{"id":433436,"date":"2025-06-25T05:51:51","date_gmt":"2025-06-25T03:51:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=433436"},"modified":"2025-06-25T05:51:51","modified_gmt":"2025-06-25T03:51:51","slug":"hidroloska-susa-tihi-ekstrem-koji-ugrozava-nase-vodotokove","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/06\/25\/hidroloska-susa-tihi-ekstrem-koji-ugrozava-nase-vodotokove\/","title":{"rendered":"Hidrolo\u0161ka su\u0161a: Tihi ekstrem koji ugro\u017eava na\u0161e vodotokove"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: dr Igor Le\u0161\u010de\u0161en<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U svetu gde klimatske promene postaju sve izra\u017eenije, voda \u2013 resurs od su\u0161tinskog zna\u010daja za \u017eivot i\u00a0 razvoj \u2013 suo\u010dava se sa ozbiljnim izazovima. Me\u0111u njima, hidrolo\u0161ka su\u0161a predstavlja jedan od najti\u0161ih, ali i najopasnijih prirodnih hazarda.<\/p>\n

Za razliku od meteorolo\u0161ke su\u0161e, koja se defini\u0161e kao produ\u017een period bez zna\u010dajnijih padavina i najpre se odra\u017eava na vlagu u atmosferi i povr\u0161inskom sloju zemlji\u0161ta, hidrolo\u0161ka su\u0161a se odnosi na dugotrajno smanjenje proticaja u rekama, kao i smanjene rezerve vode u jezerima i podzemnim akviferima.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, dok meteorolo\u0161ka su\u0161a primarno poga\u0111a atmosferski i povr\u0161inski vodni ciklus, hidrolo\u0161ka su\u0161a se javlja kao njen kasniji, ali \u010desto dugotrajniji i razorniji nastavak, s obzirom na to da ugro\u017eava snabdevanje vodom, ekosisteme i celokupnu vodnu infrastrukturu.<\/p>\n

Ovakvi deficiti vode mogu trajati mesecima, pa \u010dak i godinama, uzrokuju\u0107i velike \u0161tete po ekosisteme, snabdevanje vodom, poljoprivredu i proizvodnju hidroenergije.<\/p>\n

Jedno novo istra\u017eivanje koje su sproveli nau\u010dnici iz Srbije i regiona pokazuju da mnoge reke Zapadnog Balkana, od Bosne i Drine do Vardara, imaju sve ni\u017ee tzv. minimalne proticaje, \u0161to ukazuje na rastu\u0107u pretnju od hidrolo\u0161kih su\u0161a u regionu.<\/p>\n

\n

Priroda hidrolo\u0161kih su\u0161a i zna\u010daj minimalnih proticaja reka<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U savremenom dobu, u\u010destalost i ozbiljnost su\u0161a sve vi\u0161e raste \u2013 podstaknuta kako ljudskim delovanjem tako i globalnim klimatskim promenama. Faktori poput promenljivih padavina, pove\u0107anog isparavanja i promena u oticaju \u010dine razumevanje i predvi\u0111anje su\u0161a izuzetno kompleksnim.<\/p>\n

Razumevanje hidrolo\u0161kih su\u0161a zahteva pa\u017eljivu analizu proticajnih re\u017eima, minimalnih protoka i trendova u re\u017eimu oticaja \u2013 posebno u svetlu sve \u010de\u0161\u0107ih klimatskih ekstrema.<\/p>\n

Minimalni proticaj, odnosno najni\u017ei zabele\u017eeni proticaji u toku godine, ima vi\u0161estruki zna\u010daj.<\/p>\n

On odre\u0111uje dostupnost vode u su\u0161nim periodima, kada su potrebe za zalivanjem, pija\u0107om vodom i industrijskom potro\u0161njom najkriti\u010dnije. Osim toga, minimumi proticaja su od klju\u010dnog zna\u010daja za o\u010duvanje zdravlja vodenih ekosistema, jer mnoge vodene vrste zavise od specifi\u010dnih uslova tokom niskih vodostaja.<\/p>\n

Uz to, minimalni proticaji su osnova za projektovanje hidroenergetskih postrojenja, koja zavise od pouzdane koli\u010dine vode za proizvodnju elektri\u010dne energije.<\/p>\n

