{"id":434976,"date":"2025-07-14T08:06:50","date_gmt":"2025-07-14T06:06:50","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=434976"},"modified":"2025-07-14T08:06:50","modified_gmt":"2025-07-14T06:06:50","slug":"da-li-je-siromastvo-vaznije-od-nejednakosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/07\/14\/da-li-je-siromastvo-vaznije-od-nejednakosti\/","title":{"rendered":"Da li je siroma\u0161tvo va\u017enije od nejednakosti?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Radanovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nejednakosti su vode\u0107i problem. Poslednjih je godina sve te\u017ee ignorisati ih: u govoru 2013. godine biv\u0161i ameri\u010dki predsednik Obama rekao je da \u0107e \u201eopasna i rastu\u0107a nejednakost\u201c biti glavni fokus njegovog mandata; \u0161ira javnost je postala svesna nejednakosti nakon 2014. kada je ekonomista Toma Piketi objavio Kapital u 21. veku. \u010cak se i \u0161efica MMF-a Kristin Lagar, kako je pisala 2015. godine, \u201ezagrcnula jogurtom\u201c kada je, uz doru\u010dak, pro\u010ditala koliko zara\u0111uju menad\u017eeri hed\u017e fondova.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010dki centar Pju ukazuje da raste svest o nejednakostima. Kako i ne bi: dok pro\u010ditate ovu re\u010denicu, trojica najbogatijih pojedinaca na svetu zaradi\u0107e po 15 hiljada dolara. Najbogatijih 1% ljudi poseduje 42% svetskog bogatstva i prisvaja 54% koristi od svetskog ekonomskog rasta. U Americi je, za tri godine nakon zavr\u0161etka recesije juna 2009. godine, \u010dak 91% ekonomskog \u201eoporavka\u201c oti\u0161lo u d\u017eep najbogatijeg procenta ljudi.<\/p>\n

Za to vreme, stotine miliona ljudi ne mogu da zadovolje osnovne potrebe. Siroma\u0161nija polovina \u010dove\u010danstva \u2013 preko \u010detiri milijarde ljudi \u2013 poseduje manjeod 1% svetskog bogatstva. Takvo stanje nije ni prirodno ni neizbe\u017eno.<\/p>\n

\n

\u0160ta je ta\u010dno nejednakost<\/h3>\n<\/blockquote>\n

UN defini\u0161u nejednakost kao \u201eneujedna\u010denost u statusu, pravima i mogu\u0107nostima\u201c. Ipak, pod nejednakostima se \u010desto misle razli\u010dite stvari. Diskusija se grana u dva smera: sa jedne strane su nejednakosti ishoda, a sa druge nejednakosti \u0161ansi. Nejednakost ishoda zna\u010di da ne poseduju svi pojedinci istu koli\u010dinu materijalnog bogatstva ili prete\u017eno iste \u017eivotne uslove (dohodak, bogatstvo, zdravlje, obrazovanje). Nejednakost \u0161ansi zna\u010di da je nekima mnogo te\u017ee da ostvare svoj potencijal usled \u010dinilaca nad kojima nemaju kontrolu (mesto ro\u0111enja, nacionalna pripadnost, bogatstvo roditelja).<\/p>\n

\u010cesta mera nejednakosti ishoda je nejednakost dohotka. Ona se uglavnom meri \u0110ini koeficijentom (G) koji pokazuje odstupanje od savr\u0161eno jednake raspodele u dru\u0161tvu. Vrednost ovog koeficijenta, koji je pre sto godina osmislio italijanski statisti\u010dar Korado \u0110ini, definisana je u rasponu od nule (svi imaju jednako) do jedinice (jedan ima sve a ostali ni\u0161ta). Ove krajnosti su teoretske, pa se u praksi nejednakost neto dohotka prote\u017ee od 0,22 (Slova\u010dka) do preko 0,50 (Ju\u017ena Afrika, Brazil, Kolumbija). Prema poslednjim procenama, \u0110ini koeficijent za Srbiju iznosi 0,32 \u0161to je lo\u0161ije od proseka EU (0,30) ali bolje od Letonije (0,34), Litvanije (0,36) i Bugarske (0,37).<\/p>\n

