Karl Gustav Jung, \u0161vajcarski psihijatar i osniva\u010d analiti\u010dke psihologije, ostavio je iza sebe duboko nasle\u0111e u prou\u010davanju ljudskog pona\u0161anja i psihe. Prou\u010davao je ljudsku psihu, istra\u017euju\u0107i oblasti kao \u0161to su religija, mitologija, snovi i proces samospoznaje ili individuacije. NJegove ideje i danas odjekuju, nude\u0107i bezvremenu mudrost o \u017eivotu, odnosima i samorazumevanju.<\/p>\n
Jung je govorio o slo\u017eenoj ravnote\u017ei u psihi, gde suprotstavljene sile \u2013 svesne i nesvesne, svetlost i senka \u2013 deluju u interakciji kako bi vodile li\u010dni rast. Verovao je da je proces pronala\u017eenja svog pravog ja neophodan za postizanje psiholo\u0161kog integriteta.<\/p>\n
Ova 3 principa mogu produbiti va\u0161e razumevanje sebe i drugih:<\/p>\n
1. Pustite one koji odlaze i zagrlite budu\u0107nost<\/strong><\/p>\n \u201eNe zadr\u017eavajte onoga ko vas ostavi. U suprotnom, ne\u0107e do\u0107i onaj ko treba da vam do\u0111e\u201d, pisao je Jung, veruju\u0107i da je \u017eivot neprekidan ciklus promena i da nas dr\u017eanje za veze ili situacije koje su dostigle svoj prirodni zavr\u0161etak spre\u010dava da u\u017eivamo u novim mogu\u0107nostima. \u017divot zahteva da u njega ljudi dolaze i iz njega odlaze. Ako se previ\u0161e \u010dvrsto dr\u017eimo nekoga ko je odlu\u010dio da ode, mo\u017eda \u0107emo propustiti priliku da upoznamo one kojima je su\u0111eno da u\u0111u u na\u0161 \u017eivot.<\/p>\n Sa tim je povezano i njegovo mi\u0161ljenje o usamljenosti – a strah od usamljenosti je razlog da se za nekog gr\u010devito dr\u017eimo.<\/p>\n \u201eUsamljenost nije odsustvo ljudi oko vas, ve\u0107 nemogu\u0107nost da razgovarate sa ljudima o onome \u0161to vam se \u010dini va\u017enim, ili neprihvatljivost va\u0161ih stavova drugima.” Jungov pogled na usamljenost sugeri\u0161e da nije bitan broj ljudi oko nas, ve\u0107 dubina na\u0161ih veza. Prava usamljenost se javlja kada nismo u mogu\u0107nosti da na smislen na\u010din podelimo svoje misli, emocije ili uverenja sa drugima. To je jaz izme\u0111u srca i spolja\u0161njeg sveta koji stvara ose\u0107aj izolacije.<\/p>\n 2. Depresija je gost, a ne neprijatelj<\/strong><\/p>\n \u201eDepresija je kao dama u crnom. Ako do\u0111e, nemojte je oterati, nego je pozovite za sto u goste i slu\u0161ajte \u0161ta namerava da vam ka\u017ee.<\/p>\n Jungov pogled na depresiju je jedinstven i saose\u0107ajan. Umesto da odbacimo ose\u0107anja tuge ili o\u010daja, on nas poziva da sednemo sa njima, saslu\u0161amo \u0161ta imaju da nas nau\u010de i iskoristimo to iskustvo kao put ka izle\u010denju.<\/p>\n Na to se nadovezuje njegova misao: \u201eOstaje ono \u010demu se opirete.”<\/p>\n \u0160to se vi\u0161e opiremo odre\u0111enim emocijama ili situacijama, one postaju ja\u010de. Umesto da ih odgurnemo, Jung nam savetuje da ih prigrlimo. Samo kroz prihvatanje mo\u017eemo po\u010deti da se osloba\u0111amo negativne mo\u0107i koju ona ima nad nama.<\/p>\n 3. Osuda je zatvor<\/strong><\/p>\n \u201eOsuda ne osloba\u0111a, ona tla\u010di”, smatra Jung. NJegova u\u010denja nude riznicu mudrosti koja nam mo\u017ee pomo\u0107i da se kre\u0107emo kroz na\u0161 li\u010dni rast i odnose sa drugima.<\/p>\n Zato je va\u017eno da nastojte da razumete, a ne da osu\u0111ujete.<\/p>\n \u201eAko osoba ne razume drugu osobu, onda je sklona da je smatra budalom.”<\/p>\n \u010cesto donosimo prebrzo zaklju\u010dke kada se tu\u0111e misli ili postupci ne poklapaju sa na\u0161im. Ali Jung nas podse\u0107a da nesporazum treba da izazove radoznalost, a ne osudu. Svaka osoba je oblikovana svojim jedinstvenim iskustvima. Pre nego \u0161to donesemo presudu, moramo poku\u0161ati da razumemo ta\u010dku gledi\u0161ta osobe, koja mo\u017ee otkriti dubinu rasu\u0111ivanja koju nismo uzeli u obzir.(Izvor: Sensa)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Karl Gustav Jung, \u0161vajcarski psihijatar i osniva\u010d analiti\u010dke psihologije, ostavio je iza sebe duboko nasle\u0111e u prou\u010davanju ljudskog pona\u0161anja i psihe<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":395422,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-432435","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/432435","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=432435"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/432435\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":432438,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/432435\/revisions\/432438"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/395422"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=432435"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=432435"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=432435"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}