Neke od najslo\u017eenijih kognitivnih funkcija su mogu\u0107e zato \u0161to ih kontroli\u0161u razli\u010dite strane na\u0161eg mozga.<\/p>\n
Glavna me\u0111u njima je percepcija govora i sposobnost razumevanja jezika. Kod ljudi, procesom percepcije govora obi\u010dno dominira leva hemisfera.<\/p>\n
Na\u0161 mozak razla\u017ee prolazne tokove akusti\u010dnih informacija u paralelne kanale \u2013 lingvisti\u010dke, emocionalne i muzi\u010dke \u2013 i deluje kao biolo\u0161ki vi\u0161ejezgarni procesor.<\/p>\n
Iako nau\u010dnici prepoznaju ovu podelu kognitivnog rada ve\u0107 vi\u0161e od 160 godina, mehanizmi koji stoje iza nje i dalje nisu do kraja obja\u0161njeni.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di znaju da razli\u010dite podgrupe neurona moraju biti pode\u0161ene na razli\u010dite frekvencije i vreme zvuka, prenosi RTS.<\/p>\n
U poslednjim decenijama, studije na \u017eivotinjama, posebno glodara, potvrdile su da podela obrade zvuka u mozgu nije jedinstveno ljudska, otvaraju\u0107i vrata detaljnijem analizi kako se to de\u0161ava.<\/p>\n
Istra\u017eivanje otkriva genetsku vezu mizofonije sa anksiozno\u0161\u0107u i depresijom<\/strong><\/p>\n Ipak, centralna zagonetka i dalje postoji: \u0160ta \u010dini da skoro identi\u010dni regioni u suprotnim hemisferama mozga obra\u0111uju razli\u010dite vrste informacija?<\/p>\n Odgovor na to pitanje obe\u0107ava \u0161iri uvid u to kako iskustvo oblikuje neuronska kola tokom kriti\u010dnih perioda ranog razvoja i za\u0161to je taj proces poreme\u0107en kod neurorazvojnih poreme\u0107aja.<\/p>\n Klju\u010dan je pravi trenutak<\/strong><\/p>\n Senzorna obrada zvukova po\u010dinje u kohleji, delu unutra\u0161njeg uha gde se zvu\u010dne frekvencije pretvaraju u elektricitet i prosle\u0111uju u slu\u0161ni korteks mozga. Istra\u017eiva\u010di veruju da podela rada izme\u0111u mo\u017edanih hemisfera potrebna za prepoznavanje zvu\u010dnih obrazaca po\u010dinje u ovom regionu.<\/p>\n Vi\u0161e od decenije, neurolo\u0161kinja dr Hajsel V. Ovijedo, docentkinja sa Univerziteta Va\u0161ington u Sent Luisu za biomedicinska istra\u017eivanja, bavi se istra\u017eivanjem slu\u0161nog korteksa. Njen tim saradnika je u laboratorijskim uslovima ustanovio da mi\u0161evi razli\u010dito obra\u0111uju zvuk u levoj i desnoj hemisferi mozga, i poku\u0161avali su da razdvoje ova osnovna kola.<\/p>\n Na primer, otkrili su da leva strana mozga ima vi\u0161e usmerenih, specijalizovanih veza koje mogu pomo\u0107i u otkrivanju klju\u010dnih karakteristika govora, kao \u0161to je razlikovanje jedne re\u010di od druge. Istovremeno, desna strana je \u0161ire povezana, pogodna za obradu melodija i intonacije govora.<\/p>\n U poslednjem radu koji je objavila dr Ovijedo i njen tim, bavili su se pitanjem kako se razvijaju ove razlike u sluhu izme\u0111u leve i desne hemisfere, a rezultati potvr\u0111uju tvrdnju da je najzna\u010dajniji pravi trenutak.<\/p>\n Istra\u017eiva\u010di su pratili kako se neuronska kola u levom i desnom slu\u0161nom korteksu razvijaju od ro\u0111enja do odraslog doba. Da bi to uradili, snimali su elektri\u010dne impulse u mozgu mi\u0161eva kako bi posmatrali kako slu\u0161ni korteks sazreva i kako zvu\u010dna iskustva oblikuju njegovu strukturu.<\/p>\n Iznena\u0111uju\u0107e, otkrili su da desna hemisfera konstantno prednja\u010di u odnosu na levu u razvoju, pokazuju\u0107i br\u017ei rast i usavr\u0161avanje. Ovo ukazuje da postoje kriti\u010dni periodi razvoja \u2013 kratki vremenski intervali kada je mozak posebno adaptivan i osetljiv na zvuke iz okoline \u2013 specifi\u010dni za svaku hemisferu koji se javljaju u razli\u010dito vreme.