{"id":435651,"date":"2025-07-22T06:58:28","date_gmt":"2025-07-22T04:58:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=435651"},"modified":"2025-07-22T06:58:28","modified_gmt":"2025-07-22T04:58:28","slug":"genocid-na-bliskom-istoku-prica-ehuda-adiva-i-lili-traubman","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/07\/22\/genocid-na-bliskom-istoku-prica-ehuda-adiva-i-lili-traubman\/","title":{"rendered":"Genocid na Bliskom istoku: Pri\u010da Ehuda Adiva i Lili Traubman"},"content":{"rendered":"

Autor: Marko Lovri\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u0160ta god da su u poslednje dve godine poku\u0161ali dobronamerni ljudi \u0161irom sveta, zlo na Bliskom istoku je postajalo ve\u0107e ili je ostajalo isto, \u0161to je mo\u017eda i depresivnije za \u010doveka koji poku\u0161ava ne\u0161to da promeni. No sagovornici Radara nemaju drugi izbor. Ako bi odustali, ne bi samo izneverili milione Palestinaca, naroda kome je svaki saveznik potreban, ve\u0107 i sopstvene biografije.<\/p>\n

Ehud Adiv je odrastao u levi\u010darskom kibucu. Slu\u017eio je u \u0160estodnevnom ratu 1967, a potom i u drugim ratnim operacijama du\u017e reke Jordan. Za Izrael je \u0160estodnevni rat bio prelomni trijumf, ali za Adiva je bio izvor prelomnih pitanja. Potraga za mirom odvela ga je u radikalne levi\u010darske organizacije. Poku\u0161avao je da uspostavi kontakt sa Palestincima, i ti su ga poku\u0161aji naposletku odveli u Siriju, \u0161to je za izraelski sistem bilo i previ\u0161e. Godine 1973. uhap\u0161en je, optu\u017een za sva\u0161ta, uklju\u010duju\u0107i \u0161pijuna\u017eu, i bez obzira na to \u0161to je takve optu\u017ebe negirao i tada i danas, osu\u0111en je na 17 godina zatvora. Pu\u0161ten je iz zatvora 1985, i okrenuo se nauci. Dugo je predavao politikologiju na Otvorenom univerzitetu Izraela.<\/p>\n

Lili Traubman je ro\u0111ena u \u010cileu, tako\u0111e u porodici levih stremljenja. Njen otac, u Drugom svetskom ratu odlikovani junak \u010duvene \u010cehoslova\u010dke brigade, u \u010cileu je radio u ministarstvu rudarstva i vodio pozori\u0161ne trupe da nastupaju za rudare. Taj kulturni rad i \u010dlanstvo u komunisti\u010dkoj partiji bili su vi\u0161e nego dovoljni da 1973, u godini kada je Adiv uhap\u0161en, otac Lili Traubman postane jedna od brojnih \u017ertava Pino\u010deovog re\u017eima. Njegova \u0107erka se obrela u Izraelu i lako na\u0161la nove nepravde protiv kojih se valja boriti. Jo\u0161 poku\u0161ava da iznese na videlo sve o saradnji Tel Aviva sa \u010dileanskom vojnom huntom.<\/p>\n

Ehud Adiv i Lili Traubman bili su gosti Beograda na poziv organizacije \u017dene u crnom.<\/p>\n

Kako izgleda otpor ratu i genocidu u dana\u0161njem Izraelu? Da li je to uop\u0161te mogu\u0107e dok zemlja ratuje?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Traubman: Sedmi oktobar je bio veoma traumati\u010dan. \u017divim u kibucu me\u0111u liberalnim ili levi\u010darskim svetom, koji je verovao u miroljubiva re\u0161enja. Dogodilo se nezamislivo, i razumljivo je \u0161to su se i takvi ljudi zabrinuli. Svejedno, postoji \u0161irok dijapazon protesta. Ima i dnevnih i nedeljnih demonstracija protiv rata. Protestuje se i pred vojnim bazama. U tome uglavnom u\u010destvuju \u017eene, ali ima i mu\u0161karaca, i tamo se nose fotografije dece ubijene u Gazi. Neke se \u017eene bune bukom, lupaju u \u0161erpe. Pro\u0161le sedmice se zbila takva manifestacija u Tel Avivu, i fa\u0161isti su tukli u\u010desnice.<\/p>\n

