{"id":430593,"date":"2025-05-20T06:27:53","date_gmt":"2025-05-20T04:27:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=430593"},"modified":"2025-05-20T06:27:53","modified_gmt":"2025-05-20T04:27:53","slug":"frustracije-titovom-velicinom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/05\/20\/frustracije-titovom-velicinom\/","title":{"rendered":"Frustracije Titovom veli\u010dinom"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Rade Veljanovski<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Povremeno, ali sve \u010de\u0161\u0107e, u sumornim okolnostima u kojima \u017eivimo ve\u0107 \u010detrdeset godina, neko se seti da bi nam bilo lak\u0161e ako na\u0111emo klju\u010dnog krivca za sve \u0161to nam se decenijama doga\u0111a.<\/p>\n

Tako je Josip Broz Tito sve u\u010destalija tema istori\u010dara, kvaziistori\u010dara, osve\u0161\u0107enih svedoka pro\u0161losti koji su shvatili sve na\u0161e zablude, razo\u010daranih pobednika i sve ve\u0107eg broja eufori\u010dnih nekada\u0161njih gubitnika koji ideologijom \u201eza kralja i otad\u017ebinu\u201c, pobe\u0111uju osamdeset godina posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Istorija verovatno nije sve razjasnila i postavila na svoje mesto, ali postoje periodi i imena \u010diji zna\u010daj te\u0161ko da \u0107e mo\u0107i da promene bilo kakvi detalji skriveni u arhivama i izbledelim se\u0107anjima. Proteklih dana, ta\u010dnije u subotu\/nedelju 3\/4. maja, Nenad \u017d. Petrovi\u0107, poznat kao istori\u010dar, a potpisan kao knji\u017eevnik i publicista, u tekstu \u201eTito \u010dovek sa mnogo lica\u201c<\/a> otkrio nam je sijaset detalja koje ina\u010de ve\u0107 odavno znamo i nekoliko manje poznatih, ali \u010dija je irelevantnost vi\u0161e nego o\u010digledna.<\/p>\n

U nameri da potpunije osvetli lik i delo Josipa Broza, Petrovi\u0107 izra\u017eava odnos prema njemu na na\u010din kao da \u017eeli da se pridru\u017ei Aleksandru \u0160api\u0107u u njegovoj nameri da iseli Titov grob iz Beograda. \u0160api\u0107eva primitivna, agresivna povr\u0161nost, dobila bi tako intelektualnu, \u201e\u010dinjeni\u010dnu\u201c potporu.<\/p>\n

Ne slu\u017ei ba\u0161 na \u010dast ni uglednom listu \u201eDanas\u201c da na dan godi\u0161njice Titove smrti, o njemu objavi tipi\u010dan pamflet, daju\u0107i mu dve i po strane, \u0161to se, koliko se se\u0107am, nije dogodilo ni sa neuporedivo boljim tekstovima od kako je \u201eDanas\u201c pokrenut. To se, jednostavno, ne radi.<\/p>\n

I \u0161ta nam to otkriva istori\u010dar, pisac i publicista? Tito je postao poznat posle \u201eBomba\u0161kog procesa\u201c, na nekom od su\u0111enja je izgovorio da \u201epriznaje samo sud svoje partije\u201c, zbog \u010dega je stekao ugled doslednog revolucionara, \u0161to je poznato. Me\u0111utim, kako otkriva Petrovi\u0107, to je samo \u201eromanti\u010darski opis\u201c Tita, jer on je u zatvorima tada\u0161nje Jugoslavije \u017eiveo dobro, a verovatno je bio i zavrbovan od policije, \u010dija je taktika bila da \u201esvoje zavrbovane agente prikazuje kao mu\u010denike\u201c da bi ih kasnije koristila.<\/p>\n

