Creva kr\u010de, sedne\u0161 da jede\u0161 i oma\u017ee\u0161 tanjir, ali nakon nekog vremena oseti\u0161 se neprijatno sito, kao da \u0107e\u0161 da pukne\u0161.<\/p>\n
Ispostavlja se da postoji vremenski razmak izme\u0111u trenutka kada pojedemo dovoljno hrane da zadovoljimo glad i trenutka kada mozak zapravo shvati da smo siti. To ka\u0161njenje u prenosu podataka je oko 20 minuta. Ali mnogi ne znaju za to i, izme\u0111u ostalog, zato se goje \u2013 jednostavno pojedu vi\u0161e nego im treba, nisu svesni da im ne treba toliko hrane.<\/p>\n
Ali za\u0161to je tako i koliko ta\u010dno vremena je potrebno mozgu da registruje da smo siti?<\/p>\n
Ta vremenska rupa je u proseku dvadesetak minuta, ali koliko \u0107e ta\u010dno biti zavisi od vi\u0161e faktora, recimo od vrste hrane koju jedemo i navika u ishrani, rekla je za Live Science dr Nina Nandi, gastroenterolo\u0161kinja iz Teksasa i predstavnica Ameri\u010dkog gastroenterolo\u0161kog udru\u017eenja.<\/p>\n
Razlog je to \u0161to mozak koristi nekoliko razli\u010ditih mehanizama da bi utvrdio da li smo siti, rekao je Nandi.<\/p>\n
Na\u0161 osec\u0301aj za glad i sitosti u velikoj meri kontroli\u0161u hormoni, posebno grelin, koji stimuli\u0161e apetit, i leptin, koji suzbija apetit. Grelin ina\u010de varira, dok nivoi leptina ostaju prili\u010dno stabilni. Pokazalo se i da dodatni hormoni, kao \u0161to su PYY i GLP-1 iz creva i insulin iz pankreasa, povec\u0301avaju osec\u0301aj sitosti nakon jela. Mozak tako\u0111e reguli\u0161e glad na osnovu informacija iz nerava koji osec\u0301aju kada se \u017eeludac rastegne, kao i signala iz receptora ukusa i mirisa, rekla je Nendi.<\/p>\n
\u201eKada ovi signali zajedno poka\u017eu da ste dovoljno pojeli, mozak smanjuje \u017eelju da jedete dalje\u201c, rekla je.<\/p>\n
Me\u0111utim, to ka\u0161njenje od oko 20 minuta pokazuje da je telu potrebno vreme da prilagodi proizvodnju hormona povezanih sa gla\u0111u, a tim hormonima je potrebno vi\u0161e vremena nego nervnim impulsima da prenesu informacije mozgu.<\/p>\n
Signali iz sistema za varenje putuju du\u017e nerava brzinom munje i sti\u017eu do mozga gotovo trenutno. Hormoni, s druge strane, putuju krvotokom.<\/p>\n
Vreme koje je telu potrebno da generi\u0161e signale sitosti i po\u0161alje ih mozgu tako\u0111e zavisi od vrste hrane koju jedete. Hrana bogata vlaknima, poput voc\u0301a, povrc\u0301a i integralnih \u017eitarica, podsti\u010de sitost, dok hrana sa malo vlakana i prera\u0111ena hrana odla\u017eu osec\u0301aj sitosti, rekla je Nendi.<\/p>\n
To je zato \u0161to vlakna isklju\u010duju proizvodnju grelina, pokrec\u0301u lu\u010denje crevnih hormona koji suzbijaju apetit i vr\u0161e pritisak na receptore istezanja \u017eeluca, govore studije.<\/p>\n
Navike u ishrani su jo\u0161 jedan faktor koji uti\u010de na sitost nakon obroka. Ako jedemo sporo, telo ima vi\u0161e vremena da shvati da je sito, a i ako vi\u0161e obra\u0107amo pa\u017enju na hranu i u\u017eivamo u svakom zalogaju, bolje \u0107emo se prilagoditi na te signale.<\/p>\n
Ovaj koncept je poznat kao svesna ishrana, rekla je Nendi.<\/p>\n
Temeljno \u017evakanje hrane tako\u0111e mo\u017ee povec\u0301ati sitost tako \u0161to se ja\u010daju senzorne povratne informacije u mozak.<\/p>\n
Dakle, su\u0161tina je u tome da probamo da prevarimo svoje telo tako \u0161to \u0107emo sporije jesti, du\u017ee \u017evakati hranu i eventualno pojesti 20 odsto manje od planiranog. Tako \u0107e do mozga sti\u0107i informacija da smo ve\u0107 siti pre nego \u0161to se prejedemo, ne\u0107emo se gojiti, a i vi\u0161e \u0107emo u\u017eivati u hrani.(Izvor: kreni zdravo)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Creva kr\u010de, sedne\u0161 da jede\u0161 i oma\u017ee\u0161 tanjir, ali nakon nekog vremena oseti\u0161 se neprijatno sito, kao da \u0107e\u0161 da pukne\u0161.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":274170,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-434792","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/434792","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=434792"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/434792\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":434795,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/434792\/revisions\/434795"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/274170"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=434792"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=434792"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=434792"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}