Majke su jednog dana iza\u0161le na ulicu i govorile da se njihova deca povre\u0111uju, da sebi lome ruke i da to \u010dine kako ne bi i\u0161la u Gazu \u2013 Lili Traubman
\nRaste i broj regruta koji ula\u017eu prigovor savesti. Vojni rok u Izraelu traje tri godine, nova nare\u0111enja su ga produ\u017eila za \u010detiri meseca, i mnogi od tih mladih su u Gazi otkako je rat po\u010deo, stalno su na rati\u0161tu. Majke su jednog dana iza\u0161le na ulicu i govorile da se njihova deca povre\u0111uju, da sebi lome ruke i da to \u010dine kako ne bi i\u0161la u Gazu. Oni koji su po zavr\u0161etku vojnog roka oti\u0161li u inostranstvo, ne vra\u0107aju se, jer odmah dobijaju vojne pozive. Ne mogu da ka\u017eem da ti ljudi imaju jasan stav protiv rata, protiv zauzimanja Gaze, ali pona\u0161anjem pokazuju da barem ne \u017eele da ginu.<\/p>\n

Adiv: Spoljni svet misli da je i izraelska javnost, a ne samo vlada, u celini veoma nacionalisti\u010dka, da podr\u017eava Netanijahua. Ta je slika veoma pogre\u0161na. Glavno pitanje jeste kako udru\u017eiti izraelske Palestince sa izraelskim levi\u010darima, sa ljudima koji veoma kriti\u010dki posmatraju cionizam, i sa drugim ljudima koji se protive ratu i Netanijahuu. Mnogi ti ljudi su veoma mladi, i ako bi se udru\u017eili sa Arapima, koji \u010dine dvadeset odsto stanovni\u0161tva Izraela, bili bi mo\u0107an blok. Mogli bi da osvoje makar \u010detvrtinu mesta u Knesetu, i to bi potpuno promenilo i atmosferu i sliku Izraela u o\u010dima sveta.<\/p>\n

Va\u017eno je re\u0107i i to da govorimo o studentima, o intelektualcima, o misle\u0107im ljudima. Oni nisu rasisti, oni su spremni na kompromis sa Palestincima. Problem je, me\u0111utim, to \u0161to postoje dve razli\u010dite borbe. Palestinci nam tra\u017ee podr\u0161ku, znaju da smo uz njih, ali smatraju da u\u010destvujemo u razli\u010ditim bitkama. Nema jedinstvene demokratske borbe.<\/p>\n

Ako mo\u017eemo da zamislimo prose\u010dnog Izraelca, da li se njegov odnos prema Palestincima, Arapima, muslimanima, \u0161irem svetu, promenio posle 7. oktobra?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Traubman: Da, mnogi su se Izraelci promenili, ali ne svi, ne ve\u0107ina. Osim toga, i sada\u0161nja mi\u0161ljenja mogu da se menjaju. Izrael je \u010dak i pod ovim okolnostima me\u0161ovito dru\u0161tvo. U svim bolnicima ima medicinskih sestara i lekara Palestinaca. Palestinci predaju na univerzitetima. Skoro svi voza\u010di autobusa su Palestinci. Palestinci prodaju u radnjama, u tr\u017enim centrima. Jevrejima je po zakonu subota neradna, a tr\u017eni centri \u017eele da budu otvoreni svaki dan, i ko onda radi ako ne Palestinci? Rade palestinske devojke \u0161irokih osmeha, sre\u0107ne \u0161to i tog dana mogu da zarade.<\/p>\n

Ljudi su se u \u010cileu nakon dr\u017eavnog udara 1973. promenili preko no\u0107i. Verujem da promena \u010delnika menja i ljude. Kada sam 1994. sa \u017denama u crnom i\u0161la na mirovne demonstracije, jedan \u010dovek iz mog kibuca nam je dovikivao u\u017easne pogrde. Onda je sklopljen mir sa Jordanom, a za ve\u0107inu Izraelaca Jordan i Palestina su isto, ne prave razliku. I taj \u010dovek me je istog dana, na zajedni\u010dkoj ve\u010deri u kibucu, pitao kada \u0107u organizovati turisti\u010dko putovanje za Jordan. Bila sam iznena\u0111ena, ali je \u010dovek bio ozbiljan.<\/p>\n

Da li je uprkos me\u0161ovitosti dru\u0161tva poja\u010dana represija i nad \u201edoma\u0107im\u201c Palestincima i Arapima?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Adiv: Vi\u0161e od stotinu izraelskih Palestinaca uhap\u0161eno je ili privo\u0111eno ili maltretirano zbog nekoliko re\u010denica na Fejsbuku. Nisu podr\u017eavali Hamas, samo kritikovali izraelsku politiku. Njihove demonstracije u principu nisu dozvoljene. Ima pritisaka i na radnim mestima, a sva antiarapska propaganda u medijima ve\u0107 po sebi tera Palestince da budu tihi.<\/p>\n

