{"id":433007,"date":"2025-06-21T07:07:20","date_gmt":"2025-06-21T05:07:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=433007"},"modified":"2025-06-21T07:07:20","modified_gmt":"2025-06-21T05:07:20","slug":"kuda-ide-bliski-istok","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/06\/21\/kuda-ide-bliski-istok\/","title":{"rendered":"Kuda ide Bliski istok?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Fjodor Lukjanov<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Izraelski napad na Iran predstavlja kulminaciju skoro 25 godina duge transformacije regiona Zapadne Azije. Ovaj rat nije nastao \u201epreko no\u0107i\u201c, niti se mo\u017ee objasniti jednostavnim manihejskim dihotomijama. Ono \u0161to sada vidimo je prirodan ishod niza pogre\u0161nih prora\u010duna, pogre\u0161no protuma\u010denih ambicija i vakuuma mo\u0107i.<\/p>\n

Iz proteklih dvadeset pet godina ne mogu se izvu\u0107i potpuno jasne pouke. Doga\u0111aji su bili previ\u0161e nepovezani, posledice suvi\u0161e kontradiktorne. Ali to ne zna\u010di da nekakve logike u tome svemu nije bilo. Naprotiv, haos koji se sada odvija predstavlja najjasniji dokaz do \u010dega su doveli zapadni intervencionizam, ideolo\u0161ka naivnost i geopoliti\u010dka arogancija.<\/p>\n

Ve\u0107i deo 20. veka Bliski istok je bio dr\u017ean u krhkom, ali manje-vi\u0161e funkcionalnom okviru, koji je u velikoj meri bio oblikovan dinamikom Hladnog rata. Supersile su \u0161titile lokalne re\u017eime i ta ravnote\u017ea \u2013 iako daleko od potpuno mirne \u2013 jeste bila donekle stabilna i predvidiva.<\/p>\n

Ali kraj Hladnog rata, a sa njim i raspad Sovjetskog Saveza, doveli su do potpunog nestanka takvog poretka. Narednih 25 godina, Sjedinjene Dr\u017eave su ostale jedina nesporna sila u tom regionu. Ideolo\u0161ka borba izme\u0111u \u201esocijalizma\u201c i \u201eslobodnog sveta\u201c je nestala, ostavljaju\u0107i vakuum koji su nove sile nastojale da popune.<\/p>\n

\n

Ru\u0161enje ravnote\u017ee<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Va\u0161ington je poku\u0161ao da nametne vrednosti zapadne liberalne demokratije kao univerzalne istine. Istovremeno, pojavila su se jo\u0161 dva trenda: politi\u010dki islam, koji se kretao od reformisti\u010dkog do radikalnog, i ponovno u\u010dvr\u0161\u0107ivanje autoritarnih sekularnih re\u017eima kao bedema protiv kolapsa dr\u017eava. Paradoksalno, islamizam \u2013 iako ideolo\u0161ki suprotstavljen Zapadu \u2013 bio je bli\u017ei liberalizmu glede otpora autokratiji. Dok su autoritarni re\u017eimi \u010desto bili prihvatani kao manje zlo u odnosu na ekstremizam.<\/p>\n

Sve se promenilo nakon 11. septembra 2001, odnosno napada na \u201eKule bliznakinje\u201c. Teroristi\u010dki napadi nisu izazvali samo vojni odgovor, nego su pokrenuli i svojevrsni ideolo\u0161ki krsta\u0161ki rat. Va\u0161ington je pokrenuo takozvani Rat protiv terora, prvo u Avganistanu, pa onda i u Iraku.<\/p>\n

U svemu tome je po sredi bila jedna neokonzervativna fantazija da se demokratija mo\u017ee \u201eizvesti\u201c \u0161irom sveta i to na silu. Rezultat je bio katastrofalan. Invazija na Irak uni\u0161tila je jedan od klju\u010dnih stubova regionalne ravnote\u017ee. U ru\u0161evinama je procvetalo sekta\u0161tvo, a verski ekstremizam je metastazirao. Iz tog haosa je iznikla Islamska dr\u017eava.<\/p>\n

Dok je Irak ameri\u010dkom akcijom bio rasturen, Iran je uzleteo. Vi\u0161e nije bio u okru\u017eenju, pa je imao slobodne ruke da pro\u0161iri svoj uticaj na Bagdad, Damask i Bejrut. I Turska je, pod Erdoganom, o\u017eivela svoje imperijalne te\u017enje. U me\u0111uvremenu, zalivske dr\u017eave su po\u010dele sa ve\u0107om samouvereno\u0161\u0107u da koriste svoje bogatstvo i uticaj. SAD, arhitekta ovog nereda, na\u0161le su se zaglibljene u beskona\u010dnim ratovima koje je nemogu\u0107e dobiti.<\/p>\n

Ovo raspadanje poretka nastavljeno je palestinskim izborima, nametnutim od strane Amerike, koji su podelili palestinske teritorije i osna\u017eili Hamas. Potom je usledilo Arapsko prole\u0107e, koje su zapadne prestonice slavile kao demokratsko bu\u0111enje. U stvarnosti, ono je ubrzalo kolaps ve\u0107 krhkih dr\u017eava. Libija je razbijena. Sirija je potonula u rat. Jemen je do\u017eiveo humanitarnu katastrofu. Ju\u017eni Sudan, stvoren pod spoljnim pritiskom, brzo je postao disfunkcionalan. Sve to ozna\u010dilo je kraj regionalne ravnote\u017ee.<\/p>\n

