{"id":433852,"date":"2025-06-29T08:10:28","date_gmt":"2025-06-29T06:10:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=433852"},"modified":"2025-06-29T08:10:28","modified_gmt":"2025-06-29T06:10:28","slug":"kapitalizam-protiv-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/06\/29\/kapitalizam-protiv-demokratije\/","title":{"rendered":"Kapitalizam protiv demokratije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Terry Eagleton<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Moj tutor na Kembrid\u017eu, veoma civilizovan \u010dovek, nije verovao u demokratiju. Divio se pronicljivosti i mudrosti upravnika koled\u017ea i mislio da bi na\u0161oj zemlji bilo bolje pod takvom paternalisti\u010dkom upravom nego \u0161to joj je sa sada\u0161njim oblikom vladavine. \u010clanovi koled\u017ea, rekao mi je jednom, ve\u0107 petnaest godina raspravljaju o va\u017enom pitanju kako najbolje osvetliti predvorje, kao u nekom romanu Dejvida Lod\u017ea. Po njegovom mi\u0161ljenju, bilo bi bolje da prekinu prepirku i povere tu stvar upravniku. Ukratko, za njega je idealna forma suvereniteta bila dobronamerna diktatura, izraz koji ve\u0107ina nas smatra jednako protivre\u010dnim kao \u0161to je \u201eposlovna etika\u201c.<\/p>\n

Nevolja s tim gledi\u0161tem je \u0161to ono posmatra demokratiju iz \u010disto instrumentalne perspektive. Ono sudi o politi\u010dkim sistemima pre svega po tome da li obezbe\u0111uju najbolje rezultate, kako god definisali re\u010d \u201enajbolje\u201c. Ali \u010dak i fa\u0161isti\u010dki re\u017eimi povremeno su ostvarivali zavidne rezultate. Ne mo\u017eemo posmatrati samo posledice neke forme politike, a zanemariti njeno unutra\u0161nje funkcionisanje. Reklo bi se da moj tutor nije shvatio da demokratija nije samo efikasan na\u010din re\u0161avanja problema, u \u010demu je, po mom mi\u0161ljenju, Vinston \u010cer\u010dil bio najmanje lo\u0161, a po mi\u0161ljenju mog tutora, najgori, ve\u0107 i ono \u0161to bi Aristotel nazvao delanje zasnovano na vrlini. A to, izme\u0111u ostalog, zna\u010di delanje koje je vredno po sebi, a ne samo po svom rezultatu. Stanovi\u0161te mog tutora nije, me\u0111utim, potpuno suprotno Aristotelovom jer je i gr\u010dki filozof mislio da bi bilo ispravno predati svu vlast nekom pojedincu koji je o\u010digledno superioran nad svima ostalima (ako se takav na\u0111e); ali on je verovao da su takvi pojedinci retki ili da ne postoje.<\/p>\n

U izvesnom smislu i Aristotel misli, kao moj tutor, da o politi\u010dkim aran\u017emanima treba suditi instrumentalno. Ali za njega to zna\u010di suditi na osnovu toga u kojoj meri oni uspevaju da obezbede dobar \u017eivot; a za Aristotela dobar je \u017eivot zasnovan na vrlini, koja je sama sebi cilj \u2013 poput baleta ili smeha ili darovanja. Mo\u017eemo re\u0107i da je cilj politi\u010dkog stanja ljudsko prijateljstvo, ali prijateljstvo samo po sebi nema cilj. Ljudska bi\u0107a prirodno su naklonjena jedna drugima i \u017eele da \u017eive zajedno, pi\u0161e Aristotel u Politici, \u010dak i kad im nije potrebna pomo\u0107 drugih. Od toga u najve\u0107oj meri odudara Hobsova i Lokova teorija dru\u0161tvenog ugovora, za koju je vladavina uglavnom stvar individualnog li\u010dnog interesa. Dr\u017eava postoji da bi nas spre\u010dila da se me\u0111usobno poubijamo ili oplja\u010dkamo, \u0161to zna\u010di da je njena funkcija uglavnom negativna. Ima takvih elemenata i kod Aristotela, ali on misli da dr\u017eava igra pozitivniju ulogu u stvaranju uslova u kojima pojedinci mogu da ostvaruju sopstvene sposobnosti, izme\u0111u ostalog i u\u010destvovanjem u upravljanju dr\u017eavom, to jest demokratijom.<\/p>\n

Iako bi to stanovi\u0161te moglo dovesti Aristotela do nekih prili\u010dno autoritarnih zaklju\u010daka, ono ga ipak, zastarelim jezikom re\u010deno, svrstava u politi\u010dku levicu. (Nema potrebe da napomenemo da su za neke politi\u010dka levica i autoritarizam sinonimi.)<\/p>\n