Ilustrativan je slu\u010daj zamenika upravnika bolnice u Afuli. Njegova supruga je nekoliko dana posle 7. oktobra na Fejsbuku napisala neke stihove iz Kurana koji govore da samo bog mo\u017ee da pomogne. Gradona\u010delnik Afule je mesecima sam organizovao svakodnevne demonstracije i zahtevao da zamenik bude smenjen. Takav \u0161ovinizam, takav rasizam, takva histerija zaista nisu bili zamislivi pre 7. oktobra.<\/p>\n

Traubman: Ne znamo precizno koliko je takozvanih administrativnih zatvorenika, onih koji su zato\u010deni bez su\u0111enja, ali znamo da ih nikada nije bilo ovoliko. Zatvorenici koji \u017eele advokata ili lekara, bivaju zbog toga ka\u017enjeni.<\/p>\n

Da li bi se Izrael posle 7. oktobra pona\u0161ao druga\u010dije pod drugom vladom?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Traubman: Naravno da bi bilo druga\u010dije. Svaka vlada posle 7. oktobra bila bi vrlo sli\u010dna, ali mislim da ne bi bilo genocida. Mislili smo da je genocid nemogu\u0107.<\/p>\n

Adiv: \u010cak ni ova vlada pre 7. oktobra nije bila kakva je danas. Jeste bila nacionalisti\u010dka, jeste bila antipalestinska, ali se nije usu\u0111ivala da \u010dini to \u0161to \u010dini danas. \u010cak su poku\u0161avali da sara\u0111uju sa Hamasom da bi odr\u017eali ravnote\u017eu, da Palestinska samouprava pod Mahmudom Abasom ne bi prevagnula, jer im je cilj uvek bio da Palestince podele kako uspostavljanje palestinske dr\u017eave ne bi bilo mogu\u0107e.<\/p>\n

Netanijahu je poput Luja \u010cetrnaestog \u2013 posle njega, potop. Za njega nema \u017eivota ako nije premijer, ako nije kralj Izraela. I u\u010dini\u0107e sve da to potraje \u2013 Ehud Adiv
\nOd 7. oktobra se pona\u0161aju kao pravi fa\u0161isti, \u010dak i u samom Izraelu, ne samo u Gazi. Kada sam bio zatvorenik, sedamdesetih i osamdesetih godina, zatvorski re\u017eim nije bio previ\u0161e strog. Mogli smo da se okupljamo, da otvoreno razgovaramo o politici, imali smo knjige i brojna druga prava. Danas je u izraelskim zatvorima stravi\u010dno. Zatvorenici bivaju tretirani kao pod nacizmom, i to niko pre 7. oktobra nije mogao da zamisli.<\/p>\n

Politika Izraela se generalno ne menja, jer je Izrael cionisti\u010dka, nacionalisti\u010dka jevrejska dr\u017eava. Razdvajanje Jevreja i drugih, diskriminacija prema drugima, ne\u0107e se promeniti, ali na\u010din na koji ova vlada te principe primenjuje, jedinstven je. Ako, kao \u0161to se nadamo, za godinu dana bude novih izbora, ako u vladi ne bude fa\u0161ista poput Itamara Ben-Gvira i ako ne bude partija naseljenika, bi\u0107e druga\u010dije. Ako ne budemo vi\u0161e ubijali \u017eitelje Gaze, ako im budemo dozvolili da \u017eive i da poprave \u017eivote, to \u0107e ve\u0107 biti zna\u010dajna promena.<\/p>\n

Ima li Netanijahuova vlada bilo kakav kona\u010dni plan za Gazu i za Zapadnu obalu? Ili premijera zanima samo trajni rat koji mu \u010duva vlast?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Adiv: Netanijahu je poput Luja \u010cetrnaestog \u2013 posle njega, potop. Nije ga briga za to. Za njega nema \u017eivota ako nije premijer, ako nije kralj Izraela. I u\u010dini\u0107e sve da to potraje. U njegovoj politici nema nade, nema ni\u010deg racionalnog. \u0160ta bi mogao da o\u010dekuje? Da \u0107e milioni Palestinaca nekako nestati? \u010cak i ako produ\u017ei dominaciju nad Gazom, time \u0107e samo produ\u017eiti i otpor, oru\u017eana borba \u0107e trajati zauvek. A izraelski vojnici ginu svakog dana.<\/p>\n

Zapravo mislim da u Gazi bar godinu dana ni nema rata. Jedna od najmo\u0107nijih armija na svetu lovi neku palestinsku gerilu. To nije rat, ve\u0107 uni\u0161tavanje celog naroda bez ikakvog racionalnog cilja.<\/p>\n