Nejednakost je kao holesterol: postoje \u201edobra\u201c i \u201elo\u0161a\u201c nejednakost. Kao \u0161to je dobar holesterol potreban zbog zdravlja metabolizma, dobra nejednakost je potrebna kako bi se ljudi podstakli da vrednim radom pobolj\u0161aju svoje ishode. Takva nejednakost je korisna i ne ugro\u017eava dru\u0161tveni boljitak. Kao \u0161to lo\u0161 holesterol zagu\u0161uje krvne sudove i ote\u017eava cirkulaciju, lo\u0161a nejednakost olak\u0161ava boga\u0107enje bogatih i ote\u017eava dru\u0161tvenu pokretljivost navi\u0161e. Takva nejednakost je \u0161tetna i ugro\u017eava dru\u0161tveni boljitak.<\/p>\n

Nema op\u0161teg slaganja oko toga kada nejednakosti postaju lo\u0161e. Neki smatraju da su najva\u017eniji za\u0161tita konkurencije, pravo privatne svojine i ekonomski rast. Tada \u0107e na slobodnom tr\u017ei\u0161tu svako dobiti onoliko koliko vredi, pa je svaka rasprava o nejednakostima \u201eotrovna\u201c (Robert Lukas). Ne\u0161to obazriviji priznaju va\u017enost nejednakosti \u0161ansi: ako krenemo sa istih ta\u010daka, nejednakost ishoda nisu problem jer bogatstvo \u201eodra\u017eava ekonomski doprinos\u201c (Gregori Mankju). Ipak, jasno je da su va\u017ene i nejednakosti ishoda, jer je ignorisanje egzistencijalnih problema moralno neprihvatljivo (Entoni Atkinson). Nejednakost ishoda (bogati roditelji) produbljuje nejednakosti \u0161ansi (obrazovana deca). Zato ukoliko te\u017eimo jednakosti \u0161ansi sutra, moramo brinuti o nejednakostima ishoda danas.<\/p>\n

\n

Posledice nejednakosti<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ne radi se samo o tome da \u0107e bogati roditelji svojoj deci preneti ve\u0107e bogatstvo, bolje obrazovanje i dru\u0161tvene veze koje ona sama ne bi stekla. Niti o tome da ekonomske posledice nejednakosti prepoznaju \u010dak i MMF i druge konzervativne ustanove. Posledice su i politi\u010dke, jer bogatstvo donosi politi\u010dku mo\u0107. Upravo zbog takvih nejednakosti, razvod kapitalizma i demokratije danas je o\u010digledan.<\/p>\n

Posledice su i dru\u0161tvene. Britanski epidemiolozi Kejt Piket i Ri\u010dard Vilkinson su u knjizi Spirit Level ukazali na sna\u017enu vezu izme\u0111u materijalnih nejednakosti i niza zdravstvenih i dru\u0161tvenih problema. U odnosu na egalitarnija dru\u0161tva, ona gde su nejednakosti ve\u0107e imaju lo\u0161ije mentalno zdravlje, ni\u017ei o\u010dekivani \u017eivotni vek, vi\u0161e problema sa bolestima zavisnosti, ni\u017ee nivoe de\u010dijeg blagostanja, ali i manju dru\u0161tvenu pokretljivost, ve\u0107u sklonost nasilju i ni\u017ee nivoe dru\u0161tvenog poverenja. Tako se SAD (G \u2248 0,4), iako su najbogatija zemlja na svetu, prema pomenutim pokazateljima kotiraju najgore me\u0111u razvijenim zemljama.<\/p>\n

Sve su opasnije ekolo\u0161ke nejednakosti. Jedan milijarder emituje preko milion puta vi\u0161e ugljen-dioksida od prose\u010dne osobe, a najbogatijih 1% stvara vi\u0161e ugljenika od siroma\u0161nije polovine \u010dove\u010danstva. To se de\u0161ava zbog toga \u0161to je bogata\u0161ka potro\u0161nja resursno intenzivna \u2013 od ulaganja u zaga\u0111iva\u010dke delatnosti, \u0107e\u0161\u0107eg letenja, kori\u0161\u0107enja velikih automobila, luksuznih proizvoda i usluga. Onda ne \u010dudi \u0161to su bogate zemlje odgovorne za vi\u0161e od 90% posledica klimatske promene, dok gotovo sve ljudske \u017ertve i materijalni tro\u0161kovi otpadaju na siroma\u0161ne zemlje. Upravo iz njih poti\u010du klimatske izbeglice kojih bi, do 2050. godine, moglo biti i milijardu.<\/p>\n