Promene u tim vrednostima mogu zna\u010dajno uticati na energetski bilans zemlje, posebno u regionima kao \u0161to je Zapadni Balkan, gde su reke jo\u0161 uvek glavni oslonac za proizvodnju obnovljive energije. Tako\u0111e, niske vrednosti proticaja mogu dovesti do smanjene razbla\u017euju\u0107e mo\u0107i reka, pove\u0107avaju\u0107i koncentraciju zaga\u0111uju\u0107ih materija, \u0161to dodatno ugro\u017eava kvalitet vode i zdravlje ljudi.<\/p>\n

Analiza minimalnih proticaja omogu\u0107ava razumevanje promena u vodnom re\u017eimu koje nastaju kao posledica klimatskih promena.<\/p>\n

Ugro\u017eenost Ju\u017ene i Jugoisto\u010dne Evrope je posebno izra\u017eena, jer se o\u010dekuje da \u0107e porast temperatura, promena re\u017eima padavina i smanjenje sne\u017enog pokriva\u010da u narednim decenijama dodatno poja\u010dati vodni stres.<\/p>\n

\n

Minimalni proticaji su sve ni\u017ei, pokazuju merenja na rekama kao \u0161to su Drina, Bosna, Mora\u010da i Vardar<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ove promene nisu samo teorijske pretpostavke \u2013 ve\u0107 se jasno uo\u010davaju u dugoro\u010dnim hidrolo\u0161kim nizovima. U najnovijem istra\u017eivanju, analizirani su podaci sa vi\u0161e hidrolo\u0161kih stanica \u0161irom Zapadnog Balkana u periodu 1961\u20132020, sa fokusom na sezonske minimume proticaja \u2013 tokom hidrolo\u0161kog leta (april\u2013septembar) i hidrolo\u0161ke zime (oktobar\u2013mart).<\/p>\n

Rezultati su ukazali na stalno i sve intenzivnije smanjenje minimalnih proticaja u odnosu na period od 1961. do 1990. godine (referentni period Svetske meteorolo\u0161ke organizacije), sa izra\u017eenijim smanjenjem tokom prvih dvadeset godina 21. veka.<\/p>\n

Iz godine u godinu, gotovo sve posmatrane reke bele\u017ee sve ni\u017ee minimalne proticaje, posebno tokom letnjih meseci, kada je vodni stres najizra\u017eeniji.<\/p>\n

Na reci Bosni, smanjenje minimalih proticaja iznosi pribli\u017eno 1,75 m\u00b3\/s ili 2,21% po deceniji. Drugim re\u010dima, svaka naredna decenija donosi skoro 2 m\u00b3\/s manje vode u najkriti\u010dnijim trenucima godine. Ovaj postepeni gubitak ugro\u017eava kako ekolo\u0161ki protok, tako i pouzdano snabdevanje vodom.<\/p>\n

Na reci Drini, rezultatiti ukazuju na znatno br\u017ei tempo opadanja \u2013 oko 6,9 m\u00b3\/s (7%) po deceniji. Ovo je posebno zabrinjavaju\u0107e imaju\u0107i u vidu zna\u010daj Drine za hidroenergetski sistem Srbije i Bosne i Hercegovine.<\/p>\n

Na reci Mora\u010di, analiza ukazuje na prose\u010dno smanjenje minimalnog proticaja od oko 1,88 m\u00b3\/s (3%) po deceniji, \u0161to je signal ranjivosti urbanog regiona koji ve\u0107 trpi klimatske pritiske.<\/p>\n

Ove promene se ne de\u0161avaju samo tokom su\u0161nih godina \u2013 ve\u0107 predstavljaju trend koji traje decenijama. Na reci Vardar, analiza pokazuje smanjenje od oko 1,01 m\u00b3\/s (3%) po deceniji. Iako manje izra\u017eeno u apsolutnim brojevima i procentima, ovaj pad u su\u0161noj i hidrolo\u0161ki osetljivoj regiji predstavlja zna\u010dajan relativni gubitak, sa mogu\u0107im posledicama po snabdevanje vodom, kvalitet \u017eivota i zdravlje re\u010dnog ekosistema.<\/p>\n

\n

Su\u0161ni periodi su sve du\u017ei, a minimumi su sve ni\u017ei u svetlu klimatskih promena i neodr\u017eivog upravljanja<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ovi brojevi nisu puka statistika \u2013 oni su dokazi o dubokoj tranziciji hidrolo\u0161kog re\u017eima. Re\u010d je o \u201enovoj normalnosti\u201c u kojoj vi\u0161e ne mo\u017eemo ra\u010dunati na stabilne rezerve vode. Su\u0161ni periodi ne samo da postaju du\u017ei, ve\u0107 i \u010de\u0161\u0107i, a najni\u017ei protoci dosti\u017eu nove minimume, iz godine u godinu.<\/p>\n