U na\u0161oj zemlji je nasilja sve vi\u0161e. Vojnici se vra\u0107aju sa posttraumatskim stresnim poreme\u0107ajem. Ubijaju sebe ili supruge \u2013 Lili Traubman
\nTraubman: Netanijahuu je potreban beskona\u010dni rat. On mora da bude na \u010delu vlade, jer bi ina\u010de bio u zatvoru. Fa\u0161istima koji su uz njega u vladi tako\u0111e je neophodan rat kako bi nastavili da vladaju. A to \u0161to Izrael radi u Gazi, apsolutno je stravi\u010dno i veoma sna\u017eno uti\u010de na na\u0161e dru\u0161tvo. Za\u0161to? Zato \u0161to proizvodi nasilje. U na\u0161oj zemlji je nasilja sve vi\u0161e. Vojnici se vra\u0107aju sa posttraumatskim stresnim poreme\u0107ajem. Svi se vra\u0107aju takvi. Ubijaju sebe ili supruge. Imamo ose\u0107aj da \u017eivimo pred zidom koji ne mo\u017eemo da pre\u0111emo. Sve ve\u0107i broj ljudi je sramota da iza\u0111u iz Izraela. Znaju da \u0107e ih odbaciti kada \u010duju odakle su.<\/p>\n

Ka\u017eete da je Izraelce stid da putuju, ali znate da barem u jednom delu sveta mogu da ra\u010dunaju na bezuslovnu podr\u0161ku. Da li stav Zapada mo\u017ee da se promeni? \u0160ta biste preporu\u010dili Amerikancu ili Nemcu koji se stidi zbog pona\u0161anja svoje zemlje prema Izraelu i Palestini?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Adiv: O\u010digledno je da treba da protestuju. Ali istovremeno treba da vide Izrael kao podeljeno dru\u0161tvo, da ne ignori\u0161u unutra\u0161nje protivljenje. Protestujte, delajte, pritiskajte sopstvene vlade kako god mo\u017eete da se usprotive izraelskoj politici. Ali podr\u017eavajte i Izraelce koji se bave ljudskim pravima, izraelske levi\u010dare, sve aktiviste koji poku\u0161avaju radikalno da promene celokupan izraelski stav, pogotovo stav prema Palestincima Izraela, Gaze i Zapadne obale.<\/p>\n

Pozitivan primer je, recimo, to \u0161to je sindikat i strukovni savez britanskih lekara (BMA) prekinuo saradnju sa srodnom izraelskom organizacijom (IMA). To je dobar na\u010din da se kritikuje Izrael. Istovremeno, me\u0111utim, u Londonu imamo demonstracije na kojima se \u010duje poznati slogan \u201eOd reke do mora Palestina \u0107e biti slobodna\u201c. U tom sloganu Izrael ne postoji, i ta ispraznost mo\u017ee da postigne samo to da Izraelac bude ve\u0107i nacionalista, da vi\u0161e strahuje od bilo kakve promene. Ljudi koji to vi\u010du u Londonu, nameravaju da se bore do poslednjeg Palestinca. Ne\u0107e oti\u0107i da se bore sami.<\/p>\n

Traubman: Amerikancima, Nemcima, drugim Evropljanima, rekla bih da iza\u0111u na ulicu, da puste glas. \u017delimo da pritiskaju svoje vlade i da to \u010dine sna\u017eno. Imam dovoljno godina da se se\u0107am protesta protiv rata u Vijetnamu. Volela bih da se ponove. U mirovnom pokretu su potrebni i radnici i studenti. I lekari, zbog razorenih bolnica u Gazi, i profesori, zbog razorenih \u0161kola.<\/p>\n

Svesni ste da i re\u017eim u va\u0161oj domovini i re\u017eimi na Zapadu kritike na ra\u010dun Izraela \u010desto izjedna\u010davaju sa antisemitizmom. Kako se izboriti sa time?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Adiv: To je potpuna besmislica. Izrael se slu\u017ei tim propagandnim trikom kako bi ispirao mozgove \u0161irom sveta. Vi ste, recimo, Srbin, ali nemate potrebu da to pominjete deset puta dnevno. Predstavnici izraelskog re\u017eima, me\u0111utim, ne prestaju da govore kako su oni Jevreji, kako predstavljaju Jevreje, kako su jedini Jevreji. Mo\u017eete, me\u0111utim, da vidite da se mnogi Jevreji protive politici Izraela \u2013 levi\u010dari, progresivci, i tako dalje. Ispada li onda da su i ti Jevreji antisemiti? To je oksimoron, i dovoljno da se takva izraelska propaganda proglasi besmislenom.<\/p>\n