Uprkos svemu ovome, liberalni ekonomisti ne bave se nejednakostima ve\u0107 siroma\u0161tvom. Za\u0161to?<\/p>\n

\n

Zamka pri\u010de o siroma\u0161tvu<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ekstremno siroma\u0161tvo je \u017eivot sa manje od 2,15 me\u0111unarodnih dolara dnevno. U ekstremnom siroma\u0161tvu danas je oko 8,5% svetske populacije \u2013 blizu 700 miliona ljudi. Siroma\u0161tvo je na vrhu svetske politi\u010dke agende, pa je eliminacija ekstremnog siroma\u0161tva deklarisani cilj me\u0111unarodnih organizacija, a pre svih Svetske banke.<\/p>\n

Prema podacima ove ustanove, 1990. godine udeo ekstremno siroma\u0161nih u svetu bio je 38%. Danas je, ipak, daleko manja. Ova pozitivna razlika je omiljena tema liberalnih ekonomista, novinara i sli\u010dnih. Su\u0161tina pri\u010de je ova: tokom \u010ditave istorije, \u010dove\u010danstvo je \u017eivelo u ekstremnom siroma\u0161tvu sve do industrijske revolucije po\u010detkom devetneastog veka. Tada dolazi do pada siroma\u0161tva, koji se ubrzava u drugoj polovini dvadesetog veka, a naro\u010dito s krahom komunizma. Zaklju\u010dak: kapitalizam okon\u010dava siroma\u0161tvo. \u017divimo u najboljem od svih svetova.<\/p>\n

Ovu blagovest pronose milijarderi poput Bila Gejtsa i desni\u010darske ustanove poput Instituta CATO i drugih kapilarnih organizacija po svetu. \u010citava pri\u010da temelji se na ikoni\u010dnom grafikonu koji je popularizovao kanadski psiholog Stiven Pinker. U pop-nau\u010dnoj knjizi Prosve\u0107eni svet prikazao je udeo ekstremno siroma\u0161nih u svetu od 1820. godine kao liniju koja se strmoglavljuje. Odatle poti\u010de floskula ekonomista da kapitalizam \u201eizvla\u010di milione\u201c iz siroma\u0161tva, a glavni primer je komunisti\u010dka Kina, \u010dije se tr\u017ei\u0161ne reforme nakon 1978. tuma\u010de kao okon\u010danje gladi, o\u010daja i neizrecive bede.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Grafik Stiva Pinkera<\/p>\n

Liberalna pouka je da problem nije u nejednakosti \u2013 pa ni re\u0161enje u preraspodeli \u2013 ve\u0107 u efikasnosti i ekonomskom rastu. Ova ideja sadr\u017eana je u paraboli o plimi koja podi\u017ee sve \u010damce. Ta stilska figura slu\u017ei da nam objasni kako nije va\u017eno ko ima manje, a ko (mnogo) ve\u0107e koristi od ekonomskog rasta, jer se sva\u010dije blagostanje makar malo pove\u0107ava.<\/p>\n

Ovaj rezon je problemati\u010dan. Najpre epistemi\u010dki, jer ignori\u0161e to da je za sve ve\u0107i broj ljudi ekonomski rast \u0161tetan. Onda eti\u010dki, jer zaklju\u010diti da nam nikada nije bilo bolje gotovo isklju\u010divo na osnovu granice ekstremnog siroma\u0161tva od 2,15 dolara implicira da je problem re\u0161en sa cela tri dolara dnevno. Kona\u010dno, metodolo\u0161ki problem je u tome \u0161to me\u0111unarodni dolari, osmi\u0161ljeni radi pore\u0111enja kupovne mo\u0107i iste koli\u010dine novca u razli\u010ditim zemljama, nisu najpodesniji za analizu ekstremnog siroma\u0161tva.<\/p>\n

BNPL model ukazuje da uspon kapitalizma koincidira sa padom<\/em>, a ne rastom ljudskog blagostanja. Gde je ono i poraslo, poraslo je zbog politika koje su tr\u017ei\u0161ne sile ograni\u010davale<\/em>, a ne pu\u0161tale s lanca: od univerzalnih socijalnih davanja i progresivnog oporezivanja, preko sindikalizacije, masovnog opismenjivanja, vakcinacije i emancipacije. Takve mere smanjivale su i <\/em>nejednakost i <\/em>siroma\u0161tvo<\/span><\/h4>\n