\n

Invazija na Irak uni\u0161tila je jedan od klju\u010dnih stubova regionalne ravnote\u017ee<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Kraj autoritarizma na Bliskom istoku nije doneo liberalnu demokratiju. Umesto toga, otvorio je prostor za politi\u010dki islam, koji je jedno vreme postao jedini organizovan oblik politi\u010dkog u\u010de\u0161\u0107a. To je, zauzvrat, pokrenulo poku\u0161aje obnavljanja starih re\u017eima, koji su mnogima izgledali kao manje zlo.<\/p>\n

Egipat i Tunis su ponovo uspostavili sekularni poredak. Libija i Irak, nasuprot tome, su prakti\u010dno postale teritorije bez dr\u017eave. Put Sirije je posebno pou\u010dan: zemlja je pre\u0161la put od diktature do islamisi\u010dkog haosa, a zatim ka mozai\u010dnoj autokratiji koju odr\u017eavaju strani pokrovitelji. Intervencija Rusije 2015. godine privremeno je stabilizovala situaciju, ali Sirija sada postepeno prerasta u nedr\u017eavni entitet \u2013 sa nejasnim suverenitetom i nesigurnim granicama.<\/p>\n

\n

Nova utopija<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U svemu ovome nije nimalo slu\u010dajno \u0161to klju\u010dne sile dana\u0161njeg Bliskog istoka nisu arapske zemlje, jer tu spadaju: Iran, Turska i Izrael. Arapske dr\u017eave, iako glasne, odlu\u010dile su se za oprez. Za razliku od njih, ove tri zemlje predstavljaju razli\u010dite politi\u010dke modele \u2013 islamsku teokratiju sa pluralisti\u010dkim osobinama (Iran), militarizovanu demokratiju (Turska) i zapadnja\u010dku demokratiju koju sve vi\u0161e oblikuje religijski nacionalizam (Izrael).<\/p>\n

Uprkos razlikama, ove dr\u017eave dele jednu osobinu: njihova unutra\u0161nja politika je neraskidivo povezana sa spoljnom. Iranski ekspanzionizam vezan je za ekonomski i ideolo\u0161ki uticaj Revolucionarne garde. Erdoganove spoljnopoliti\u010dke avanture hrane njegovu unutra\u0161nju naraciju o turskom preporodu. Izraelska doktrina bezbednosti pomerila se sa odbrane na aktivnu transformaciju regiona.<\/p>\n

Ovo nas dovodi do dana\u0161njeg trenutka. Dakle, liberalni poredak koji je dostigao vrhunac na prelazu u 21. vek te\u017eio je da reformi\u0161e Bliski istok kroz tr\u017ei\u0161nu ekonomiju, izbore i gra\u0111ansko dru\u0161tvo. Kao \u0161to vidimo u tome nije uspeo. Pritom, bave\u0107i se ovim regionom ne samo da je razgradio staro bez izgradnje novog, ve\u0107 su same sile koje su trebale da \u0161ire demokratiju \u010desto ja\u010dale sekta\u0161tvo i nasilje.<\/p>\n

Kadeti iranske Revolucionarne garde na vojnoj paradi u Teheranu, 14. oktobar 2019. (Foto: AY-COLLECTION\/SIPA\/Shutterstock.com)
\nSada je \u017eelja za transformacijom regiona na Zapadu presahla, a sa njom i sam liberalni poredak. Umesto toga vidimo konvergenciju sistema koji su se nekada smatrali nespojivim. Izrael, na primer, vi\u0161e nije liberalna oaza okru\u017eena autoritarizmom. Taj politi\u010dki sistem postaje sve manje liberalan, upravljanje militarizovano, a nacionalizam sve otvoreniji.<\/p>\n

Netanjahuova vlada je najjasniji izraz te promene. Mo\u017ee se tvrditi da rat opravdava takve mere \u2013 posebno nakon napada Hamasa u oktobru 2023. godine. Ali one su po\u010dele znatno ranije. Rat je samo ubrzao procese koji su ve\u0107 bili u toku.<\/p>\n

\n

Izraelska doktrina bezbednosti pomerila se sa odbrane na aktivnu transformaciju regiona<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Kako se liberalizam povla\u010di, na njegovo mesto stupa nova vrsta utopije \u2013 ne demokratska i inkluzivna, ve\u0107 transakciona i nametnuta. Tramp, izraelska desnica i njihovi \u201ezalivski saveznici\u201c nami\u0161ljaju da Bliski istok umire vojnom dominacijom, ekonomskim dogovorima i strate\u0161kom normalizacijom. Avramski sporazumi, na primer, deo su te vizije. Ali mir izgra\u0111en na sili nije pravi mir.<\/p>\n

Svedoci smo rezultata te politike. Rat izme\u0111u Irana i Izraela nije \u201egrom iz vedra neba\u201c. On je direktna posledica dve decenije razgradnje bilo kakvih normi, neuzdr\u017eanih ambicija i dubokog nerazumevanja politi\u010dke strukture regiona. I kao \u0161to je uvek slu\u010daj na Bliskom istoku, kada utopije propadnu cenu pla\u0107a narod.<\/p>\n

Izvor: RT International<\/p>\n

Prevod: Mihailo Brati\u0107<\/p>\n

Kuda ide Bliski istok?<\/a><\/p><\/blockquote>\n