<\/p>\n Da bi testirali posledice ove asinhronosti, izlo\u017eili su mlade mi\u0161eve specifi\u010dnim tonovima tokom ovih osetljivih perioda. U odraslom dobu, otkrili su da je mesto gde se zvuk obra\u0111uje u njihovom mozgu trajno izmenjen.<\/p>\n \u017divotinje koje su \u010dule tonove tokom ranijeg kriti\u010dnog prozora desne hemisfere imale su preteranu zastupljenost tih frekvencija mapiranih u desnom slu\u0161nom korteksu.<\/p>\n Dodaju\u0107i jo\u0161 jedan sloj slo\u017eenosti, otkrili su da se ovi kriti\u010dni prozori razlikuju u zavisnosti od pola. Kriti\u010dni prozor desne hemisfere otvara se ranije kod \u017eenki mi\u0161eva, a prozor leve hemisfere otvara se samo nekoliko dana kasnije.<\/p>\n Nasuprot tome, mu\u017ejaci mi\u0161eva imali su veoma osetljiv kriti\u010dni prozor desne hemisfere, ali nijedan detektovan prozor na levoj. Ovo ukazuje na neuhvatljivu ulogu koju pol mo\u017ee igrati u plasti\u010dnosti mozga.<\/p>\n Nalazi pru\u017eaju novi ugao razumevanja kako razli\u010dite hemisfere mozga obra\u0111uju zvuk i za\u0161to se to mo\u017ee razlikovati kod razli\u010ditih ljudi.<\/p>\n Tako\u0111e pru\u017eaju dokaze da paralelni delovi mozga nisu zamenljivi: mozak mo\u017ee kodirati isti zvuk na radikalno razli\u010dite na\u010dine, u zavisnosti od toga kada se javlja i koja hemisfera je spremna da ga primi.<\/p>\n Govor i neurorazvoj<\/strong><\/p>\n Podela rada izme\u0111u mo\u017edanih hemisfera je obele\u017eje mnogih ljudskih kognitivnih funkcija, posebno jezika. Ovo je \u010desto poreme\u0107eno kod neuropsihijatrijskih stanja kao \u0161to su autizam i \u0161izofrenija.<\/p>\n Smanjeno kodiranje jezi\u010dkih informacija u levoj hemisferi je jak pokazatelj slu\u0161nih halucinacija kod \u0161izofrenije. A pomeranje sa obrade jezika u levoj na desnu hemisferu karakteristi\u010dno je za autizam, gde je razvoj jezika \u010desto o\u0161te\u0107en.<\/p>\n Zapanjuju\u0107e je da desna hemisfera ljudi sa autizmom izgleda reaguje ranije na zvuk nego leva hemisfera, \u0161to podse\u0107a na ubrzano sazrevanje desne strane koje je zabele\u017eeno u studiji na mi\u0161evima. Nalazi ukazuju na to da ova rana dominacija desne hemisfere u kodiranju zvu\u010dnih informacija mo\u017ee poja\u010dati njenu kontrolu nad slu\u0161nom obradom, produbljuju\u0107i neravnote\u017eu izme\u0111u hemisfera.<\/p>\n Ovi uvidi produbljuju razumevanje kako se obi\u010dno razvijaju oblasti mozga povezane sa jezikom i mogu pomo\u0107i nau\u010dnicima da osmisle ranije i ciljanije tretmane za podr\u0161ku ranom govoru, posebno kod dece sa neurorazvojnim jezi\u010dkim poreme\u0107ajima.(Izvor: The Conversation.\/N1info.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Neke od najslo\u017eenijih kognitivnih funkcija su mogu\u0107e zato \u0161to ih kontroli\u0161u razli\u010dite strane na\u0161eg mozga.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":431835,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-431832","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/431832","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=431832"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/431832\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":431836,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/431832\/revisions\/431836"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/431835"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=431832"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=431832"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=431832"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}