{"id":434916,"date":"2025-07-12T05:53:18","date_gmt":"2025-07-12T03:53:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=434916"},"modified":"2025-07-12T05:53:18","modified_gmt":"2025-07-12T03:53:18","slug":"trideset-godina-kasnije-srebrenica-za-pocetnike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/07\/12\/trideset-godina-kasnije-srebrenica-za-pocetnike\/","title":{"rendered":"Trideset godina kasnije: Srebrenica za po\u010detnike"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dejan Anastasijevi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u0110avo uvek do\u0111e po svoje: ma koliko Srbija \u017eelela da zaboravi Srebrenicu, izgleda da Srebrenica nikako ne zaboravlja Srbiju.<\/p>\n

Masakr u Srebrenici jedan je od najtemeljnije prou\u010denih ratnih zlo\u010dina u istoriji, predmet nebrojenih knjiga, filmova i akademskih studija, od kojih su mnogi dostupni doma\u0107oj javnosti. Povrh toga, Srebrenica je jedini ratni zlo\u010din na podru\u010dju Evrope u poslednjih \u0161ezdeset godina koji je pravosna\u017enom sudskom odlukom progla\u0161en za genocid.<\/p>\n

Srebrenica je, zatim, bila klju\u010dno opravdanje za anga\u017eman NATO snaga u Bosni u krojenju mapa uo\u010di Dejtonskog sporazuma. S obzirom na zna\u010daj koji je ovaj doga\u0111aj imao, i jo\u0161 mo\u017ee da ima, za pro\u0161lost i za budu\u0107nost Srbije, kao i na stepen bla\u017eenog neznanja politi\u010dke elite i javnosti, ta pri\u010da bi se morala jo\u0161 jednom ispri\u010dati.<\/p>\n

\n

Prolog<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Srebrenica je mali grad u isto\u010dnoj Bosni, skriven u dubokoj kotlini nedaleko od Drine, nastao oko rudnika srebra koji je bio poznat jo\u0161 od anti\u010dkog doba. U op\u0161tini je, prema popisu iz 1990. godine, \u017eivelo oko 35.000 ljudi, a u samom gradi\u0107u svega 6000. Za Srebreni\u010dane, koji su \u010desto imali plave o\u010di i kosu, pri\u010dalo se da su potomci rudara iz Saksonije, koji su se tu naselili bogzna kada; me\u0111utim, prema popisu, oko tri \u010detvrtine stanovni\u0161tva, i u op\u0161tini i u gradu, izja\u0161njavali su se kao Muslimani, a ostatak su \u010dinili Srbi i Jugosloveni.<\/p>\n

Kada su s prole\u0107a 1992. svi zna\u010dajniji gradovi u isto\u010dnoj Bosni pali u srpske ruke, ni Srebrenica nije bila po\u0161te\u0111ena: 18. aprila 1992. pripadnici Srpske dobrovolja\u010dke garde sa \u017delkom Ra\u017enatovi\u0107em Arkanom na \u010delu uspeli su, posle kra\u0107eg pu\u0161karanja, da zauzmu centar Srebrenice. Ubrzo su, me\u0111utim, shvatili da su u nebranom gro\u017e\u0111u, pod vatrom sa okolnih brda, gde se ve\u0107ina vojno sposobnih mu\u0161karaca sklonila pre nego \u0161to je grad pao. Ispostavilo se da je Srebrenicu bilo lako osvojiti, ali te\u0161ko zadr\u017eati, a sem toga, nije imalo \u0161ta da se oplja\u010dka, \u0161to je za SDG bio va\u017ean faktor.<\/p>\n

Tri dana nakon ulaska, Arkanovi ljudi su se povukli nakon uspe\u0161nog kontranapada Srebreni\u010dana koji je organizovao biv\u0161i radnik MUP-a Srbije Naser Ori\u0107, \u010dovek koji je 9. marta bio me\u0111u policajcima koji su hapsili Vuka Dra\u0161kovi\u0107a. Tako je dvadesetpetogodi\u0161nji Ori\u0107 postao komandant Teritorijalne odbrane i gospodar \u017eivota i smrti u Srebrenici.<\/p>\n

