprovodi se sofisticirana pravna opresija: re\u017eim je zapo\u010deo \u201esre\u0111ivanje\u201c zemlji\u0161nih knjiga kroz upisivanje jevrejskog vlasni\u0161tva, iako je to protivno pravilima me\u0111unarodnog prava o okupaciji. Kratki rokovi i fakti\u010dka nemogu\u0107nost da pribave potrebnu dokumentaciju, onemogu\u0107avaju Palestince da uknji\u017ee svoje posede, \u0161to je taktika ve\u0107 oprobana u Negevu. Usvajanjem zakonskih izmena, Zapadna obala \u0107e se ubudu\u0107e zvati isklju\u010divo Juda i \u0160omron, \u010dime se sprovodi jezi\u010dka intervencija u brisanje se\u0107anja kao simboli\u010dka potvrda vlasni\u0161tva nad tim podru\u010djem.<\/p>\n

Na unutra\u0161njem planu, represija nad arapskim dr\u017eavljanima Izraela odvija se du\u017e dve glavne linije. Jedna se ogleda u prepu\u0161tanju arapskih gradova na milost i nemilost organizovanom kriminalu. Po direktivi ministra bezbednosti Itamara Ben Gvira, policija svesno ne interveni\u0161e, dopu\u0161taju\u0107i da se sukobi kriminalnih grupa odvijaju nesmetano na ulicama, \u010dime se ozbiljno ugro\u017eava bezbednost gra\u0111ana. U zajednice se unosi ose\u0107aj nesigurnosti, dok obra\u010duni postaju gotovo svakodnevna pojava. Arapske firme se zatvaraju, pa gradovi i sela u kojima \u017eive Arapi ostaju bez neophodnih usluga za normalan \u017eivot. Krajnji cilj je sistemsko slabljenje arapskih zajednica i stvaranje pritiska koji bi doveo do njihovog masovnijeg iseljavanja.<\/p>\n

Drugi vid unutra\u0161nje represije ogleda se u podsticanju govora mr\u017enje prema arapskim politi\u010dkim strankama, koje se od po\u010detka rata u Gazi kontinuirano optu\u017euju za podr\u0161ku terorizmu. Usvojeni su brojni zakonski predlozi sa ciljem da se obezbedi pravni osnov za oduzimanje mandata arapskim poslanicima u Knesetu. Re\u017eim nastoji da ukloni ove stranke sa politi\u010dke scene i time njihovim bira\u010dima jasno poka\u017ee da je izlazak na izbore besmislen \u010din \u2013 jer su njihovi predstavnici nemo\u0107ni, a njihov glas bezvredan. \u010clanovi vladaju\u0107e koalicije neprekidno hu\u0161kaju javnost protiv arapskih poslanika, \u0161to je kulminiralo sredinom jula poku\u0161ajem lin\u010da Ajmana Odea, jednog od najistaknutijih arapskih politi\u010dara, od strane desni\u010darskih ekstremista.<\/p>\n

Dok vreme prolazi, a broj \u017ertava svakodnevno raste, izraelska javnost se krije iza borbe protiv pravosudnog prevrata i navodnog i\u0161\u010dekivanja izbora. Dnevna politika zatrpava javni prostor temama koje zaokupljaju pa\u017enju vi\u0161e nego mrtvi i gladni u Gazi. Gra\u0111anima je, \u010dini se, va\u017enije da spre\u010de usvajanje zakona o regrutaciji haredima nego da zaustave ubijanje Palestinaca; hitnije im je da sa\u010duvaju vladinu pravnu savetnicu nego da prekinu izgladnjivanje stanovni\u0161tva Gaze. U televizijskim studijima raspravlja se o tome da li je glad u Gazi samo Hamasova propaganda, dok u isto vreme dr\u017eava cini\u010dno prikazuje svoju \u201ehumanost\u201c slanjem izgladnelih i iscrpljenih magaraca iz Gaze na oporavak u Francusku.<\/p>\n

Malobrojni Izraelci, mo\u017eda tek stotinak hiljada njih, u\u017easnuti su nasiljem vojske, ali su podjednako razo\u010darani i pona\u0161anjem me\u0111unarodne zajednice, koja je dopustila da Izrael ode predaleko. Svesni su da su evropske zemlje jo\u0161 pre dve decenije, nakon kraha mirovnih inicijativa, digle ruke od izraelsko-palestinskog pitanj, zadovoljne ekonomskim koristima koje crpe iz produ\u017eenog konflikta. Istovremeno, izgubili su i poslednju nadu da \u0107e izraelski gra\u0111ani, makar iz straha od me\u0111unarodne osude, poku\u0161ati da u\u010dine ne\u0161to. Umesto toga, izraelsko dru\u0161tvo je postalo ravnodu\u0161no \u2013 i to u trenutku kada antiizraelski sentiment u svetu dosti\u017ee istorijski vrhunac.<\/p>\n

Zajedni\u010dki svetonazor uvukao je zemlju u ratne zlo\u010dine zbog kojih \u0107e najverovatnije biti progla\u0161ena odgovornom za genocid. Ako se ne otrezni od opijenosti sopstvenom vojnom mo\u0107i, mogu pro\u0107i decenije (ili \u010ditav vek kao u slu\u010daju Turske) u negiranju \u010dinjenica i sudskih presuda. Izrael bi mogao, poput Turske, provesti decenije \u2013 pa i \u010ditav vek \u2013 u poricanju \u010dinjenica i ignorisanju sudskih presuda. No, to je pre svega problem samog Izraela, koji upornim nepriznavanjem zlo\u010dina svesno izop\u0161tava sebe iz kruga civilizovanog sveta. U tom izolovanom prostoru, dru\u0161tvo \u0107e mu najverovatnije praviti Srbija \u2013 zemlja koja ni trideset godina nakon genocida u Srebrenici nije uspela da iznedri dovoljnu dru\u0161tvenu snagu koja bi suo\u010davanje s pro\u0161lo\u0161\u0107u prepoznala kao moralni i politi\u010dki imperativ.<\/p>\n

1.U \u017ertve se ubrajaju ne samo ubijeni od strane vojske, ve\u0107 i osobe koje su ostale zatrpane ispod ru\u0161evina, ljudi koji su umrli zbog gladi i hroni\u010dni bolesnici koji nisu dobili medicinsku terapiju.
\n2.Prema proceni Ujedinjenih nacija u Pojasu ima oko 50 miliona tona ru\u0161evina za \u010dije uklanjanje \u0107e biti potrebna 21 godina.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Malobrojni Izraelci, mo\u017eda tek stotinak hiljada njih, u\u017easnuti su nasiljem vojske, ali su podjednako razo\u010darani i pona\u0161anjem me\u0111unarodne zajednice, koja je dopustila da Izrael ode predaleko<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":435703,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-436389","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/436389","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=436389"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/436389\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":436392,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/436389\/revisions\/436392"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/435703"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=436389"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=436389"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=436389"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}