Da li je cionizam mogao da bude druga\u010diji?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Adiv: Pisao sam o socijalisti\u010dkom cionizmu. Ta je struja u cionisti\u010dkom pokretu postojala od samog po\u010detka, od ranog 20. veka, i poprili\u010dno se protivila mejnstrim cionizmu Teodora Hercla. Kada je 1947. komitet Ujedinjenih nacija re\u0161io da Palestinu podeli, jedna levi\u010darska partija \u2013 kojoj je pripadao i moj kibuc \u2013 predlo\u017eila je dvonacionalnu dr\u017eavu; ne jevrejsku, ve\u0107 dvonacionalnu, koja bi uva\u017eila prava oba naroda. To vam govori da su do 1948. saradnja i zajedni\u010dko re\u0161enje konflikta bili mogu\u0107i. Ali mejnstrim nacionalisti\u010dki vo\u0111a David Ben-Gurion i desnica iskoristili su rat da proteraju Palestince. Posle toga je sve bilo druga\u010dije. Izrael je nastao na ru\u0161evinama palestinskog dru\u0161tva. No svejedno, levi\u010darska, progresivna, prosvetljena struja iz istorije cionizma i dalje postoji.<\/p>\n

Ljudi \u010desto posmatraju sukob o kome govorimo kao verski, jevrejsko-muslimanski. Me\u0111utim, ni me\u0111u Izraelcima ni me\u0111u Palestincima verski i nacionalni ose\u0107aji ne idu ruku pod ruku. Izraelac mo\u017ee da bude, i \u010desto jeste, i sekularan i nacionalista.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Adiv: Cionisti\u010dko vo\u0111stvo je uvek poku\u0161avalo da predstavi tamo\u0161nju situaciju kao sukob izme\u0111u Jevreja i Arapa. Cionizam se slu\u017ei verskim motivom, ali veoma instrumentalno. Ako pratite njegovu istoriju \u2013 sasvim modernu \u2013 vidite da su cionisti napu\u0161tali verski okvir. Sasvim su napu\u0161tali religiju, pripadali ruskim revolucionarnim pokretima, bili socijalisti, pa i marksisti. Ali kada su stigli u Palestinu, slu\u017eili su se verskim motivom, religijskim mitom, budili biblijsku pro\u0161lost kako bi opravdali svoje prisustvo. I samo to ih razlikuje od drugih doseljenika, jer niko na Divljem zapadu nije tvrdio da ima pravo na indijansku zemlju.<\/p>\n

Izvor sukoba su kolonijalisti iz isto\u010dne Evrope koji su do\u0161li na Bliski istok i zauzeli teritoriju. To se de\u0161avalo \u0161irom sveta. Cela Severna Amerika, Latinska Amerika, Australija dele tu istoriju. Zato moramo da gledamo napred, da posmatramo problem kao politi\u010dki, kao ljudsku tvorevinu, da gledamo \u017eive a ne mrtve generacije. Ako ima volje, bi\u0107e i re\u0161enja. Religijom se slu\u017ee demagozi, vo\u0111e, fanatici kako bi potpirivali vatru. Govore \u201eMi smo gospodari, drugi su divljaci\u201c, a to su samo ideje koje mogu da se menjaju. Ni\u0161ta o Izraelcima i Palestincima nije predodre\u0111eno.<\/p>\n

Pro\u0161lost danas dominira nad \u017eivima, a \u017eivi bi trebalo da od pro\u0161losti u\u010de \u2013 ne da bi ja\u010dali opre\u010dnosti, ve\u0107 da bi videli pozitivno. Tokom osmanskog perioda, pa \u010dak i tokom Britanskog mandata, nije bilo samo konflikta, ve\u0107 i mnogo saradnje Jevreja i Arapa. Ako tra\u017eite re\u0161enje sukoba, i danas mo\u017eete da ga vidite u Haifi. Tamo nije nikakav problem da govorite arapski. Mladi Palestinci tamo imaju svoju knji\u017eevnost, svoju muziku, svoja pozori\u0161ta.<\/p>\n

Belgija je jedna dr\u017eava, \u0160vajcarska je jedna dr\u017eava, \u010dak su i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave jedna dr\u017eava. Oba naroda bi mogla da imaju autonomiju, a da istovremeno budu deo celine. Postoji bezbroj na\u010dina da se pluralizam smesti u jedan politi\u010dki okvir.<\/p>\n

Mislili smo da je genocid nemogu\u0107<\/a><\/p><\/blockquote>\n