Tokom slede\u0107ih meseci, srpski teritorijalci iz susednih op\u0161tina Bratunac i Zvornik u vi\u0161e navrata su poku\u0161avali da ponovo osvoje grad, i svaki put su dobili po prstima: u jednom takvom napadu poginuo je Goran Zeki\u0107, jedan od funkcionera bratuna\u010dkog ogranka Srpske demokratske stranke i biv\u0161i sudija. Tada su poslednji Srbi iz Srebrenice napustili grad, a Bratun\u010dani su se osvetili pobiv\u0161i mno\u0161tvo muslimanskih zarobljenika na lokalnom fudbalskom stadionu, koji \u0107e kasnije biti popri\u0161te novog pokolja.<\/p>\n

Tokom cele zime, linija fronta oko Srebrenice je ostala relativno stabilna, mada je enklava predstavljala trn u boku Republike Srpske. Suo\u010den sa oskudicom i sve ve\u0107im brojem gladnih izbeglica koje su se iz okonih sela i gradova slivale u Srebrenicu, Ori\u0107 je organizovao plja\u010dka\u0161ke pohode na srpska sela koja su mu bila u dohvatu.<\/p>\n

Prilikom jednog takvog pohoda, na selo Kravica na pravoslavni Bo\u017ei\u0107 1993, pobijeno je vi\u0161e od sto Srba. Istovremeno, Ori\u0107 je povremeno uspevao da prekine koridor koji je povezivao Zvornik sa srpskom ratnom prestonicom Palama, koji je za Karad\u017ei\u0107a bio od vitalne va\u017enosti jer je predstavljao najkra\u0107u vezu sa Srbijom. Za to vreme, pripadnici Armije BiH su u vi\u0161e navrata poku\u0161avali da otvore koridor izme\u0111u Srebrenice i Tuzle, ali su to uspevali tek povremeno, i uz te\u0161ke ljudske gubitke. Srebrenica je ostala opkoljena, mada u vezi sa dve manje enklave, Cerskom i Konjevi\u0107 Poljem.<\/p>\n

\n

Prva kriza<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Prva ratna zima je za Srebreni\u010dane bila stra\u0161na, a po\u010detkom prole\u0107a ve\u0107 je po\u010dela prava glad. Broj stanovnika popeo se na gotovo 40.000 besnih, promrzlih i izgladnelih ljudi, i Ori\u0107 je s mukom, \u010desto uz brutalnu silu, poku\u0161avao da odr\u017ei kakav-takav red. Besni zbog gubitaka koje su im naneli Ori\u0107evi ljudi, a jo\u0161 vi\u0161e nakon masakra u Kravici, Srbi nisu dozvoljavali prolaz \u0161leperima UNHCR-a sa hranom i lekovima.<\/p>\n

Vlada u Sarajevu, obuzeta svojim problemima, nije mogla, a nije se ni trudila da pomogne, osim \u0161to je Srebrenicu koristila u propagandne svrhe. U prole\u0107e 1993, od marta do juna, ameri\u010dki \u201eherkulesi\u201c bacali su na Srebrenicu i okolna brda sanduke sa hranom i lekovima, ali je \u010desto vetar nosio padobrane na srpsku teritoriju ili u nepristupa\u010dna brda. Kona\u010dno, Srbima je igra ma\u010dke i mi\u0161a sa Ori\u0107evim ljudima dosadila, i u martu su po\u010deli novu ofanzivu, ovoga puta temeljnije pripremljenu nego ranije.<\/p>\n

Prva na udaru bila je Cerska, koja je odmah pala, a Mladi\u0107eve vojnike dodatno su obradovali ameri\u010dki paketi koje su piloti, nesvesni promene stanja na terenu, nastavili da bacaju pravo njima u ruke. Nove hiljade izbeglica slile su se u Srebrenicu, a srpska vojska ih je pratila u stopu, nezadr\u017eivo napreduju\u0107i prema gradu. U Njujorku i Va\u0161ingtonu je po\u010dela uzbuna: pad Srebrenice, i pokolj za koji se sa sigurno\u0161\u0107u moglo o\u010dekivati da \u0107e biti stavljen na du\u0161u Ujedinjenim nacijama i Klintonovoj administraciji, izgledao je neizbe\u017ean.<\/p>\n

Situaciju je spasao, manje-vi\u0161e sam, general Filip Morijon, francuski komandant UNPROFOR-a, ispoljiv\u0161i zavidan stepen diplomatske ve\u0161tine. Morijon je najpre oti\u0161ao u Cersku i tamo, da bi odobrovoljio Srbe, javno demantovao informacije sarajevske vlade da su Srbi tamo po\u010dinili u\u017easne zlo\u010dine. \u201eNisam osetio miris smrti\u201c, rekao je tada novinarima.<\/p>\n