Uo\u010dene promene ukazuju da je hidrolo\u0161ki re\u017eim regiona u procesu tranzicije. Klimatski scenariji sugeri\u0161u da \u0107e se u\u010destalost i trajanje su\u0161nih perioda nastaviti pove\u0107avati, naro\u010dito u letnjim mesecima, \u0161to mo\u017ee ugroziti ne samo prirodne ve\u0107 i socioekonomske sisteme. Ovde se name\u0107e hitna potreba za adaptivnim upravljanjem vodnim resursima, koje se oslanja na podatke, lokalni kontekst i transdisciplinarnu saradnju.<\/p>\n

Hidrolo\u0161ka su\u0161a vi\u0161e nije samo retka prirodna nepogoda \u2013 postaje strukturalna karakteristika savremenog klimatskog re\u017eima u mnogim delovima sveta, uklju\u010duju\u0107i i Zapadni Balkan.<\/p>\n

Razumevanje njenih obrazaca kroz analizu minimalnih protoka predstavlja osnovu za predikciju i ubla\u017eavanje njenih efekata. Problem smanjenja minimalnih proticaja na rekama u Srbiji prepoznat je kao va\u017ena tema u okviru \u201ePrograma prilago\u0111avanja na izmenjene klimatske uslove\u201c, no do sada nije bilo zna\u010dajnijih aktivnosti usmerenih na njegovo ubla\u017eavanje.<\/p>\n

Rezultati ovog istra\u017eivanja ukazuju na sve izra\u017eeniji signal promena u re\u017eimu minimalnih proticaja na Zapadnom Balkanu. Rast u\u010destalosti ekstremno niskih vrednosti proticaja, i to u oba sezonska perioda, implicira pove\u0107an rizik od hidrolo\u0161kih su\u0161a u budu\u0107nosti. U svetlu klimatskih promena, porasta potreba za vodom i postoje\u0107ih ranjivosti, regionalni sistemi upravljanja vodnim resursima moraju se osloniti na kvalitetne hidrolo\u0161ke podatke, sezonske analize i fleksibilne strategije prilago\u0111avanja.<\/p>\n

Zapadni Balkan je posebno osetljiv, ne samo zbog svoje geografije, ve\u0107 i zbog institucionalnih izazova u prekograni\u010dnom upravljanju rekama. Odr\u017eivo upravljanje vodom u regionu, koje uklju\u010duje hidroenergetiku, poljoprivredu, vodosnabdevanje i o\u010duvanje prirode, zahteva nau\u010dne osnove, dijalog izme\u0111u sektora, ali i saradnju izme\u0111u dr\u017eava.<\/p>\n

Analize kao \u0161to je ova predstavljaju klju\u010dni korak ka boljem razumevanju lokalne dinamike su\u0161a i oblikovanju pametne, klimatski otporne budu\u0107nosti.<\/p>\n

Upravo zato, hidrologija 21. veka mora biti i lokalna i globalna \u2013 istovremeno orijentisana ka razumevanju prirodnih sistema i oblikovanju politika koje \u0107e ih za\u0161tititi u vremenu rastu\u0107ih klimatskih izazova. Jer voda \u2013 bilo da proti\u010de tiho ili bu\u010dno \u2013 uvek nosi pri\u010du o stanju na\u0161eg sveta.<\/p>\n

O autoru<\/em><\/p>\n

Dr Igor Le\u0161\u010de\u0161en je istra\u017eiva\u010d Instituta za hidrologiju Slova\u010dke akademije nauka i nau\u010dni saradnik na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matemati\u010dkog fakulteta u Novom Sadu. Autor je vi\u0161e od 30 nau\u010dnih \u010dlanaka i \u010dlan je Centra za hidrolo\u0161ka i klimatolo\u0161ka istra\u017eivanja Univerziteta u Novom Sadu. Trenutno vodi projekat Streamflow Drought Through Time koji finansira Evropska unija, a koji se bavi primenom ma\u0161inskog u\u010denja za predikciju hidrolo\u0161kih su\u0161a u Karpatskom basenu.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Hidrolo\u0161ka su\u0161a: Tihi ekstrem koji ugro\u017eava na\u0161e vodotokove<\/a><\/p><\/blockquote>\n