Sve u svemu, levici je odgovarala ideja o politi\u010dkom dru\u0161tvu kao matrici individualnog razvoja, dok je za desnicu ona zna\u010dila da \u0107e nas totalitarna dr\u017eava potpuno preuzeti. Klju\u010dna razlika izme\u0111u dr\u017eave i dru\u0161tva je izbrisana. Nekim liberalnim u\u0161ima zvu\u010di autoritarno kad se ka\u017ee da dru\u0161tvo ima prioritet nad pojedincem, ali za levicu je to \u010dinjenica, a ne politi\u010dki imperativ. Ljudska jedinka postaje osoba samo zato \u0161to pripada odre\u0111enom jeziku i obliku \u017eivota. Sopstvo je nu\u017eno povezano s korenima. Ne mo\u017ee postojati samo jedan pojedinac, kao \u0161to ne mogu postojati ni samo jedno slovo ili samo jedan broj; pojedinci, slova i brojevi nastaju u me\u0111usobnim odnosima. Dru\u0161tvo konstitui\u0161e pojedince; ono nije neutralan prostor kojim se oni kre\u0107u ili potencijalna prepreka njihovoj slobodi. Liberal ili konzervativac mogli bi re\u0107i da va\u017ei i obrnuto \u2013 da je dru\u0161tvo prosto skup pojedinaca. Ali to nije sasvim ta\u010dno. Dru\u0161tvo je skup formalnih i neformalnih odnosa me\u0111u pojedincima, a ne asembla\u017e izolovanih jedinica.<\/p>\n

Zato je demokratija (ili samoupravljanje) ispoljavanje na\u0161ih mo\u0107i i sposobnosti koje ima inherentnu vrednost i zato ona vodi ciljevima izvan same sebe. Kad je re\u010d o njenim rezultatima, Aristotela ne brine mogu\u0107nost da \u0107e ljudi u demokratiji donositi pogre\u0161ne odluke; iako je svaki gra\u0111anin manje kompetentan da sudi o nekoj stvari nego \u0161to je to ekspert za tu stvar, gra\u0111ani \u0107e kolektivno biti bolji od eksperta ili \u0107e mu bar biti ravni. Mo\u017ee se ukazati i na to da su ljudska bi\u0107a sklona zloupotrebi slobode, ali bez slobode ona nisu potpuno ljudska bi\u0107a. Kolektivno samoodre\u0111ivanje, to jest demokratija, mo\u017ee dovesti do ograni\u010davanja sloboda za neke ljude, ali autonomija zna\u010di slobodu, bar u jednom smislu. Biti slobodan ne zna\u010di samo da tobom ne upravlja neko drugi, ve\u0107 da si uz druge nau\u010dio kako da upravlja\u0161 samim sobom.<\/p>\n

Ta vizija, ipak, povla\u010di za sobom neke probleme. Jedan od njih je to \u0161to ona kao da sugeri\u0161e da su politika i moral u su\u0161tini nespojivi. Politika mo\u017ee biti zasnovana na volji naroda, ali te\u0161ko je tako shvatati etiku. Da li je ubistvo lo\u0161e zato \u0161to ga ve\u0107ina nas smatra takvim? Alarmantan broj srednjovekovnih gra\u0111ana verovao je da treba spaljivati ve\u0161tice, ali ta praksa nije zato bila nimalo prihvatljivija. \u0160ta ako moralni konsenzus u budu\u0107nosti bude protivre\u010dan dana\u0161njem? Nekad su Britanci prete\u017eno smatrali da je homoseksualnost gre\u0161na, a danas ve\u0107ina ne misli tako. Pretpostavka da smi\u0161ljamo svoja osnovna na\u010dela u hodu ipak je uznemiruju\u0107a jer sugeri\u0161e da ljudskost po\u010diva samo na sebi i ni na \u010demu drugom. Demokratija zna\u010di da smo mi vrhovni autoritet, da ne postoji nikakav suverenitet iznad nas na koji treba da se ugledamo. Ljudi odre\u0111uju sopstvenu istoriju, ali to ne \u010dine u skladu s nekim planom koji je od njih nezavisan. Demokratija je, ukratko, pritajeno ateisti\u010dka. Boga je zamenio Narod i ljudskim bi\u0107ima je pripisana najve\u0107a va\u017enost, \u0161to mo\u017ee voditi u hibris.<\/p>\n