Uspelo je: 11. marta Morijon je od srpskih vlasti dobio dozvolu da pre\u0111e liniju fronta blizu Bratunca i u\u0111e u Srebrenicu. Grad se u tom trenutku ve\u0107 nalazio pod artiljerijskom vatrom Mladi\u0107evih snaga, ali \u010dim je Morijon u\u0161ao, granatiranje je prestalo. Srebreni\u010dani su brzo shvatili poruku i, kad je Morijon nakon susreta sa Ori\u0107em poku\u0161ao da se vrati, nisu mu dali da krene. Velika grupa civila, uglavnom \u017eena i dece, opkolila je njegovo vozilo, a Morijon je bio prinu\u0111en da se u gradu zadr\u017ei du\u017ee nego \u0161to je planirao. Iza\u0161ao je tek sedam dana kasnije, ali je u me\u0111uvremenu prona\u0111eno diplomatsko re\u0161enje i Srebrenica je, bar za neko vreme, bila spasena.<\/p>\n

\n

Za\u0161ti\u0107ena zona<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Diplomatsko re\u0161enje obuhvatilo je pristanak lidera RS da obustave ofanzivu na Srebrenicu a zauzvrat, \u010dlan Predsedni\u0161tva Ejup Gani\u0107 prihvatio je obavezu da se Ori\u0107eve snage razoru\u017eaju i da vi\u0161e ne\u0107e napadati Srbe i ugro\u017eavati koridor. Bilo je to obe\u0107anje koje Gani\u0107a nije ni\u0161ta ko\u0161talo, a Ori\u0107a nije obavezivalo; on ionako od Sarajeva odavno ni\u0161ta nije o\u010dekivao. Sem toga, UNHCR je preuzeo na sebe da iz Srebrenice evakui\u0161e petnaestak hiljada izbeglica, uklju\u010duju\u0107i ranjenike, \u017eene i decu. Ovaj potez spasao je mnoge \u017eivote, ali je svetskoj organizaciji doneo optu\u017ebu sarajevske vlade da time potpoma\u017ee etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje. Kredibilitet UN-a, ali i zapadnih zemalja \u010dije su trupe u sastavu UNPROFOR-a nemo\u0107no gledale ovu predstavu, bio je ozbiljno ugro\u017een. Bilo je jasno da se mora na\u0107i neko trajnije re\u0161enje.<\/p>\n

Ono je na\u0111eno u uspostavljanju takozvanih za\u0161ti\u0107enih zona, na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN-a broj 819, koja je usvojena 16. aprila 1993. Ovom rezolucijom, jednom od najnesre\u0107nijih u istoriji UN-a, Srebrenica je stavljena pod simboli\u010dku za\u0161titu UN-a, a UN je, sa svoje strane, preuzeo na sebe da tamno\u0161nje stanovni\u0161tvo razoru\u017ea. Ispostavilo se, i to veoma brzo, da nije u stanju ni da ih brani ni da ih pacifikuje.<\/p>\n

To je postalo jasno \u010dim se pre\u0161lo na implementaciju Rezolucije, odnosno postavljanje trupa koje je trebalo da \u0161tite Srebrenicu, jer su zemlje redom odbijale da upute dovoljan broj trupa. Prema nekim analizama, broj vojnika neophodnih za efektivnu odbranu za\u0161ti\u0107ene zone bio bi barem deset hiljada. Umesto toga, UN je u Srebrenicu poslao 143 Kana\u0111ana, \u010dije su najte\u017ee oru\u017eje bili mitraljezi od 12.7 mm. Ori\u0107evi ljudi su im predali ne\u0161to neupotrebljivog oru\u017eja, uklju\u010duju\u0107i i dva pokvarena srpska tenka, i kobajagi se razoru\u017eali.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, nesre\u0107na Rezolucija 819 bila je dopunjena isto tako nesre\u0107nom Rezolucijom 936, od 4. juna 1993. Nova rezolucija uspostavila je nove za\u0161ti\u0107ene zone (Sarajevo, Gora\u017ede i Biha\u0107, izme\u0111u ostalih), ali opet nije bilo mogu\u0107e na\u0107i dovoljno trupa za primenu. Sem toga, ispostavilo se da niko ne\u0107e da zameni Kana\u0111ene u Srebrenici. Na kraju, Holandija je pristala da ustupi jedan lako naoru\u017eani bataljon (oko 450 vojnika). Scena za tragediju bila je postavljena. A onda su u igru uvedene mape.<\/p>\n