Ovakve \u201everovatne\u201c tvrdnje spadaju u tipi\u010dno pamfletski rezon kojim se banalizuje rasprava i time svesno uni\u017eava osoba o kojoj se pi\u0161e. Veliko je otkri\u0107e pomenutog teksta da Broz nije stupio na \u010delo Komunisti\u010dke partije 1937. kako smo nekada u\u010dili i da to nije bilo \u010dak ni 1939. nego tek 1940. kada se saglasila Kominterna, a i jugoslovenski komunisti. Dobro, to je istori\u010darima istra\u017eiva\u010dima va\u017eno i neka se time bave. Za ukupno osvetljavanje pro\u0161losti i Titove uloge u njoj, detalj je potpuno nebitan.<\/p>\n

Tito je putovao kroz Evropu sa la\u017enim paso\u0161ima, podse\u0107a Petrovi\u0107, valjda da podvu\u010de njegovu mangupsku crtu i bliskost sa problemati\u010dnim krugovima. \u010covek je bio ilegalac u te\u0161kim vremenima, kada se Evropa jo\u0161 nije jasno odredila prema fa\u0161izmu i nacizmu, ali ni prema komunizmu. \u0160ta je trebalo da radi kada je putovao od zemlje do zemlje, da nosi sa sobom papir sa ispisanim namerama i pokazuje ga na svakom grani\u010dnom prelazu?<\/p>\n

Pa onda, odluka o pokretanju ustanka protiv okupatora je doneta na dan napada Nema\u010dke na Sovjetski savez, ali je kasnije posle raskida sa Staljinom, za Dan borca progla\u0161en 4. jul. Da, pa \u0161ta? Po\u010detkom rata, dok su partizani i \u010detnici jo\u0161 poku\u0161avali da sara\u0111uju, Tito je kroz teritoriju koja je bila pod kontrolom Dra\u017ee Mihajlovi\u0107a pro\u0161ao \u201ekao kroz sir\u201c, navodi Petrovi\u0107 ponovo banalizuju\u0107i temu, jer \u0161ta je tu toliko senzacionalno ako se radi o periodu saradnje u poku\u0161aju.<\/p>\n

Dilema da je Tito tajno ili \u201etajno\u201c sa Visa leteo u Moskvu je tako\u0111e potpuno bezna\u010dajna, a nagla\u0161avanje da su Nemci znali sva kretanja partizana tokom rata treba, valjda, da bude dokaz da je Tito te detalje otkrivao neprijatelju, \u0161to je poseban apsurd. Kritikuje Petrovi\u0107 i \u010cer\u010dila, jer je njegova pomo\u0107 kao antikomuniste, pokretu jugoslovenskih komunista, bilo \u201eklanje vola za kilo mesa\u201c. Treba li se baviti ovakvom besmislicom?<\/p>\n

Ono \u0161to je u tekstu zaista frapantno, jeste napor autora da u svom revizionisti\u010dkom osvetljavanju istorije, problematizuje i ospori Titov stav prema Staljinu i Sovjetskom Savezu u periodu posle rata.<\/p>\n

Prvo su Tito i jugoslovenski komunisti veli\u010dali Staljina i SSSR, a onda su se okrenuli protiv njega! Pa? I bilo je logora i proganjanih koji nisu pristali na otklon prema Sovjetima. Sve je to razja\u0161njeno odavno i niko nije sporio da su Goli otok i sli\u010dni zatvori bili veliko zlo jer su u njima stradali i nevini ljudi, ali u pore\u0111enju sa Sovjetskim Savezom ne pomenuti gulage koji su u toj zemlji, biv\u0161oj i potonjoj Rusiji, postojali decenijama pa i vekovima, to je isuvi\u0161e pristrasna nerealnost za jednog istori\u010dara.<\/p>\n

Bilo bi dobro da se antititoisti, antikomunisti i mrzitelji socijalizma kona\u010dno izjasne: da li bi bilo bolje da je i Jugoslavija nekoliko decenija bila pod Staljinom i ba\u0161tinila tekovine \u201epravog socijalizma\u201c, a ne da u izdajni\u010dkom odnosu prema prvoj zemlji socijalizma i bratskom ruskom narodu besramno bude nadmena u odnosu na one koji su pripadali isto\u010dnom lageru.<\/p>\n