Tu je i napet odnos izme\u0111u demokratije i tr\u017ei\u0161ta. To \u0161to su mu\u0161karci i \u017eene autonomni u politi\u010dkoj sferi ne zna\u010di \u0107e to biti i u ekonomskoj. Naprotiv, njihovi sopstveni slobodni \u010dinovi spajaju se na tr\u017ei\u0161tu i postaju tu\u0111e sile kadre da upravljaju njihovim \u017eivotom. Da bismo imali potpuni suverenitet nad sobom, potrebna nam je sredina koja je relativno stabilna i predvidljiva. Ne mo\u017eemo odigrati pristojnu partiju kroketa ako se, kao u Alisi u zemlji \u010duda Luisa Kerola, pravila stalno menjaju. Izvestan stepen predvidljivosti je uslov slobode, a puka nasumi\u010dnost je njena propast. Ekonomski \u017eivot u kapitalizmu li\u010di na nadrealnu igru kroketa u kojoj se rekviziti izmi\u010du ili se pretvaraju u ne\u0161to drugo ba\u0161 onda kad je potrebno da miruju. Kao \u0161to Kraljica ka\u017ee u Alisi u zemlji iza ogledala: \u201eOvde, zna\u0161, valja tr\u010dati iz petnih \u017eila da ostane\u0161 na istom mestu\u201c (prevod Luke Semenovi\u0107a). Socijalizam je, izme\u0111u ostalog, odgovor na \u010dinjenicu da je kapitalisti\u010dka ekonomija van kontrole uvek i nu\u017eno, a ne samo u vreme kriza. A u Trampovom svetu politika je postala bezmalo jednako prevrtljiva i nepredvidljiva kao berza.<\/p>\n

U jednom istorijskom trenutku verovalo se da \u0107e proletarijat doneti kraj tog sistema, da \u0107e on biti grobar kapitalizma, \u0161to je ironija jer je proletarijat i sam njegov proizvod. Danas se smatra da je potencijalna propast kapitalizma sadr\u017eana u njemu samom. Stepen neprozirnosti, slo\u017eenosti i globalne rasprostranjenosti koji su dostigle najrazvijenije kapitalisti\u010dke ekonomije potkopava neke od njihovih moralnih temelja. Klasi\u010dni liberalizam, sa svojom verom u slobodu pojedinca, pretvorio se u anonimni korporativni svet u kom su pojedinac, a s njim i nacionalna dr\u017eava, postali potro\u0161na roba. Tradicionalno po\u0161tovanje Boga, porodice, zajednice i zemlje ustuknulo je pred iskorenjeno\u0161\u0107u, bezverjem, raspadom zajednica, nepostojanom prirodom svih vrednosti i planetom na kojoj svako mesto mo\u017ee biti zamenjeno bilo kojim drugim. Ne mo\u017ee biti prave autonomije kad je Jastvo jedva ne\u0161to vi\u0161e od fikcije, kratkotrajni splet poriva i \u017eelje bez ikakvog kontinuiteta ili temelja. Neoliberalizam se divlja\u010dki ustremio na svog izvornog pretka satiru\u0107i gra\u0111anska prava i redefini\u0161u\u0107i slobodu izra\u017eavanja kao slobodu profita i govora mr\u017enje. Neki delovi kapitalizma su u\u0161li u neku vrstu vremenske krivine i vratili se u dane kad su mu\u0161karci bili mu\u0161karci, kad je nacija gordo dizala glavu, kad su dom i rodbinski odnosi bili dragoceni, kad je Bog bio na nebu, a proizvodnja automobila u Detroitu.<\/p>\n

Neoliberalizam je razotkrio neprijatnu istinu da kapitalizam i demokratija u su\u0161tini ne idu zajedno iako jo\u0161 uvek imamo privilegiju da biramo koja grupa svr\u0161enih studenata Itona \u0107e nas predstavljati u Vestminsteru. Ta \u010dinjenica nje bila tako o\u010digledna u doba klasi\u010dnog liberalizma, kad se \u010dinilo da sloboda pojedinca da sti\u010de privatnu svojinu ide zajedno sa njegovim pravom na druga\u010dije mi\u0161ljenje, razvod, pokretanje kampanje ili uspinjanja na dru\u0161tvenoj lestvici. Ali kad govorimo o Walmartu ili naftnim kompanijama vi\u0161e se ne pozivamo na pravo pojedinca na privatnu svojinu. U praksi je ceo taj na\u010din govora skoro sasvim zastareo; s druge strane, neoliberalizam ne nudi ni\u0161ta \u010dime bi popunio nastalu ideolo\u0161ku prazninu. Jezik bogatstva i njegovog sticanja nije dovoljan za to. D\u017eon Stjuart Mil je znao da liberalnoj demokratiji stalno prete \u201eopaki interesi\u201c. Danas su je ti interesi sasvim preuzeli.<\/p>\n

UnHerd
\nPrevela Slavica Mileti\u0107
\nPe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neoliberalizam je razotkrio neprijatnu istinu da kapitalizam i demokratija u su\u0161tini ne idu zajedno iako jo\u0161 uvek imamo privilegiju da biramo koja grupa svr\u0161enih studenata Itona \u0107e nas predstavljati u Vestminsteru<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271305,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-433852","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/433852","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=433852"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/433852\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":433855,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/433852\/revisions\/433855"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271305"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=433852"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=433852"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=433852"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}