\n

Upro\u0161\u010davanje mapa<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Uspostavljanje za\u0161ti\u0107enih zona zna\u010dilo je predah za Srebrenicu, ali ne i za me\u0111unarodne diplomate, koje su se upinjale da na\u0111u neki na\u010din da okon\u010daju rat u Bosni. Planovi su se kovali i padali, od Kuitiljerovog, preko Vens\u2013Ovenovog do Oven\u2013Stoltenbergovog, uvek na jednoj ta\u010dki: na mapama. Svaki plan predstavljao je novu varijantu podele Bosne, i svaki je polazio od stanja na terenu. Svaki put, zara\u0107ene strane su relativno brzo postizale na\u010delnu saglasnost oko devedeset odsto teritorija, ali su se planovi redovno ru\u0161ili na onih preostalih deset. Srebrenica je, uz Gora\u017ede i Br\u010dko, uvek bila va\u017ean deo tih deset odsto.<\/p>\n

Vlada u Sarajevu bila je, u na\u010delu, voljna da je se re\u0161i, ali to nije mogla javno da saop\u0161ti, pogotovo ne Ori\u0107u i gra\u0111anima Srebrenice. Srbi, sa svoje strane, nisu mogli da toleri\u0161u postojanje ove enklave u srcu etni\u010dki o\u010di\u0161\u0107ene isto\u010dne Bosne, pa jo\u0161 tako blizu va\u017enih komunikacija. Za Gora\u017ede i Br\u010dko je na kraju u Dejtonu na\u0111eno solomonsko re\u0161enje, ali je Srebrenica predstavljala beznade\u017ean slu\u010daj, predmet neprestanog spora i izvor stalnih frustracija za me\u0111unarodne posmatra\u010de.<\/p>\n

Od 1993. do 1995. nije bilo ve\u0107ih pomeranja fronta u Bosni, ali za to vreme, vojni polo\u017eaj Mladi\u0107evih snaga neprestano se pogor\u0161avao. Postalo je o\u010digledno da su uzeli vi\u0161e teritorije nego \u0161to su mogli da brane: linija fronta je (ra\u010dunaju\u0107i i Krajinu) bila duga vi\u0161e od 1200 kilometara, \u0161to bi predstavljao problem i za mnogo ve\u0107u vojsku. Uz to, VRS se osipala zbog op\u0161teg pada morala, dezertiranja, masivne korupcije i stalnih sva\u0111a me\u0111u politi\u010darima. Ni maj\u010dica Srbija nije vi\u0161e pomagala kao ranije, naro\u010dito otkad je Karad\u017ei\u0107 pao u nemilost kod Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n

Za to vreme, Hrvatska vojska i Armija BiH su se ubrzano naoru\u017eavale po\u0161iljkama koje su iz Amerike stizale preko Irana i iz dana u dan ja\u010dale. Mladi\u0107u je, kao profesionalnom vojniku, jo\u0161 krajem 1994. moralo biti jasno da \u0107e pre ili kasnije morati da izgubi dobar deo teritorije. Tako\u0111e je morao znati i da Knin i Bosansku Krajinu ne mo\u017ee da spase, ukoliko bi Hrvati krenuli u ofanzivu. Njegov poku\u0161aj da osvoji Gora\u017ede, u aprilu 1994, zavr\u0161io se neslavno. U prole\u0107e 1995. postojalo je jo\u0161 samo jedno mesto na kome je mogao da ra\u010duna na sigurnu pobedu, poslednju u karijeri: Srebrenica.<\/p>\n

Pripreme za ofanzivu mogle su da po\u010dnu.<\/p>\n

\n

Priprema ofanzive<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Tokom celog aprila i maja 1995, oficiri UNPROFOR-a sa terena su slali izve\u0161taje o velikim pokretima srpskih trupa, koje su se slivale ka Srebrenici, a sve se to, uostalom, lepo videlo iz satelita. Uprkos tome, ti izve\u0161taji su u vi\u0161im komandama i prestonicama va\u017enijih zemalja bili odbacivani kao irelevantni, kao i sve u\u010destaliji incidenti izme\u0111u Holan\u0111ana i srpskih vojnika koji su \u201etestirali teren\u201c pred bitku.<\/p>\n

Istovremeno, vodila se besplodna polemika oko mogu\u0107nosti upotrebe vazdu\u0161nih snaga protiv bosanskih Srba i \u201eduplog klju\u010da\u201c koji je dr\u017eao Jasu\u0161i Aka\u0161i.<\/p>\n

