Danas se navr\u0161avaju 33 godine od ubistva troje civila, Hasana, Feride i njihove k\u0107erke Sene Klapuh, koji su 1992. godine izbjegli u Crnu Goru iz ratom zahva\u0107ene Fo\u010de u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
Njih su svirepo ubili pripadnici Vojske Republike Srpske 6. jula 1992. u blizini Plu\u017eina, na mostu Obrada Cicmila na rijeci Pivi.<\/p>\n
Akcija za ljudska prava o\u010dekuje da nadle\u017ene institucije Bosne i Hercegovine preduzmu mjere za privo\u0111enje pravdi Zorana Vukovi\u0107a i Radomira Kova\u010da, koji su za ovaj zlo\u010din jo\u0161 1996. godine osu\u0111eni u Crnoj Gori.<\/p>\n
Podr\u017eavamo i apel odbornika Skup\u0161tine Glavnog grada Podgorice, Aleksandra Sa\u0161e Zekovi\u0107a, da se posmrtni ostaci \u017ertava odmah po identifikaciji predaju \u010dlanu njihove porodice uz odgovaraju\u0107e dr\u017eavne po\u010dasti.<\/p>\n
***<\/p>\n
Hasana Klapuha, njegovu suprugu Feridu i njihovu k\u0107erku Senu ubila su \u010detvorica pripadnika odreda \u201eDragan Nikoli\u0107” Vojske Republike Srpske, koji su prethodno pristali da ih za nov\u010danu naknadu bezbjedno prevezu iz Bosne i Hercegovine u Crnu Goru. Za ovo ubistvo, kvalifikovano kao ratni zlo\u010din protiv civilnog stanovni\u0161tva, u Crnoj Gori su 1996. godine pravosna\u017eno osu\u0111eni Janko Janji\u0107, Radomir Kova\u010d, Zoran Simovi\u0107 i Zoran Vukovi\u0107 na po 20 godina zatvora, dok je njihov pomaga\u010d Vidoje Golubovi\u0107 osu\u0111en na osam mjeseci zbog neprijavljivanja krivi\u010dnog djela i izvr\u0161ilaca. Vidoje Golubovi\u0107 jedini je izdr\u017eao izre\u010denu kaznu. Ostalima je su\u0111eno u odsustvu jer su bili u bjekstvu.<\/p>\n
Na sudu je utvr\u0111eno da su okrivljeni, kada su pre\u0161li granicu i stigli blizu Plu\u017eina, nadomak brane Mratinje na rijeci Pivi, izveli \u017ertve iz vozila, pucali u njih i gurnuli ih s mosta visokog oko 100 metara. Nalazi obdukcije pokazali su da su Ferida i Sena bile \u017eive jo\u0161 neko vrijeme nakon ranjavanja.<\/p>\n
I pored brzog otkrivanja ovog zvjerskog zlo\u010dina, pravda nikad nije zadovoljena \u2013 \u010detvorica osu\u0111enih u odsustvu nisu izdr\u017eali ni jedan dan kazne. Simovi\u0107 i Janji\u0107 su u me\u0111uvremenu preminuli, dok Kova\u010d i Vukovi\u0107 i danas slobodno \u017eive u Fo\u010di.<\/p>\n
Bosna i Hercegovina bi morala da preduzme mjere za njihovo krivi\u010dno gonjenje, jer je njihovo u\u010de\u0161\u0107e u zlo\u010dinu jasno dokazano pred crnogorskim sudom potkrijepljeno materijalnim dokazima. Ne postoje pravne prepreke za to, jer Evropska konvencija o prenosu postupka u krivi\u010dnim stvarima (\u010dl. 8) dozvoljava BiH da preuzme ovaj slu\u010daj i ponovo im sudi, budu\u0107i da su njih dvojica dr\u017eavljani BiH.<\/p>\n
Kova\u010d i Vukovi\u0107 jedino mogu biti privedeni pravdi tako \u0161to im se ponovo sudi u BiH, jer u BiH ne mogu izdr\u017eavati kaznu izre\u010denu na osnovu su\u0111enja u odsustvu u Crnoj Gori, a BiH svoje dr\u017eavljane osu\u0111ene za ratne zlo\u010dine ne mo\u017ee izru\u010diti Crnoj Gori.<\/p>\n
Akcija za ljudska prava je ove godine objavila i tekst “Ne bis in idem u kontekstu konkurentnih me\u0111unarodnih nadle\u017enosti”, u kome su pravni eksperti Amir \u010cengi\u0107 i Lejla Terzimehi\u0107 analizirali pravne uslove za izvr\u0161enje pravosna\u017ene presude u ovom slu\u010daju i predlo\u017eili konkretna rje\u0161enja za ostvarivanje pravde. Tekst je objavljen u okviru projekta \u201eZajedno do pravde – pravna, psiholo\u0161ka i dru\u0161tvena podr\u0161ka \u017ertvama ratnih zlo\u010dina”, koji sprovodi Akcija za ljudska prava uz podr\u0161ku Evropske unije u okviru regionalnog projekta \u201eEU podr\u0161ka izgradnji povjerenja na Zapadnom Balkanu”, koji implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).<\/p>\n
Dostojanstvena sahrana:<\/p>\n
Op\u0161tina Nik\u0161i\u0107 je 1992. godine privremeno ukopala posmrtne ostatke \u017ertava kod Trebjese, bez grobnih obilje\u017eja. Nakon vi\u0161egodi\u0161njih apela sina i brata stradalih, Ferida Klapuha, kao i inicijativa civilnog sektora Crne Gore, kona\u010dno su preduzeti prvi konkretni koraci ka ekshumaciji, identifikaciji i dostojanstvenoj sahrani. Dana 4. juna 2025. godine, Komisija za nestala lica Crne Gore, na zahtjev Instituta za nestale osobe BiH, izuzela je ko\u0161tane uzorke sa privremenog groblja u Trebjesi radi DNK analize. Uzorci su upu\u0107eni u laboratoriju Me\u0111unarodne komisije za nestale osobe (ICMP) u Hagu, a rezultati se uskoro o\u010dekuju.<\/p>\n
Na lokaciji su prona\u0111eni posmrtni ostaci tri osobe \u2013 dvije \u017eene i jednog mu\u0161karca \u2013 koji su preneseni u Klini\u010dki centar Crne Gore, gdje \u0107e biti \u010duvani do okon\u010danja DNK analize.<\/p>\n
Dostojan ispra\u0107aj posmrtnih ostataka \u010dlanova porodice Klapuh iz Crne Gore bio bi od zna\u010daja za crnogorsko dru\u0161tvo u cjelini. Priznanje i po\u0161tovanje \u017ertve porodice Klapuh je dio procesa ostvarivanja pravde i odgovornog odnosa zajednice prema zlo\u010dinima iz pro\u0161losti.<\/p>\n