Onda ne bi morali da se stidimo \u0161to smo \u017eiveli bolje od Poljaka, \u010ceha, Slovaka, Ma\u0111ara, Bugara, Rumuna i \u0161to su na\u0161i mladi nosili farmerke i slu\u0161ali rok, \u0161to titoisti\u010dkoj Jugoslaviji zamera Petrovi\u0107, i ne bi morali da se izvinjavamo za \u201eotvoreni antisovjetizam\u201c.<\/p>\n

Analizu pro\u0161losti autor aktuelizuje i savremenim reminiscencijama iz zvani\u010dnih i poluzvani\u010dnih krugova, koje o\u010digledno pripadaju kontekstu obele\u017eavanja 80 godina pobede nad fa\u0161izmom, jer vole da istaknu da se Jugoslavija nije sama oslobodila, \u0161to vodi ka zaklju\u010dku koji forsira i Putin i njegovi tamo\u0161nji i ovda\u0161nji istomi\u0161ljenici da su Sovjeti, maltene, jedini koji su se borili protiv Hitlera.<\/p>\n

Svoj osvrt na nedavnu pro\u0161lost Petrovi\u0107 zaokru\u017euje pitanjem: za\u0161to taj \u201esamoupravni socijalizam\u201c, koji je dugo smatran socijalizmom sa ljudskim likom, nije opstao, kada je bio tako dobar i za\u0161to se uru\u0161io? Ovo povr\u0161no tendenciozno pitanje mo\u017ee da postavi samo neko ko nije odavde i ko je prihvatio sve nagomilane predrasude prema posleratnoj Jugoslaviji.<\/p>\n

Li\u010dno poznajem Petrovi\u0107a, vi\u0111ao sam ga u prili\u010dno levi\u010darskim i antifa\u0161isti\u010dkim krugovima pa mi je ovakav rezon nespojiv sa nekim ko se u takvim sredinama makar kretao. Ako nekome ko ima solidno ukupno i istori\u010darsko obrazovanje nije jasno da se na\u0161 socijalizam raspao upravo zato \u0161to su njegove osnovne vrednosti podrivene i zato \u0161to su humanizam, su\u017eivot i jednakost nadja\u010dani grubim nacionalizmom i potrebom, pre svega vladaju\u0107ih i intelektualnih krugova iz Srbije, da nametnu svoju volju ostalima, onda je te\u0161ko nastaviti razgovor.<\/p>\n

U su\u017eenoj vizuri lo\u0161ih namera, autor o\u010digledno pristaje na rezon po kome sve uzroke propasti nekada\u0161nje zajedni\u010dke zemlje treba pripisati Titu, \u0161to je poseban apsurd. Zapravo nacionalistima svih etnosa Tito zato najvi\u0161e i smeta jer je antipod njihovom bazi\u010dnom ideolo\u0161kom polazi\u0161tu.<\/p>\n

Ne znam \u0161ta \u0107e da promeni otvaranje arhiva londonskih i moskovskih u pogledu objektivizacije Titove uloge, \u0161to pri\u017eeljkuje autor. Poznato je da su Titovoj sahrani prisustvovali suprug kraljice Elizabete Druge Princ Filip, premijerka Margaret Ta\u010der, i oba nekada\u0161nja \u0161efa misije Velike Britanije pri Pokretu otpora Jugoslavije Ficroj Meklejn i Vilijam Dikin.<\/p>\n

Valjda zato \u0161to ni oni nisu znali \u0161ta o Titu i njegovoj ulozi pi\u0161e u britanskim arhivama. Kada se one otvore, mo\u017eda \u0107emo saznati da je imao vi\u0161e paso\u0161a, \u017eena i imena nego \u0161to smo znali, pa \u0107emo jo\u0161 jednom mo\u0107i da zaklju\u010dimo: bravo Josipe Broze, bio si car, ili maher, kako bi rekao Petrovi\u0107. Uz to, treba imati na umu da je beda filozofije neiscrpna.<\/p>\n

Autor je potpredsednik Saveza Antifa\u0161ista Srbije<\/p>\n

Frustracije Titovom veli\u010dinom<\/a><\/p><\/blockquote>\n