U aprilu, nedelja pre po\u010detka ofanzive, Naser Ori\u0107 i grupa najbli\u017eih saradnika dobili su nare\u0111enje da hitno otputuju u Sarajevo radi nekakvog vojnog kursa. Kako sa Sarajevom nije bilo kopnene veze, odleteli su helikopterima. Zanimljiva i nedovoljno prou\u010dena okolnost je da je dozvolu za prelet tih helikoptera preko srpske teritorije dala Dr\u017eavna bezbednost Srbije. Po\u010detak juna zatekao je odbranu Srebrenice bez komande, a Holan\u0111ane pod sve ve\u0107im pritiskom Srba, bez poja\u010danja i nade u vazdu\u0161nu podr\u0161ku. Pripreme za zavr\u0161nicu bile su pri kraju.<\/p>\n

\n

Krvavi poklon<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ofanziva na Srebrenicu po\u010dela je 6. jula 1995. napadom na holandske osmatra\u010dke punktove i trajala je do 11. jula, kada je Mladi\u0107, pred televizijskim kamerama, objavio da ovu pobedu \u201epoklanja srpskom narodu u \u010dast Vidovdana\u201c.<\/p>\n

Od 11. do 16. jula trajao je pokolj mu\u0161karaca iz Srebrenice, njih najmanje 8000, nakon \u0161to su odvojeni od \u017eena i dece. Pokolj je, kao \u0161to smo saznali iz su\u0111enja generalu Krsti\u0107u i svedo\u010denja Miroslava Deronji\u0107a, prvog \u010doveka SDS-a Bratunac, bio bri\u017eljivo pripreman. Autobusi za \u201epakete\u201c (\u0161ifrovan naziv za budu\u0107e \u017ertve) bili su obezbe\u0111eni unapred kao i mesta egzekucije: \u0161kole, domovi kulture, magacini i fabri\u010dke hale; fudbalsko igrali\u0161te u Bratuncu ponovo je natopljeno krvlju. Unapred su pripremljena i mesta za masovne grobnice i \u201etehnika\u201c: bageri, rovokopa\u010di i kamioni za prevoz le\u0161eva.<\/p>\n

Poznaju\u0107i stanje u VRS-u u to doba, mora se priznati da je cela operacija izvedena sa iznena\u0111uju\u0107om efikasno\u0161\u0107u i diskrecijom: novinari, osim proverenih kadrova, nisu mogli da pri\u0111u ni blizu. Bili su potrebni meseci da informacija o razmeri zlo\u010dina izbije na videlo, i godine da se svi detalji sklope u celinu.<\/p>\n

U ovom tekstu namerno su zaobi\u0111eni najstra\u0161niji detalji srebreni\u010dke pri\u010de: ispovesti pre\u017eivelih, oja\u0111enih, i onih koje je gri\u017ea savesti naterala da progovore. Nedostaje, na kraju, i suva statistika, lokacije masovnih grobnica i strati\u0161ta, forenzi\u010dki nalazi i ostali aparat dokaznog postupka. Sve se to mo\u017ee na\u0107i na internetu ili u bilo kojoj ve\u0107oj knji\u017eari, ali su\u0161tina pri\u010de je neoboriva, i nikakvo pre\u0107utkivanje, relativizacija ili osporavanje ne\u0107e je izbrisati ili promeniti.<\/p>\n

Oko toga koliko je tzv. me\u0111unarodna zajednica znala o Mladi\u0107evim planovima, i da li je mogla da ih osujeti, jo\u0161 \u0107e se dugo polemisati, kao i o licemernom stavu Izetbegovi\u0107eve vlade.<\/p>\n

Glavni teret krivice, ipak, ostaje na onima koji su zlo\u010din zamislili i sproveli, i tu ne bi smelo da bude nikakve dileme, pogotovo ne ovde i sada.<\/p>\n

Ostaje, naravno, i pitanje odgovornosti onih koji su se krvavom Mladi\u0107evom poklonu toliko obradovali da ne prestaju da metani\u0161u pred ikonom osu\u0111enog generala. Tu, na\u017ealost, ljudska pravda ne poma\u017ee mnogo, i za njihove du\u0161e nadle\u017ean je neki drugi sud \u2013 ako ga ima, i ako imaju du\u0161e.<\/p>\n

Trideset godina kasnije: Srebrenica za po\u010detnike<\/a><\/p><\/blockquote>\n