Razlog je \u0161to se me\u0111unarodni dolari ra\u010dunaju na osnovu ogromnog broja cena u ekonomiji, od kojih je dobar deo (bioskopske ulaznice, kozmetika) za ekstremno siroma\u0161ne nebitan. Zato su ekonomisti Robert Alen i Mihail Moacos razvili alternativni pristup. Njihova teza je da analizu treba suziti, pa su izradili \u201eliniju osnovnih potreba\u201c (Basic needs poverty line \u2013 BNPL) koja podrazumeva unos od 2.100 kalorija dnevno, odnosno 50 grama belan\u010devina, 34 grama masti, neophodne mikronutrijente ali i ode\u0107u, stanovanje, gorivo i osvetljenje.<\/p>\n

Primena ove metode pokazuje druge rezultate. U Kini je, prema popularnoj metodi Svetske banke, udeo ekstremno siroma\u0161nih bio 66% 1990. godine a 19% odsto 2005. godine. Prema BNPL modelu, u istom periodu ekstremno siroma\u0161tvo u Kini se pove\u0107alo \u2013sa 0,2% 1990. godine na 24% u 2005.BNPL nije savr\u0161en model, ali je va\u017ean jer posmatra netr\u017ei\u0161ne obrasce potro\u0161nje poput zemljoradnje za li\u010dne potrebe ili kori\u0161\u0107enja zajedni\u010dkih dobara. U netr\u017ei\u0161noj ekonomiji dominiraju netr\u017ei\u0161ni obrasci \u2013 u tr\u017ei\u0161noj ekonomiji tr\u017ei\u0161ni. Zato meru zasnovanu na tr\u017ei\u0161nim cenama ne treba uzimati zdravo za gotovo.<\/p>\n

Drugi metodolo\u0161ki problem je \u0161to Pinkerov grafik po\u010dinje 1820. godinom tj. epohom industrijskog kapitalizma. Ali kapitalizam nije samo industrijski i nije nastao u devetnaestom, ve\u0107 u ranom \u0161esnaestom veku. Idili\u010dna pri\u010da preska\u010de tri veka nasilne istorije kapitalizma, koji se bez otima\u010dine zajedni\u010dkih poseda u Evropi i kolonizacije izvan nje nikada ne bi razvio. Zapravo standardna pri\u010da, protegnuta dublje u pro\u0161lost, ne izdr\u017eava ni sopstveni test provere: od 1600. do 1820. godine pad blagostanja, aproksimiran kao BDP po stanovniku, u Poljskoj i Indiji opao je za 21% odnosno 26%. A od 1700. do 1820. godine opao je i u Kini, Peruu, Ju\u017enoj Africi i Meksiku \u2013 za 43, 28, 56 i 32 odsto.<\/p>\n

\n

Nejednakost je pitanje mo\u0107i, a siroma\u0161tvo procedure<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Sve ovo uzdrmava ustaljeno gledi\u0161te, jer BNPL model ukazuje da uspon kapitalizma koincidira sa padom, a ne rastom ljudskog blagostanja. Gde je ono i poraslo, poraslo je zbog politika koje su tr\u017ei\u0161ne sile ograni\u010davale, a ne pu\u0161tale s lanca: od univerzalnih socijalnih davanja i progresivnog oporezivanja, preko sindikalizacije, masovnog opismenjivanja, vakcinacije i emancipacije. Takve mere smanjivale su i nejednakost i siroma\u0161tvo.<\/p>\n

Nejednakosti su relacione \u2013 siroma\u0161tvo nije. Nejednakosti su pitanje mo\u0107i, a siroma\u0161tvo procedure o pove\u0107anju broja dolara u d\u017eepu na dan. Zato su nejednakosti prva i najva\u017enija tema. Su\u017eena optika siroma\u0161tva je za slo\u017een problem slepa, za protivargumente gluva a za odnose mo\u0107i mutava. Upravo to je bogata\u0161ima \u010dini zgodnom, a njihovim \u0161ti\u0107enicima isplativom.<\/p>\n

www.masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bogata\u0161i vole diskurs siroma\u0161tva, jer ignori\u0161e slo\u017eenost problema i ne preispituje odnose mo\u0107i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":391184,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-434976","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/434976","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=434976"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/434976\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":434986,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/434976\/revisions\/434986"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/391184"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=434976"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=434976"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=434976"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}